Poglavlje 19: Prilike u srpskoj zemlji za vlade despota Stefana. Uređenje uprave u srpskoj zemlji. Uređenje i poredak na dvoru despota Stefana. Stefan dobija Beograd od Ugra
(47.) Ko će iskazati tada neiskazanu radost kada je zemlja vaistinu zapustela, i kada je opet primila takva pastira! Došavši u svoje otačastvo kao Koil1, izišavši iz dubokih šumskih gora, užasno dolazi oganj dišući i užasavajući bližnje i daljnje, ovako izišavši i obišavši, kao munja sijaše grmeći, smućujući nepokorene od gornjih dela smutnje. I svaka nepobožnost bi zgažena i ustraši se, odsekoše se ruke onih koji su činili nepravdu i koje se prostiru na zlo, a pravda je procvetala i plod nosila (rađala). Ne izgonjaše brzi sporoga, niti bogati ubogoga, niti je moćni uzimao predele bližnjih, niti je vađen mač silnih, niti se krv pravednika prolivala, niti je postojao zli i glupi govor, niti laganja protiv načelnika, niti preziranje preslavnih po činu, niti drugo slično. I šta je sve tada po savetu cara (Bajazida) umirio! Ili ko neverom svojom pogubi ili neslužbom ili koimgod načinom postade siromah, njih (despot) postavljaše na prvo dostojanstvo i poštovanje, pa makar da su bili u bednim prilikama da se ništi ne liše mesta otačaskoga ili dedovskoga ili pradedovskoga. Jer po sudbama božastvenim govoraše o onima koji su sagrešili da ne treba da budu dvaput kažnjeni. A onoga koji nije sagrešio, kao ništa solomonski voleći poštovaše. Beše podigao od početka tako reći svoj veliki sad krasni, jedne kao načelnika nad poslovima (stvarima), druge kao čuvare tela svoga (telesna garda), koji beše i najunutrašnjiji čin. I opet drugi čin (red). Zatim treći spoljašnji, da su treći u zajednici sa drugima i drugi sa prvima, tako reći po anđelskom činu, i mogla se videti Areopagitova slika2. Jer i Bog po svojoj slici uruči ljudima državnu vlast. A o stvarima doma carskoga, množina ovih beše u svakom činu, tako da ih bude dovoljno u svako vreme, da ih ima dosta i suviše. A svi sa strahom behu kao anđeli gledani očima onih koji dolaze i udivljeni pobožnošću, a svi jedan prema drugom (ponašali su se) sa dobrim redom i dobrim stidom, a još više oni unutrašnji, koji su bili od one zrake (Stefana) nadgledani i određeni i osijavani. Vika ili lupanje nogama ili smeh ili nespretna odeća nije se smela ni pomenuti, a svi behu obučeni u svetle odeće, koju je razdavao sam on (tj. despot). I u svakom carskom ustavu sijahu carske (palate). Sa strahom svi su gledali na njega. A treba da se i ovo zna da niko nije mogao sagledati očiju njegovih, čak do samih velikih. A ovo ne govorimo samo mi, no svedoče i svi koji su to iskusili. A ko se zaricao da će ih ugledati, niko se nije mogao ovoga udostojiti. A ovo je još čudnije od prvoga. U takvoj vladavini ko izbeže kadgod od ženske ljubavi i muzikijskoga roda. A ovaj je mrzio ovo oboje, pa štaviše i odbacio. Samo koliko treba muzike za rat reče da se nađe.
(48.) I obilazeći zemlju otačastva svojega i pokorivši okolne krajeve, drugovima učini i koji su se (krajevi) od starine samo nazivali srpski u neka vremena, i te (krajeve) sebi privuče; a neke i pokori. A kada je ovo čuo zapadni vladalac (Sigismund), posla poslanike da bi došao u ljubav (sa Stefanom). A ovaj, kada je našao da je zgodno vreme da bude drug ovome, primivši ljubočasno poklisara i ugosti dovoljno, kao što je imao običaj, i sa poslanicima utvrdi ljubav. Zatim, kao što rekosmo, obilazeći i nadgledajući svoju zemlju, nađe mesto napred rečenoga Beograda, i izmolivši (ga) od Ugra, pošto on ako i leži u predelima srpskim, nalazi se kao na srcu ili plećima zemlje ugarske. Zbog toga i zavet s njima polaže (tj. načini ugovor) i dela se dotiče. Obilazeći utvrđivaše i ostale svoje gradove, a one koje su Ismailjćani pre samovlasno otrgli, njih zauze. A sudije koje su oni ranije postavili, sami pobegoše.
Napomene
- Koil, verovatno kao Eol, bog vetra.
- Areopagit, Dionisije u svome delu O nebeskoj hijerarhiji govori o uređenju nebeske vojske, tj. anđela, u deveg činova, sa čime Konstantin Filozof poredi uređenje u državi despota Stefana.