Poglavlje 34: Pisanje ove biografije. Pohvala i veličanja despota Stefana od strane pisca ove biografije Konstantina Filosofa
Ovo je ovako bilo i ovako se svršilo. I pošto je (njegov narod) bio rasejan, dođoše na zapad i istok, sever i jug od krvavih događaja. A mi, ako i primismo zapovest iznad naše snage od sveosvećenoga patrijarha kir-Nikona srpskih i pomorskih zemalja (da napišemo ovo žitije), koji je tada tamo došao, a još i od vojvode vojske i ostalih izabranih, no pošto je tada takovo vreme bilo, ostavismo da se potrudimo. Četvrte godine od njegova odlaska ka Gospodu, on se sam javio i kao kaznom je pretio da je kriv kazni (ko ne izvrši). Posle ovoga opet, kada sam sa svima svojima bio u stranstvovanju, došao je u moju kuću, gde sam bio nedostojan da ga primim i on mi zapovedi da izvršim obećanje. Zato ako i nismo bili u mogućnosti, potrudismo se naznamenati (tj. izložiti život).
Ako postoje neki koji više znaju njegova (Stefanova dela), i koji su tamo bili sažitelji, njegovi, ili su veoma pismeni i oštroumni, dobro je vaistinu. A ako se do danas niko ne bude potrudio i ovde (nađe) koje nedostatke ili izlišno, što nije potrebno ili je grubo, pošto je došla zapovest i način dan, neka se sve dovede na svoje mesto.
(93.) No, dakle, došavši kao u pristanište i podigavši se od malaksalosti (koja je došla) od žalosti, ka ovome (Stefanu) uskliknimo: Raduj se, dobri izvršitelju božastvenih zapovesti; raduj se koji si svetlo vladao zemaljskim; raduj se strašna strelo munjina nepokornima; raduj se slatko slušanje dobropokornima; raduj se krotki Davide u savetima; raduj se (sve) premudro izvršujući, novi Solomone; raduj se neiskazani tajniče milostinje; raduj se javno veledarežljiva otvorena desnice; raduj se izvršioče dobroga ukrašavanja božastvenih dvorova; raduj se svetlo poznanje carskoga dvora; raduj se ti koji si sve ljudsko izabrano od svuda navikao; Raduje se, despote Stefane, ukrasu vladara! Slava onome koji te je dao u poslednje rodove pohvalu hrišćanima. Slava Bogu našemu, koji svršava velika i čudna (dela), koji prosvećuje mnogoizabrana svetila iz roda u rod, da se u najposlednjim (najnovijim) rodovima jave neizrečena i divna dela Boga našega, kome neka je slava na vekove vekova, amin.
Ovo, dakle, napisasmo kao njegovo žitije, no kao letopisac sa svima ostalim (stvarima). A postoje krajegranesija počev od desetoslovnoga:
Onome koji je neobično i izvanredno na zemlji vladao, strani sluga prinosi slavnome despotu Stefanu, prevodnik Konstantin.
A ovo je krajegranesije (sledećih) stihova: Stranac u tuđini smrt (despota) oplakujem.
Reči slađe od meda i saća,
Kao da se toče iz zapečaćena izvora,
Ravne su zaista mirisu i hrani,
Ako samo paze na meru oni koji ih crpu.
Kao neki novi David najkrotiji (bio je)
Onima koji su sačuvali razdeljene koristi.
Pokazao se kao divni Solomon
Mnoštvu koje je sa svih strana došlo.
Bio je kao načelnik roda,
Avram, koji je žedno primao strance,
Ali je uvek želeo Ilijin odlazak,
A sam javljaše drugi dolazak.
Po lepoti beše drugi u Egiptu,
I mesto pšenice zlato davaše.
Ratnik (bio je) snažnog Samsona među hrabrim
Potomcima Adamovim,
Među kojima je od početka bio najbolji uzor.
Bio je drugi Jov, bogat davanjem,
Točeći svima bez zavisti.
Bio je poznat rodu po zagonetki svojih očiju,
Sličnoj suncu i sunčevoj svetlosti
Od koga primamo svetle zrake
Ali ne i njegovu suštinu,
Zatim se zajedno obojega lišismo.
Jer umesto glave koja upravlja,
Koji je glava svetloizabranima,
Umre u mestu Glavi.
I plači opet, Beli Grade, potamnelost svoju,
Vođa naroda kao cvet precveta i otpade,
Jer i zemlja sa tobom zajedno rida,
Što primi onoga koga se nije nadala tako brzo primiti
Čekanjem tridesetpetih tekućih godina,
Pošto je prošlo već šest hiljada i devet stotina. (6935—1427).