Život despota Stefana Lazarevića

Poglavlje 1: Opis srpske zemlje

No već je vreme da se počne govoriti o tome: otkuda (despot Stefan) izniče i kako požive, i kakva je zemlja koja je njega othranila. Jer, ako i procvetaše u mnogim varvarskim zemljama izabrani sasudi, u kojima Gospod sa Ocem obitelj stvori¹, ali nisu se i u čovečanskim (delima) tako svetlili, tako da bi prevazilazili stare Jeline, u hrabrosti i pitanjima i odgovorima i ostalom, čime se (ovi) naročito odlikovahu i prorokovahu pre proroka, jer se podigoše da iznađu čovečje stvari, zatim vazdušne i najviše. Zato i Bog ovima (tj. Jelinima) projavljivaše od česti da se dotaknu istine. Jer Tukidid² reče: „Jedno tri, i trijedno bestelesno.“ U slici (ovo) je (sv.) Trojica. A Aristotel: da je priroda bića božjega večna, a nema početka, od koga najkrepkije Slovo postaje. A Jermis Triveliki³ kaže: „Zaklinjem te, nebo, delo Boga velikoga, zaklinjem te glasom očevim, koji unapred javi pre nego što utvrdi ceo svet, zaklinjem te u jedinorodno njegovo Slovo i Duh.“ A Stajik⁴ kliknu: „Poštujmo Mariju, kao onu koja je dobro sakrila tajnu, jer od nje će se roditi Hristos.“ A Tulid⁵ reče: „Prvo Bog, zatim Slovo i Duh s njime.“ Platon i Orfej⁶ to (isto kažu) i ostali. Ali mi treba da govorimo o zemlji.

Dovde je desetoslovno, a odavde je ovaj akrostih u daljem (tekstu).⁷

(1.) Ovaj (despot) dakle zasija od zemlje Dalmatije, Dakije (zemlje) sada nazvanih Srba, gde mnogi u poslednja vremena procvetaše, o kojima će rodoslov objaviti. I ova (zemlja) ne samo da slično onoj obećanoj toči med i mleko, no kao da (je) u sebe primila i vezala četiri vremena i vazduh, i iz sebe (ih) daje ostalima. Jer u celoj vaseljeni ne može se naći zemlja da ima sva dobra sabrana ujedno i na sve strane, no (imaju) neka (dobra) delom, i (samo) na nekim mestima, na istoku dakle i zapadu, severu i jugu, kao što govorahu zemaljski posmatrači i (kao što) videsmo. A ova je (tj. srpska zemlja) puna svakih dobara, da i po pisanju nekih geografija šalje vazduh zapadu i Jelespontu: jer tu dan ima 15 časova, i primivši taj broj, ono što pretiče odilazi ka severu, ka istoku i jugu, u krajeve gde su kratki dani, a isto tako i u neke predele gde je koren dobara poželjan, i gde su toga lišeni. Jer lišene su zemlje, npr. ka jugu, gde je četrdesetodnevna žetva, i noću je tama, ili u severnim, gde je slično 40 dana i noći svetlost, ili (gde su) zemlje snežne i opet druge bezvodne, a druge nenaseljene po Jovu. Dakle, bez svakog spora ima dobar vazduh i skladan sastav u svemu. I, pošto se drvo poznaje po plodu i čovek po delima, po plodu i delima (opisaćemo) ovu (zemlju). Treba, pre svega, govoriti o onom što je najpotrebnije, tj. o zlatu, a ujedno i o srebru, a njihovi izvori (tj. rudnici) časni i plodni, koji sve više rastu, ukoliko se više crpu, kao što i izvori koji se iscrpljavaju, sve slađi bivaju. I gde se dakle na istoku i zapadu može naći takovo i toliko bogatstvo? Vaistinu nigde. I da se ne zamorimo produženjem pričanja, dosta je označiti uzrok.

(2.) Takođe, zasađeni su mnogi vinogradi, nigde tako bez velikih trudova kao u ovoj zemlji, izobilujući u semenu i sadu i plodovima. Tamo su izvori reka i studenaca i saglasnosti (harmonija) predela jednoga sa drugim i slike lepote, tako da jedni (predeli) prevazilaze druge krasotom i plodovitošću. A kada zemlju ostavlja zima i rđavo vreme, i kada se približuje leto, vazduh je dobro rastvoren i krasan, kao što neko istinito reče da je video ovoga premnogo, a da se nigde ne može naći bolje.

(3.) Potrebno je kazati i o pticama i svemu ostalom što Gospod predade, kao zelenje vlata za hranu ljudima, a toga svega ima (tu) u izobilju svuda, kao nigde u drugim zemljama. Jer daju hranu i u izobilju, ne samo pustim zemljama nego i naseljenim, množinu svega plodonosnoga (biljaka, drveća), riba i svega potrebnog koje Gospod predade ljudima u nasladu izobilja, i sve što pokori Tvorac pod noge njihove.

(4.) Ako ko pomisli i na zaštićenost te zemlje, ona je utvrđena previsokim gorama, takvim gradovima kakvi se po mnogim krajevima u malom broju jedva mogu naći. Preizvanredni su svakim uzvišenjem i utvrđenjem, a (snabdeveni su) vodama koja se naziva veselje gradovima.

(5.) Ne treba prevideti preveliko i mnogoslavno delo božje, koje ne previde ni veliki Mojsije u knjizi o stvorenju sveta, tj. jednu od četiri rajskih reka⁸, Fison⁹, kako kažu knjige geografske (zemljemerske), koji se zove Istar i Gaz, i Istar i Dunav od Tračana. I ovaj (tj. Fison) od raja izlazeći, i zašavši pod dubine zemlje, na zapadu izlazi ka Peonskoj (Apeninskoj) gori, koja je od Sikelijskoga mora do Germana ka severnom okeanu, i otuda ide ka istoku, i izliva se u Evksinsko (tj. Crno) more kroz pet ušća; poznat je Česima od severa i zapada idući ka istoku, i deli Ugarsku i napaja srpsku zemlju, koja je vanredna, zatim prolazeći Vlahe i Bugare, uliva se u pučinu zvanoga Crnoga mora.

(6.) A treba nešto pomisliti i o ovom: da Bog po svome promislu četiri reke posla iz raja u vaseljenu. Trebalo je da se zapadni krajevi ne liše jedne od ovih. Jer Gion (Nil) u Egiptu postavši, jedan izvor ide u Liviju, a dva u gornju Etiopiju, koji i sastajući se voda množi se i napaja Egipat, avgusta meseca. A zove se sa Egipćanima: Istapije (Αστάπονς), koji naziv dolazi od tame voda.

(7.) A Tigar i Eufrat rađaju se od ploda rajskoga, zatim ponirući pod zemlju, javljaju se opet iza gore Taura. I Eufrat ima svetao tok, silazeći dakle od severnih krajeva ka južnim, približuje se persijskom okeanu, čineći glibove i trščana jezera, i u ovima se neprimetno gubi. A Tigar izlazi neprimetno iz jednog istočnog jezera i teče ka južnim krajevima i preseca Trikonjsku goru kod Masageta (Masavata), sjedinjuje se sa Eufratom i, deleći Vavilon, izlazi i približava se Peridonu (Teridonu) i uliva se u Persijski zaliv. Pre no što se sjedini sa Eufratom, oni teku razdeljeni jedan od drugoga, čine međurečje (Mesopotamiju) od četiri stotine i 28 stadija. I Fison se dakle spominje u knjizi „Postanja“ (Prva knjiga Mojsijeva), koji okružuje zemlju evilatsku, i tako k nama izlazi. Tamo je, reče, zlato, i zlato zemlje one je dobro¹⁰. Pošto je ovo tako, trebalo je da se jedna (reka) razliva sa zapada, i ona ovde donosi učešće u najslađim stvarima.

(8.) I još (jedna) i od 36 reka znamenitih u vaseljeni je zvana Sava, koja je ovde kao neki zid (ograda) za obe strane; ona se sjedinjuje na najlepšem mestu, gde Fison na tri ušća ulazi, i ima dva ostrva, gde se sazda Beli Grad (Beograd), kao što će o tom napred biti govora.

Napomene

1. Parafraza odgovarajućeg mesta iz jevanđelja po Jovanu (14, 12).
2. Tukidid, jedan od najboljih helenskih istoričara (kraj 5. veka pre n. e.), napisao je istoriju peloponeskog rata.
3. Jermis Triveliki je Hermes Trismegistos, koga pominje vizantijski hroničar Jovan Malala u svojoj hronici.
4. Stajik, u stvari je Astan ili Otan.
5. Tulid, ili Tulis je egipatski faraon kome se pripisuje ova izreka. Sve ove izreke starih grčkih filozofa Konstantin je našao u jednoj vizantijskoj zbirci sentencija (v. o. tome Iv. Dujčev, Konstantin Filozof i Predskazaniata na mudrite Elini, Zbornik radova Vizantološkog instituta, knj. 4, str . 149, Beograd 1956).
6. Platon, Orfej. Njihove izreke Konstantin je takođe našao u Malalinoj hronici.
7. Odavde pa do kraja žitija početna slova svih poglavlja u originalu daju sledeći akrostih: „Onome koji je neobično izvanredno na zemlji vladao, strani sluga prinosi slavnome despotu Stefanu, prevodnik Konstantin“.
8. Više o ovim rajskim rekama v. u P. Popović, Četiri rajske reke, Glas Srpske akademije nauka 181, Beograd 1936.
9. Fison, Dunav.
10. Prva knjiga Mojsijeva (2, 11—12).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37