Život svetoga Save

Poglavlje 27: O polasku Svetoga u sveti grad Jerusalim i o prorokovanju o njemu i učenicima njegovim časnoga patrijarha jerusalimskoga

Poglavlje 27.1: O ulasku preosvećenoga kir Save u sveti grad Jerusalim

I otuda opet ode u željeno dobro pristanište, u sveti grad Jerusalim, gde leža riznica koja se ne može ukrasti, ušteđena od Oca nebesnog svima onima koji ga ljube. I tako ušavši u sveti grad, ode prvo u svoj manastir, u dom svetog bogoslovca Jovana¹. I poradovavši se sa igumanom i sa svom braćom Lavre svetoga Save, i s njima ode u svetu crkvu presvetloga Vaskrsenja Hristova. I po ranijem običaju pokloni se životvorećem grobu gospodnjem i časnome krstu na svetom mestu Kranijevu, i svima stradanjima Gospodnjim i svetim mestima, na kojima Gospod naš Isus Hristos primi voljna stradanja².

I veliki svetilnik životvorećeg groba gospodnjega, časni patrijarh veliki Atanasije, primivši svetlu radost dođe u crkvu u susret svetom drugu svome; i ljubazno celovanje primiše oba nebesna svetila, zemaljski anđeli i nebeski ljudi, i pošto su seli posred crkve i pred svetim i životvorećim grobom, pitao je sveti Preosvećenoga: „Kako svet, i da li su mirna carstva po zemljama, i da li je dobro država carstva vašega, i kako li te Gospod provede na ovom putu?“ A on mu reče sve po redu. I govorili su o ovom i divili su se strašnom božjem predloženju i čudnom provođenju njegovu.

Poglavlje 27.2: O proročanstvu časnog patrijarha jerusalimskog Atanasija o preosvećenom Savi i učenicima njegovim

Bogonosni patrijarh Atanasije gledajući na Preosvećenoga i na učenike njegove, ispunjene Duhom svetim, prorokova posred crkve, pred licem celoga sabora jerusalimskoga, bogoglasujući pesmu vaskrsenja gospodnjeg, tihim i svetolepnim glasom pojući: „Dok je grob bio otvoren, i dok je ad plakao, Marija vapijaše ka apostolima koji su se sakrili: iziđite delatelji vinograda Hristova, i propovedite reč vaskrsenja³.“

I, da čuje ceo sabor, govoreći: „I ovo su drugi apostoli koji su dosele bili sakriveni Gospodom; i ovo su istiniti delatelji vinograda Hristova, izvedeni od samoga Gospoda na svoju žetvu. Istiniti Bog isprva Noju i Avramu i njegovim unucima i Jovu⁴, Bog javno govoraše, a ne pisanjem, no sam sobom, pošto nađe njihovu samisao čistu. Ovo je u „Starom zavetu“, i u Novom našem takođe; jer ni svetim apostolima našim učiteljima ne dade Bog što napisano, no mesto pisanja obeća im dati blagodat Duha: „Jer on će vam, reče, sve napomenuti⁵.“ Takođe je sam govorio prorocima: Položiću vam zavet novi, i dajući zakone moje u njihove samisli i na srca napisaću vam, i svi će biti naučeni Bogu⁶. I po istinitoj reči gospodnjoj: „Prizvaću sebi narode, da me ti proslave sa Ocem i Svetim Duhom, i ja ću im darovati život večni⁷“, evo danas pred našim očima vidimo druge bogozvane proroke, propovedatelje večnoga Slova, presvetloga vaskrsenja Hristova; i ovo su ispunitelji jevanđelja Hristova, koji će ispuniti nedostatke njegovih svetih apostola; i ovo su počivalište svetoga Duha i prosvećenje sveta, i ovo su drugi mučenici koji na sebi nose stradanja vladičnja, i koji mu posleduju sa radošću, koji ne samo da izlivaju svoju krv, no i duše svoje položiše radi njega; i ovo su kupci koji traže istinitoga života Vladike svoga Hrista, koji ih je iskupio svojom časnom krvlju.“

I po ranijoj navici ubogih i bogatih, bezmalo steče se sav grad čuvši za dolazak Preosvećenoga. A patrijarh ga uze od crkve gospodnje, i sa njim primi duhovno i telesno veselje, i tako ode u svoj manastir, ka svetome Bogoslovcu; i opet tamo satvori radosno slavlje sa bratijom velike Lavre svetoga Save.

Poglavlje 27.3: O prebivanju preosvećenoga kir Save u svetom gradu Jerusalimu

I kada je tu počinuo od putnog truda, i kada je bio tu u svetom gradu, posred crkve gospodnje, i kada je posledovao stopama vladičnjim, i gledao na sveta stradanja zbog neizmernog milosrđa onoga koji je stradao za svet, i pošto se nastanio sa željenim Gospodom, i sa celim klirom svete crkve presvetloga Vaskrsenja Hristova, odmah je zaboravio trudove i dosade i skrbi i pečali koje su se dogodile na putu, i štaviše širio se u veselju bogozračne duše svoje, i blagodario je Gospoda zbog bezbrojnih posećenja njegovih, govoreći:

„Uzveselih se sa onih koji mi rekoše: Hajdemo u dom gospodnji, i Gospodom udostojene stojahu noge naše u tvojim dvorima, Jerusalime. Hvali, dušo moja, Gospoda, i blagodariću te, Gospode, sve dane života moga, jer si mi dao želju srca moga. Oni koji se nadaju na Gospoda, kao gora Sion neće se pokolebati na vekove, živi u Jerusalimu; gore su oko njega, i Gospod je oko svoga naroda, od sada i do veka. I Gospod, zida Jerusalim, da sabere ujedno rasejanja Izrailjeva; hvali, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga tvoga, Sione; jer ukrepi prevornice vrata tvojih, i blagoslovi sinove tvoje u tebi⁸.“

Sveti razumede istinitu blaženost čudesnoga proroka: Oni koji imaju seme u Sionu i bližnje svoje u Jerusalimu⁹. I radi toga bi u miru njegovo mesto i stan njegov u Sionu, na kome postavi i svoj duševni dom, manastir velikoga apostola Bogoslova Jovana, prisnoga druga gospodnjeg, seme božje posejano od samoga Gospoda na procvetanje dobre vere. I radi toga nasledi zemaljski Jerusalim, želeći nastaniti se sa Gospodom u višnjem Jerusalimu¹⁰, i sa njime živeti u beskonačne vekove, kao naplatu prevečne radosti. I ovaj Jerusalim proslavi, i više ovoga Jerusalim proslavi ne samo na zemlji no i na nebesima; i ne samo da proslavi jedini Jerusalim, no i sve istočne i zapadne krajeve Gospodom vođen prođe kao munja, naoružan svetim Duhom i ukrašen njegovom blagodaću, nastupajući na zmije i na skorpije i na svu silu vražiju¹¹, i ničim povređen prebivaše pokrivan silom božjom.

I kada sam bio u Jerusalimu i u Svetoj Gori, sveti drevni starci od sto godina, koji su pre toga videli prve svete, i koji su sa njima poživeli duhovno i telesno, i koji su opet sa ovim bili savrsnici i sapodvižnici, udiviše se njegovu velikom bogorazumiju i divnom ispravljenju i bogosvetlom rasuđenju, koji je iznad snage nadmašio mnoge i drevne, savršujući svaku dobrotu, i ovi sveti primivši otkrovenje tajne božje, nazivahu ga zemaljskim anđelom i nebesnim čovekom, u poslednja vremena po božjoj volji rođena od zemaljskih ljudi, kome se posle svetih ne nađe niko potpuno ravan¹². Vaistinu iz mladosti počevši delo božje, i do konca ne prestade istinito črnstvujući, i u svemu imajući dobru sliku neiskazanog i neispitanog božjeg čovekoljublja, istinito posledujući jevanđelskom glasu gospodnjem: Koji pretrpi do konca, biće spasen¹³. A svagda se upražnjavaše svetim molitvama i pesmama božastvenih reči, pomišljajući na pisano: Ješćeš trudove plodova svojih¹⁴ i Gospodom obećano: Blažen je obed koji se jede u carstvu nebesnom¹⁵.

A ovi sveti svedočeći govorahu: „Ovoga svetoga mi ne upoređujemo ni ka zemaljskim ljudima ni ka nebesnim zvezdama, ni ka mesecu koji prosvećuje noć, ni ka samom istinitom suncu nebesnom, koje je svakom toplotom ogrejalo sve, i svakim duhovnim i telesnim trebovanjem. Jer ovaj sveti — rekoše — ne požive sebi na zemlji, ni ovaj jedan dan, no ceo život svoj ovoga sveta posla ka nebesnom, koji i nađe hodeći još živ u telu, a uz to se još iz maternje utrobe javi obliven blagodaću božjom, i javi se ljubazan nebesnom caru i silama nebesnim; i postade dostojan savrsnik apostolima i mučenicima, noseći na sebi zraku ovih nebesnih, i služeći Gospodu dan i noć, ne izvijanjem reči, no u prostoti srca; kome se, rek oše, udiv iše anđeli, i preudiviše ljudi, i zavoleše ga i zemaljski carevi i suviše, i odlikovaše ga velikim častima kao jednoga od nebesnih, i svi koji žive na zemlji, pravoverni mali i veliki njegovim veseljem biše obveseljeni i njegovim bogatstvom biše obogaćeni. Jer ovaj, rekoše, ispuni gore i humke i udolja i brda svakom utehom, ispunjujući reč apostolsku: Neka svako od nas ne traži svoje, nego i ono što je drugoga¹⁶, ne ugađajući sebi no Bogu koji vaskrsava mrtve, i koji je sebe prineo na žrtvu za nas, a Gospodom sačuvan i njime u sveti grad prinesen, blagoslov bogorazumno raspravivši, svima razdade milostivom rukom, prvo svemu kliru crkve Vaskrsenja gospodnjeg i Lavre svetoga Save i svoj bratiji toga manastira, ponavljajući svoje bratstvo, i svima svetima koji postadoše ništi Hrista radi, i svima tima sve dovoljno dade.“

Napomene

1. Vidi gl. 22, pr. 53.
2. Uporedi opis crkve Vaskrsenja Hristova u glavi 22, pr. 6—9. — Mesto Kranijevo je Golgota na kojoj je Hristos bio razapet; Vuk je preveo sa „košturnica“, a grčki je: κρανίου τόπος (mesto lubanje); nalazi se u svim jevanđeljima. Uporedi samo Jevanđelje po Jovanu (19, 17): „Iziđe na mjesto koje se zove košturnica, a jevrejski Golgota“. — Prema apokrifnoj Priči o Adamovoj glavi Hristos je kao dečak igrajući se našao na Jordanu Adamovu glavu. Ona je zakopana „na Kranijevom mestu“, na Golgoti, gde će Hristos biti razapet i svojom krvlju iz rebara krstiti je. Nalazi se u glagoljskim i ćirilskim rukopisima.
3. Prvi „sjedalen“ šestoga glasa nedeljnog tropara. On je morao biti pevan 1233. godine, u nedelju 30. oktobra. Ovo je bio podatak da je Domentijan lično bio prisutan (vidi: Dimitrije Vitković, Drugo putovanje sv. Save po istočnim svetim mestima, Bratstvo 20, 1926).
4. Noj, Avram i njegovi unuci, Jov, starozavetne ličnosti kojima se Bog javljao, vidi Prvu knjigu Mojsijevu i Knjigu o Jovu.
5. Jevanđelje po Jovanu (14, 26).
6. Knjiga proroka Jeremije (31, 33).
7. Stihira-antifon na veliki četvrtak na bdeniju.
8. Cela Savina molitva sastavljena je od Psalama (122, 1—2; 146, 1—2; 21, 2; 125, 1—2; 147, 2,12—13).
9. Neutvrđen citat.
10. Višnji Jerusalim, carstvo nebesko.
11. Jevanđelje po Luci (10, 19).
12. Ovde Domentijan govori o sebi, kako je bio u Jerusalimu i Svetoj Gori, kako su mu sveti starci govorili o Savi i nazivali ga „zemaljskim anđelom i nebesnim čovekom“, što kod njega liči na stil, opšte mesto. Neki zaključuju iz ovoga da Domentijan nije bio u Jerusalimu sa Savom nego je išao kasnije i prikupljao podatke od očevidaca. Vidi gl. 9, pr. 6 i gl. 23, pr. 8.
13. Jevanđelje po Mateju (10, 22) i Jevanđelje po Marku (13, 13).
14. Psalam (128, 2).
15. Jevanđelje po Luci (14, 15).
16. Poslanica Filibljanima (2, 4).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34