Uvod: Upoređenje despota Stefana sa Mojsijem, Isusom Navinom, Solomonom i drugima. Veličanje despota Stefana
(a.) Ja sam, reče, onaj koji jeste (tj. Bog) kod kupine1, spremajući te kao vođu naroda moga, jer ne mogu po mome suštastvu da ti imenujem imena, no kao što mi ti obećavaš prozirnim (unapred videćim) očima, približiću se tebi, i kada ti se ja približavam ugađanjem, i posle ovoga (približiću se) sličnima tebi, služitelju moj. Jer svaki koji se uznosi k meni kao u čistom kovčegu tela, sačuvanom neprikosnoveno odasvud od voda neverovanja koje tope, i ja ću mu izići u susret, izlivajući na nj vodu Duha mojega, uzvodeći ovoga ka višnjima. I sada otišavši ka onima koji su ti govorili: „Ko te postavi kao sudiju i staratelja nad nama2,“ i govori ne u uši faraonove, kao Josif njegovim silnicima o umiranju dece Jakovljeve, no u lice pred svima silnima oružjem i celim Egiptom, od usta mojih zapovedajući o uzvođenju vazljubljenoga prvorođenoga Sina moga celoga Izrailja, i da ne ostanu kao o Jakovu u Egiptu sa životinjama i sa ostalima, no do slepe ovce i hrome koze sa svima zajedno krasnim utvarima egipatskim. Pa, ako te ne poslušaju, njihovim ranama čak do prvorođenih sve ćeš raniti i mesto ljubočašća prema Josifu u zemlji hananskoj do povratka mu, čekaće te sam Faraon sa celom vojskom u Crvenom moru, ne do moga u slici javljanja u kupini, tj. do dolaska kroz Djevu u svet, no do drugoga i stranoga (dolaska) sa anđelskim vojskama i nebesnim silama, da odmazdim onima koji su se od veka protivili mojim zapovestima, kao što prorokovaše sedmi (od Adama) Enoh.
(v.) A svi da čuju, govoriću sa tobom na ovoj gori, da javljeno slušanjem uha, a licem ka zemlji saznaju izbranika mojega i desetostruki zakon (dekalog)3 prime tvojom rukom, a ti ćeš mi i sen načiniti po slici nebesnoj.
(g.) Govore, naime, o ovom bogovidcu (tj. Mojsiju), pošto je bio vodom spasen i voda nazva se4, i svima koji se spasavaju duhovnom vodom (tj. krštenjem), postade obrazac od početka. A još ovom bogoljupcu (tj. despotu) bi dopušteno da se približi četrdesetogodišnjemu (Mojsiju), pošto je i on ravan anđelima. Jer vaistinu za 40 godina učini Mojsije znamenja i čudesa u zemlji egipatskoj i u pustinji, sazdan po obrazu njegovu i sluga njegov, a put im je od početka jedan i isti.
(d.) A i ovaj moćni (tj. despot), koji je zasijao u naše dane, nije bio pušten da se prosto približi do četrdesetogodišnjega vođenja, no budući velik, i kao pečat hrišćana, kome i u prestavljenju (tj. smrti) krugove u tok upravi onaj koji sve upravlja (tj. Bog), koji uz to dovede prestavljenje (tj. despotovo) u takovo vreme, (koje je bilo slično onome) gde reče: „Evo ovde je strah i tuga velika po vaseljeni.“ Svrši se i sve prođe. Zatim i iz početka brojeći 13 ophođenja krugova, osim ostalih 84, koje su godine skrbi, i svrši se 13. ophođenje posle 532. godine, u 19. godini njegove (tj. Stefanove) vladavine (1408).
(e.) Tako se vaistinu svršiše i oskudeše i lišismo se njegove (tj. Stefanove) vladavine posle 38 godina. Kada nam Gospod radi svoga mnogoga milosrđa ne bi ostavio semena5, bili bismo dakle kao Sodoma i bili bismo slični Gomori. Jer tada6 gladi i česti zemljotresi i pomori, navale naroda po moru i suhu i iznenadni ratovi i po vaseljeni ne bi (mesta), gde neće naići tvoj strah, Vladiko. Same 6935. (1427) godine, kada ćeš učiniti sveslavna (dela), primiće gore trepet od tebe i rastopiće se kao što se topi vosak od ognja. I biće poznata tvoja dela pred protivnicima i postaješ divan (čudan), Bože, u uspomeni tvojih svetitelja. No i sada si rekao silu tvoju i narodu tvome, ne davši da narodi do kraja unište nasleđe tvoje, i sada ostavi one koji nisu preklonili kolena pohoti Vaala7 i slabosti prirode, nego koji su iz nemoći ojačali, koji su bili snažni u bitkama, koji veruju onome koji lomi bitke visokom mišicom, koji su više izvoleli stradati sa božjim ljudima, negoli da imaju privremenu sladost greha, kod onih koji su se raspeli za stado hristoimenito.
(ѕ.) Jer veoma postradaše neki vaistinu zbog pobožnosti, koliko i neki od starih, da bi se održali, ostavši nepokolebimi.
(z.) Neka mi oprosti vaše bogoljublje što govorim o ovim tužnim stvarima, bilo o duhovnim, bilo zemaljskim. Jer pomenuh večna vremena, i u uspomeni blagočastivoga hteo bih, ako je moguće, navesti sve borbe (hrabrovanja) u Gospodu, makar i ne po redu. Jer nije moguće neukima pučinom ploviti. Osim toga, običaj je da oni koji plaču i bez zasluge dobra primaju, kojima će izvesti reke suza koje se ne dadu zadržati. A našavši imenitoga (tj. Stefana) kao neku lađu, uz koju ploveći, uzdižem se ka podobnim.
(i.) Bio je (Stefan) sličan hrabrosti (mužastvu) i veri Isusa Navina i u dostojnosti razdeljenja zemlje i u podizanju nove skinije novome Izrailju u Galgalu8, oslobođenja u različna vremena od okolnih neprijatelja premudrošću i silom. I u zgodno vreme ulazeći na borbu protiv neprijatelja, mnogoobrazno kao sudije (Staroga zaveta), no Sampson krepki bi pobeđen ženom9, a ovaj nije nimalo zapeo u celom životu.
(ѳ.) Tesvićanima Iliju ne mislim, no slabosti i očajanju Ilije, sveštenika i sudije Izrailjeva, ne predade sebe nikada10, imajući u umu krepkoga (proroka) Samuila, kome Gospod u stubu oblaka govoraše, koji je gospodovao i careve postavio i cara obličio, divni među prorocima11.
(і.) Davida Jesejeva, o kome je Bog posvedočio, jer reče: „Nađoh Davida po mome srcu,“12 i vaistinu našavši i uvek spominjanoga (tj. Stefana), koji se gnuša visokoga (gordoga) i kao mrzost računa, a koji se smirenošću uznosi svagda, koliko ko može smestiti13.
I Solomon, reče, sedeći na prestolu Davida oca svoga14 i smiri (zemlje) ka severu i jugu Asirije i Egipta, tako da i carica etiopska dođe sa darovima. Jer ime njegovo, Solomon, što znači smirenost, dade mu Bog i sama dela. A ovaj (Stefan) u svoje dane ka sebi smiri najjače države, istočne i zapadne (narode), tako da su se oni koji su carevali u različna vremena sa sviju strana k njemu sticali; učini da se sa dostojanstvom ceni udeo njegovih zemalja, pa još da su ga i zapadni (vladari) vaistinu nazivali gospodinom i čuvarom države svoje, i da u zgodno vreme izabrane svoje k njima šalje i sa ostalom vojskom njihovom, silne i dinaste sve zemlje. I nije bilo nikada, da je ko od njih (tj. zapadnih) otišao svojoj kući od prevelikih čak do najmanjih, a da nije javljao o prevelikim dostohvalnim darovima njegovim. Iz detinjstva je vodio žestoke bitke i pokazivao hrabrost, premudrosti svih od vajkada stvorene (kupio je), zbog čega se i nazva slavni despot u svima zemljama, i od male srpske vojske najveći glas i ime po vaseljeni steče, iznad samodržavnih i slavnih u mnogim narodima, koji su se uzvisivali među narodima naroda.
Jer ovaj (tj. despot Stefan) živeći ka zapadnim zemljama blizu Jelesponta15 saznalo se za njegovo ime po celom Egiptu i Etiopiji, i odatle ka najudaljenijim krajevima, i prosto da kažem ukratko, po celoj Jeladi, i po Indiji i Amazoniji16. tako da su oni koji su za njega čuli, želeli da se prisvoje ovom mužu, makar i kao sluge, ako bi moguće bilo da dođu sa njime u vezu. I kao što kažu da je Darije rekao o Aleksandru da mu dade Gospod da sedne na Kirov presto, i kao izvanrednom utvarju sa neba danom ukrašavahu se (njime) ne samo verni (tj. hrišćani) no i neverni vladari država. A uz to video se da ima i slavu (proroka) Danila i glas sa smelošću triju mladića. Jer prođe i kroz oganj i vodu ratujući zajedno sa istočnim carevima, kao što će napred biti o tome reči. I njegovim obećanjima i hrabrim delima veličahu se kao Asirci mužem želje17 i Faraon Mojsijem, i njime onaj koji je nazvan grom (tj. Bajazid turski), kao nekom strelom munje prećaše istočnima, dok Gospod učini izvršenje. Prošavši (tj. pregledavši) život mnogih moćnih vladara koji su u starini osvojili vaseljenu, nađosmo da su neki imali delimično i vrline, a neki nimalo.
Ovaj, od božanskih spisa Bogu ugodno sabravši, beše milostinjom i verom kao niko drugi. Čak iz davna nije bilo od vladalaca takova vladaoca i tako izvanredna. Živeo je zajedno sa istočnima i zapadnima, i beše izabrao sve izvanredne običaje, čak i do samoga odela, koje je na korist i ukras, oružje i jahanje i posađivanje za trpezu po činu, i red na božastvenoj službi, čuvajući izvanredna pročitanja i molitve, lovljenja i savetovanja, izlaske i ulaske, u svemu svagda po dostojanju odajući čast činu, tako da se sa južnjačkom caricom18 moglo kazati: „Blaženi su koji žive u tvome domu, novi Solomone.“
Tit19 je rekao: „Danas nismo vladali, pošto nismo udelili nikome dara.“ A ovaj delima i suviše ispunjavaše (dane), i nikada se onaj koji prima ne radovaše toliko koliko on koji davaše. Jer tada se ispunjavaše najsavršenijom radošću: kada desnicu prostranije otvaraše.
Napomene
- Druga knjiga Mojsijeva (3, 14).
- Druga knjiga Mojsijeva (2, 14).
- Desetostruki zakon, po Bibliji, Mojsije je primio od Boga zakon od deset zapovesti. Zbog poređenja despota Stefana sa Mojsijem, Konstantin je u prvih deset poglavlja ovoga uvoda načinio akrostih na taj način što prva slova početnih reči svakog poglavlja daju prvih deset slova slovenske azbuke.
- Druga knjiga Mojsijeva (2, 10).
- Tj. naslednika Stefanova, despota Đurđa.
- Tj. posle smrti despota Stefana.
- Poslanica Rimljanima (11, 4).
- Knjiga Isusa Navina (4, 19).
- Knjiga o sudijama (16 gl.).
- Tesvićanin Ilija, starozavetni prorok Ilija (Prva knjiga o carevima, 2, 3).
- Prva knjiga Samuilova (11, 14).
- Psalam (89, 20).
- Sa ovim poglavljem završava se desetoslovni akrostih.
- Prva knjiga o carevima (2, 12).
- Jelespont, Helespont, Dardaneli.
- Amazonija, legendarna zemlja u kojoj su vladale žene Amazonke.
- Druga knjiga Mosijeva (7, 1).
- Južnjačka carica je carica iz grada Sabe, koja je, došavši u posetu Solomonu, rekla: „Blago ljudima tvojim…“ Prva knjiga o carevima (11—8).
- Tit, rimski imperator (79—81), sin Vespanzijana, kome se pripisuje izreka: „Diem perdidi“ (Izgubio sam dan, kada ne bih učinio neko dobro delo).