Život svetoga Save

Poglavlje 8: O javljanju u snu prepodobnoga ka ljubimom čedu

Vidite oca čedoljupca, i posle nebesnog odlaska neprestano ne odlučujući se od svoga ljubimoga čeda i dobroga sapodvižnika i posrednika mu nebesnih dobara, naoružan Hristom i silom presvetoga Duha, i obogativši se nebesnim darovima, i misaonim krilima vrline bez zakašnjenja tvoreći put u nebo, hteo je prevesti bogonosnoga druga svoga na preveliku vrlinu, javljajući mu se u snoviđenju ukrašen nekakvim preslavnim i neiskazanim lepotama, i presvetlim vencem sijajući više od sunca, veseleći i tešeći i utvrđujući ga silom presvetoga Duha i darovanom mu blagodaću, rekavši:

Čedo moje dušeljubno raduj se zbog mene roditelja svoga, i ne skrbi zbog moga razlučenja. Evo razumi dobro, neka ti bude poznato o meni od ovoga moga viđenja. Slavu, koju vidiš na meni, presvetlu i neiskazanu, tom me slavom proslavi Gospod slave Isus Hristos, istiniti Bog. Kada se, dakle, razluči duša moja od zemaljskoga tela ovoga života, tada mi Gospod darova milost i blagodat svoju, i primih večna dobra i istinito carstvo nebesno, koje mi pre naznamenujući pokazivaše pisanjem u knjigama¹, još dok sam bio u zemaljskom carstvu mome.

Blagosloven si ti, dakle, od Boga jer mi postade posrednik večnim dobrima i beskonačnome životu. I zato ti je Bog spremio preveliku blagodat, što se za me potrudi budnim podvigom i za moje privedenje u Svetu Goru.

Radošću raduj se, izabrani sasude Duhu presvetome Hristom naznamenani, pomazani apostolskom blagodaću još pre tvoga rođenja², čijeg ćeš se učenja i stojanja u zboru javiti saopštnik.

I podobeći se onim sunčanim zrakama koje su optekle krajeve vaseljene, neispitane puteve Vladike svoga, koje na zemlji pohodi svojim presvetim nogama, sve ćeš opteći i poklonićeš se svima svetim stopama njegovim, i napisaćeš sva stradanja njegova na tablicama bogoljubivoga srca tvoga, i sveta duša tvoja biće presto tome samome, i Gospod koji caruje u vekove biće s tobom³.

I primićeš Bogom javljenu blagodat na istoku, i vlast na zemlji da vežeš i drešiš grehe čovečanske⁴.

I zemlje i gradove opteći ćeš, kao Ignjatije Bogonosac⁵, propovedajući čisto učenje Hristovo, i na zemlji i na nebu uzveličiće se ime tvoje.

I naučićeš svoje otačastvo pobožnosti, i pokazaćeš mnogima uzore vrline, i mnogi će kroza te poznati Boga istinitoga i tvojom dobrom rečitošću⁶ doći će na istinito pokajanje.

I na apostolskom zidanju zakonopoloženja Hristova sve ispunivši i od istoka doći ćeš k meni⁷, i zajedno udostojivši se opštem blaženstvu jedinosušne i nerazdeljne i životvoreće Trojice, nasladićemo se večnih dobara u beskonačne vekove, amin.

A ovaj sveti bogozvanik, prenuvši se od sna, proslavi Boga koji čini divna i neiskazana⁸ od prvoga dana i do sadašnjega:

Tvoju ljubav, Sveti, neprestano bez izmene smatram blaženom, i tebe veličam, i klanjam se tvojoj velikoj ljubavi, jer takovu beskonačnu ljubav imaš ka meni, ljubimome čedu svome, kao živ i posle smrti ne odlučuješ se iščedija⁹ srca tvoga, posećujući vaspitanje svoje svetim posećenjem, i mnogo pečalnu dušu moju i skrbno srce moje sladeći i veseleći svojim prepodobijem, i kazujući mi beskonačnu radost. Jer, vaistinu, pravednici će na vekove živeti, i od Gospoda im je nagrada, i sila i razum od višnje premudrosti. I smatram te blaženim, Sveti, jer ubeža od sujete ovoga sveta, i ljubitelj tvoj Hristos udostojio te je kao sina svetlosti, jer si istinu zavoleo koja te vodi u život.

I neka je slava čovekoljubivome Bogu, koji te je uzveo od rova strasti i od blatne zemlje, i koji je postavio na prostrano noge tvoje, i ispravio stope tvoje pravo u carstvo svoje, i koji te je udostojio reda svetih i stojanja u zboru višnjih sila, i koji je uložio u usta tvoja pesmu novu saglasnu sa svima prepodobnima njegovima. I slava Bogu bogova u Sionu koji ti se javio, kome si zavoleo služiti iz mladosti svoje sa beznačalnim Ocem i sa svetim Duhom, a još te i sam izabra iz utrobe maternje, od iskoni znajući u tebe dobro izvoljenje, i položi te kao pred licem svojim da mu svagda služiš dobrom verom i mišlju upravljenom gore, da u visinama tražiš slave nebesne i života prepodobnih i pravednih, što i nađe, čega i nas neka ne liši Bog tvojim svetim molitvama.

A ovaj sveti, bogorazumna zraka, ostavši sam razumede Duhom svetim da je roditelj njegov našao traženo, i podiže se na preveću vrlinu, da primi podvig iznad sile, pošćenja, bdenja, kao da je zaboravio prve podvige, i kao da ih je smatrao kao ništa, pomišljajući da je bolji jedan dan u dvorima gospodnjim nego tisuće leta¹⁰ ovoga vidljivoga sveta. „I odsele — reče — položih početak da se bojim i treptim od tvoga svetoga imena“. I umnoži bdenje iznad sile i ushođenje molitvama ka višnjim bogoviđenjima još priležnije prinoseći dela duhovna i bogougodna, po običaju svagda neprestano milujući uboge, i ispunjujući prozbe onima koji trebaju, i svima sve beše.

Jer svi od pustinja i od gora i svih strana Svete Gore, dolazeći k njemu, što ko trebovaše, uzimahu od njega kao svoje potrebe položene im. Jer koji god počinjaše ili zidati ili praviti čamac, ili drugo koje delo, samo mu javljahu, a on svakim potrebama ispunivši svršavaše, što ko trebovaše na savršenje dela. A kada mu oskudevaše imanje na trebovanje ili na davanje ubogima, to mnogo puta i zemlja otkrivaše svoje riznice no božjoj zapovesti, i razumevši Duhom svetim, i pomolivši se, i stišavši otvaraše skrovište sa zlatom, i nikada mu ne oskudevaše davanje ubogima.

Napomene

1. Pisanjem u knjigama, odnosi se na Savino pismo Nemanji, glava 3. i na predviđanja u njemu (vidi pr. 8 naročito).
2. Nemanja proriče da će Sava postati svetac jer je još pre rođenja predodređen, vidi pr. 4, gl. 1.
3. Putevi, stope, stradanja Hristova, odnosi se na Savina kasnija putovanja po Palestini, Egiptu i drugim svetim mestima za koja je vezana uspomena na Hrista, uporedi gl. 29, pr. 3.
4. Aluzija na budući arhiepiskopski čin; ispunjenje u glavi 15; vidi pr. 5 gl. 19.
5. Ignjatije Bogonosac, antiohijski episkop, koji je prošao mnoge krajeve i pisao raznim hrišćanskim opštinama.
6. Odnosi se na kasniju Savinu besedničku delatnost, o kojoj Domentijan u ovom delu opširno govori.
7. Od istoka doći ćeš k meni, Sava će umreti na istoku, u Bugarskoj, i biće prenet u Srbiju gde su Nemanjine mošti. Ovo proricanje Savine budućnosti ponavlja se u celini ili delimično na stranama: 285, 290, 291.
8. Dodaj: dela.
9. Iščedije (staroslovenski), čedo, dete.
10. Psalam (84, 10).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34