Poglavlje 5: Prilike u srpskoj zemlji posle bitke ka Kosovu
(22.) A lav onaj, koji je na svom jeziku nazvan i grom (Bajazid), brzo se vraća na istok da sedne na presto očev i da utvrdi carstvo odasvuda. A ako mi ko prigovori zbog ovoga, zbog čega ovo uplićem, takovi neka pogledaju u carstvene letopisne knjige1, i videće da one izlažu vrlo mnogo i opširno o vladaocima, bilo da govore u Jerusalimu, bilo u carstvujućem gradu (Carigradu), a ujedno i živote (vladalaca) okolnih zemalja, da bi time bolje poznatim učinili život blagočastivih i svetih gospodara naših. Dosta je ako se to samo spomene.
(23.) A oni koji ostadoše siroti i užasavajući se od njihovih grabljenja, jer nije pretila beda samo od Ismailjćana, no se i zapadni susedi (Ugri) spremiše na rat. K tome dođoše i međusobne borbe onih koji su ovima bili područni, dok su drugi bili kao samostalni, tako da se može sa Mardohejem2 u zagonetkama i proročkim snovima reći: „I gle glas i vapaj, nemiri, gromovi i zemljotres, i pobuna na zemlji, i gle sada ne dva zmaja no mnogi sa gmizavcima, koji dođoše da se bore. I bi glas i sve se smuti od glasa vike njihove, a svima ljudima (beše) danju tama i sumrak i bure i ratovi, i spremi se svaki narod da se bori.“ I povikasmo ka Gospodu od glasa vike njihove i bi od maloga izvora mnoga voda i velika reka, svetlost i sunce zasija i reke se uzvisiše i progutaše slavne. Pošto je ovo ovako bilo, dođoše njima glasnici od velikoga (tj. turskog cara) i on reče, kao Navuhodonosor3 u svome umu: „Obuhvatiću vaseljenu kao i jajce rukom mojom.“ Glasnici su se saglasili sa blagočastivom gospođom (tj. Milicom) o najmlađoj kćeri njezinoj Oliveri i, po savetu patrijarha i celoga sabora sveštenih lica i celoga sinklita4, dade ovu za ženu Amiru velikom (tj. Bajazidu), da bi bilo spaseno hristoimenito stado od vukova koji su ga klali. A pođe tada i uvek spominjani brat njezin (Stefan) ka samodršcu sa sestrom. I otada bi porobljena srpska zemlja, da je sam Stefan i sa bratom svojim Vukom i sa blagorodnima svojima i sa ostalima morao svake godine dolaziti mu na služenje. A veliki car otada nije se kao Maksimijan5 krasio ljubočašćem varljivo o velikom Konstantinu da ga pogubi, no se prema ovome odnosio sa svakom istinom i čistom ljubavlju kao prema ljubljenom sinu, kao što ćeš naći u (odnosnoj) glavi, i pred svima istočnima ovim (Stefanom) se svetlio kao nekim drugim suncem ili kao zvezdom Danicom.
(24.) Dostoslavna i veoma mudra mati (tj. Milica), koja je prevazilazila mnoge izabrane matere, ostavši kao što kaže Solomon mužastvena žena, imala je sve vrline, kao što znaju svi oko nje koji su pocrpli milosti iz njezine ruke i koji su se nadali da je prime. No budući u tolikoj vlasti, znala je i svetske (stvari) u kojima je teško snaći se, i po lepoti beše ne samo žena no i Diseje6 mnogi u savetima. A ko će izreći božastvene i sveštene ukrase i darove crkvama i manastirima? Ko se neće zadiviti gledajući takovu (njezinu) spregu sa onima koji gledaju ka jedinom Bogu (tj. monasima) i kako delima prevazilazi zapovesti, i išla je napred na sve veća (dela).
Napomene
- Misli na vizantijske istoričare, koji su mu služili za ugled.
- Mardohej, starozavetna ličnost iz legende o Jestiri. (1, 1).
- Navuhodonosor, vavilonski car.
- Sinklita, uži dvorski savet.
- Maksimijan Herkulije (ili Galerije), rimski imperator (285—305), vladao je udruženo sa Dioklecijanom.
- Odisej, tj. bila je mudra kao Odisej.