Život svetoga Save

Poglavlje 4: O ostavljanju Stefana Nemanje države svoje i o primanju anđelskoga obraza i narečenju Simeon monah i o odlasku njegovom u Svetu Goru

A on, bogoljubac sveti, spremna strela Hristova, naoštrena na to od mladosti, mnogoletna pisanja složivši u jedno radi svoga ljubimoga čeda, i nasladivši se u njima večnim dobrima, i Duhom svetim prozrevši buduća dobra i život koji se ne svršava, i razumevši otačastvo grobno, uzdade slavu Bogu koji tvori velika i divna čudesa, prema istini svetoga pevca Davida: Od Gospoda postade ovo divno u očima našima, jer iz usta mladenaca koji sisaju pripremio si hvalu¹.

Gospod, načelnik slavâ koji je s visine posetio naš rod, i poslao Duha svetoga i Sina svoga jedinorodnoga, i useli se u nas verom istina božja, i uđe u nas Duh sveti svojom blagodaću, i budući mladi telima, uzdavši se u Boga i pribegavši k njemu, javiše se silni umom dobre vere, i postadoše nam dostojni propovednici riznica dobara i darova božjih i mestâ veselja, i svetlih venaca i slatkih duhovnih pesama i svega večnoga dobra, koja zna samo onaj jedini koji ih je spremio u svojim obiteljima onima koji ga ljube, sam Hristos davalac dobra, koji ih je utajio od premudrih i razumnih, a otkrio mladencima². I zbog toga obuzet velikim umiljenjem, proli mnoge suze, rekavši:

„Ja grešni, nedostojan tolikih dobara, no ipak uzdam se na preveliku množinu njegovih velikih milosrđa, da će mi predobri Bog od toga večnoga dobra dati makar što malo, i o njemu živeću u vekove.“

I ukrepivši se nadom večnih dobara, i ovu zemaljsku slavu ne uračunavši ni u što, i prezrevši zemaljsko carstvo, i izabravši svoga blagovernoga sina kir Stefana³, satvori ga velikim županom, samodržavnim gospodinom svemu otačastvu svome, i posadi ga na prestolu svome, i predade mu sve svoje umno stado; kao što je sam imao vlast nad njim, tako i sinu svome predade svu vlast nad njim, da se brine i sudi, Bogom vođen.

Sabravši sve vlasti carstva svoga, velmože velike i male, desetnike i pedesetnike i satnike i tisućnike⁴, i obveselivši sve svakim veseljem, i oslobodivši sve rabotne⁵, i ubogima i malomoćnima i slepim i hromim i prokaženima, svima svako dovoljstvo davši, i blagoslovivši im gospodina vazljubljenoga sina svoga velikoga župana kir Stefana, sa svima svojim slugama, ostavi ih na božjoj volji⁶.

A on ražegavši se Duhom svetim, i primivši umiljenje u svoju svetu dušu, i ponizi se podobeći se vladici svome Hristu, koji se ponizio do krsta i smrti, i, ustavši sa svoga carskoga prestola, savi svoj vrat srca i tela, i sa ljubavlju primi Hristov jaram od ruku episkopa svoga Kalinika, i udostojen bivši anđelskoga obraza, bi nazvan Simeon monah.

A takođe i podružje⁷ njegovo, bogoljubiva Ana, podobeći se svetim velikim caricama koje su ostavile zemaljska carstva i pošle za Hristom i nasledile carstvo nebesko, takođe želeći upodobi se sinu svome, koji je pošao za Hristom i pokazao primer svojim roditeljima, i ne ostade iza gospodina svoga si savrsnika, takođe primi anđelski obraz od toga svetitelja, govoreći: „Ne bi li me čovekoljubivi Bog udostojio da budem zajedno u zboru sa ljubimim čedom svojim u carstvu nebesnome.“

A sveti Simeon, vaistinu uzevši krst Hristov, i delajući učaše sinove svoje da preziru telesne⁸, jer brzo iščezavaju, a više da se upodobljavaju delu božastvenome besmrtnome, i sam se pred njima izmeni u veliku smernost, vaistinu isprva po srcu božje volje još iz mladosti svoje spreman ka njemu umom i srcem, i neporočnim životom, i čistim srcem, i dušom pravednom, i blagodaću Hristovom, i ispunjen toplom ljubavlju svetoga Duha, imajući veliki plod umiljenja u duševnoj utrobi, vaistinu, a ne lažno pridruži se u učenike Hristove. Što reče u svetom obećanju pred svetim oltarom, takođe i izvrši, ne zakasni ni u čem gledajući natrag, no štaviše radujući se poteče za zapovestima Gospoda svoga, tražeći života svetih i posledujući im sa ljubavlju, što i nađe, i postade iste časti s njima.

Ostavši nekoliko⁹ tu u domu Svete Bogorodice Studeničke, u rukotvorenom mu manastiru¹⁰ sa svetom bratijom, podobeći se njihovu pravilu, a uz to i nadmašujući ih svima dobrim načinima, pokazujući sobom svima primer, a posle vremena uzevši svako dovoljstvo od svoga carstva, i naoružavši se Duhom svetim, po reči gospodnjoj, ostavi svet i sve što je u svetu, ostavivši zemaljsko zemlji, tražeći višnjih, posledova Hristu. I mnoge velike velmože u carstvu njegovu videvši preveliku smernost gospodina svoga, i vazljubivši Boga, i sve ostavivši, posledovaše Bogu sa gospodinom svojim.

I dođe u Svetu Goru ka Svetoj Bogorodici Vatopedskoj¹¹, vodeći sa sobom 300 odabranih slugu osim drugih. I nađe svoje ljubljeno jagnje, Hristom obeleženo, i kada ugleda sveti mladić svoga prepodobnoga oca, svetoga Simeona, udivi se čudesima tajne božje i sav se ispuni radošću, i prozrevši svetim Duhom prorokova o delovanju njihovu, govoreći: „Milost i istina sretoše se, pravda i mir celovaše se.“

I ljubazno zagrlivši se srdoljubaznim celovom, celovaše se oba bogonosna vršnjaka, savrsnici svetlosnih anđela, i zajedno satvoriše blagodarnu molitvu ka Hristu, koji čini volju onima koji ga se boje, i napuniše se velikim veseljem i duhovnom radošću.

I oni koji su tu bili, videvši veliku slavu božju, proslaviše Boga koji čini takova. Jer divno beše nebu i zemlji, pohvalno Bogu i čudno ljudima: obojica ustreljeni Hristovom ljubavnom strelom, za ljubav Vladike ostaviše toliku visinu, dođoše na tuđu zemlju, otuđivši se svega zemaljskoga¹², i sve ostavivši po zapovesti gospodnjoj i usrdno mu sledovaše, i dođoše u veliku smernost, kao pojedini od drevnih svetih otaca, čijem redu biše Bogom satvoreni kao sasednici.

Po svoj zemlji grčkoga carstva proču se za sastanak svetih¹³, a carevi i velmože, mali i veliki, čuvši proslaviše Boga zbog velike smernosti, i mnogi postadoše pobožni, podobeći se njima. I svi sveti, prepodobni i pravedni, mali i veliki, črnci Svete Gore, od malih i velikih manastira, od gora i od pustinja i pećina i zemaljskih propasti, sa bogonosnim ocem njihovim protom dođoše da se vide i blagoslove sa svetima, i sabravši se veliki sabor svetih otaca sa svetima, ljubazno besedovaše o duševnoj koristi, i satvoriše duševno i telesno slavlje, utešivši se duševno i telesno, i otac naš sveti Simeon bi blagosloven od Boga i od sviju svetih, i davši svima svako dovoljstvo zlata i ruha, i skloni srca sviju svetih črnaca da mole Hrista za njegovo spasenje, i po svima crkvama po Svetoj Gori postavi svoj pomen, koji je i do danas.

U dom Svete Bogorodice Vatopedske, bratstvo svoje, priložiše dva kabla suha zlata i srebra, bezbrojno ruho, konje i bezbrojne mazge, i stada konja, svačim bezbrojno napuniše dom svete Bogorodice. Ne samo to, no i duše svoje priložiše presvetoj Bogorodici, oba bogoljupca poslaše sve svoje imanje pred sobom, koje i nađoše u carstvu nebesnom.

A sveti Simeon zapovedi da mu satvore ćeliju uz sveti oltar velike crkve Svete Bogorodice, i prozor u sveti oltar, da svagda gleda svete molitvenike¹⁴ koji služe u svetoj crkvi. A on, Sveti, svršavaše svoj kanon¹⁵, i ćuteći prebivaše u svetim molitvama dan i noć, ne slabeći, priležno tražeći Hrista koji se traži, koga i nađe vođen od Boga, i svetog sina svoga, bogonosnoga kir Save.

Sveti mladić davidski se širio, videći gde se u njemu vrše zapovesti božje, i šiljaše blagodarenje Gospodu koji mu pomaže u svima njegovim delima za dobri mu podvig duševni i telesni, telom bez sna u svima zemaljskim delima, a umom i dušom nastanjujući se u nebeskim obiteljima, i želeći nasledstva ovih, u svakom delu gledajući pred sobom kao samoga Hrista, po reči Bogooca: Videh Gospoda preda mnom, kao da mi je s desne strane, da se ne pokolebam¹⁶. Radi toga vapijaše u veselju srca: „Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi dade¹⁷, ispunjujući mi ovde sve prozbe, i obećavši mi tamo budući dobri i beskonačni život, što verujem da će mi i to dati u dan svoj veliki, ne samo meni jedinome, no i svima koji ga ljube i tvore njegovu volju.“

I pošto je crkva sv. Simeona u mestu zvanom Prosfori¹⁸ zapustela od bezbožnih gusara, i nju od korena obnovi i palu uzdiže, ne trpeći da gleda stan božji razoren, no svagda želeći i govoreći Duhom svetim, spremaše se da sam sebe prinese na žrtvu ljubitelju svome Hristu. I ovu prinese na služenju Gospodu svome, ukrasivši je svojim bogoljubljem svakim potrebama, da dostojno prinosi službu Bogu za spasenje gospodina mu oca i njega samoga. A okolo svete prkve satvori tvrd grad, i veliku kulu posred njega satvori na čuvanje svetih muževa koji žive u njemu i koji služe domu svetoga Simeona, i to priloži ka Svetoj Bogorodici Vatopedskoj.

Opet priloži drugo zlato u manastir, tu u dom Svete Bogorodice, i to pedeset kupa, a takođe i vina pedeset kupa na svaki dan, i što trpeza ima na kojigod dan svako jelo, od toga takođe da imaju koji se nalaze, koji ulaze i izlaze, ili bogaradni¹⁹, ili koji rabotaju s njim tome svetom mestu, da svi svako dovoljstvo imaju od truda tih svetih, da se manastir ne potuži zbog toga, jer mnogi nebrojeni dolažahu, koji mogahu slušati od daljnih zemalja, jer ne iđahu samo na poklonjenje svete crkve, no da vide veliku smernost svetih Boga radi; i svi odlažahu utešeni svakim utešenjem; što ko trebovaše, to uzimaše i odlažaše molitvama svetih. Jer obojica služahu nezabludnome putu dan i noć.

Bogomudri kir Sava monah, napredujući u delima svojim, nedremljivim podvigom svojim uzdiže izvanredna dela u tom manastiru, i sazda previsoke palate, jedne narekavši u ime oca svoga a druge u svoje ime koje i do danas stoje u čast tome manastiru. I nasadi mnoge vinograde i obnovi svaka mesta toga manastira; i priloži puste metohije isprosivši ih od cara, i privevši ljude od svoje zemlje i naseli ih u njima, i svojim velikim podvigom ispuni svako dovoljstvo, da su se svi okolni njegovi divili gledajući njegov toliki podvig i pretoplu njegovu veru ka prečistoj Bogorodici.

U manastirskim delima sa osobnim ljudima, koji jedu kupljeni hleb, sa tima danju beše u rabotama, i u svetim molitvama dan i noć ne slabeći, imajući u telu svome život bestelesnih slugu. Radi toga ga ni besi ne iskušaše toliko; jer u mladosti svojoj nikada se ne nasiti sna očiju svojih, niti dade pokoja kolenima svojima, hoteći najpre dušu svoju osloboditi od strasti, podobeći se tečenju prvih svetih muževa, koji pretekoše ovaj život skrbima i mnogim pečalima, a drugi od njih krvlju svojom kupiše večni život, i nastaniše se u nebesnim stanovima, pokazavši uzor onima koji hoće da traže večni život, kojima ovaj sveti postade saopštnik, priopštivši se svima putevima njihovim.

Sveti Simeon počinuvši od putnoga truda, i posle nekog vremena zažele obići svu Svetu Goru, i pokloniti se svetim crkvama, i oba bogonosca savećavši bogoumni savet zamoliše bogoljubnoga oca svoga igumana Teostirihta, i rekoše mu svoju pomisao da sveti starac Simeon hoće da ispuni želju i da se pokloni svima crkvama. I pošto ih je iguman blagoslovio, iziđoše na poklonjenje svetih mesta i na posećenje svetih muževa koji žive u njima.

I došavši u sredinu Svete Gore, u mesto zvano Karije²⁰, pokloniše se svetoj Bogorodici, koja je mati svima svetogorskim crkvama. I tu satvoriše priležnu molitvu ka presvetoj i prečistoj čudotvorci Bogorodici, koja od ranije pokaza velika čudesa i isceli cara Mihaila, od koga i sveta crkva bi sazdana, koju oba sveštenika božja obliše toplim suzama, primivši sliku velikoga božjeg smirenja²¹. I tu prinesoše različne časti svetoj Bogorodici: prvo svete sasude srebrne i zlatne, zatim kadionice takođe srebrne i zlatne, zatim pokrove svetih sasuda sa biserom i sa kamenjem, zatim epitrahilje²², trapezofore²³, i dadoše carsku palariju suha zlata. I napisani biše u pomen²⁴ u toj crkvi do skončanja veka, sa prvim ktitorom carem Mihailom beše narečeni drugi ktitori²⁵, što se i danas jednako pominje sa prvim ktitorom. A protu ukazaše zasebno čast, zasebno crkovnim služiteljima, zasebno svoj monaškoj opštini, počevši od prvih i do poslednjih, sve ravnočasno ukrasiše po zapovesti božjoj, vaistinu oba po srcu božjem i njegovom silom satvoriše svu volju božju.

I tako došavši u Lavru svete Bogorodice Iverske, zvane Portaitise²⁶, pokloniše se toj prečistoj na isti način, i napuniše svetu crkvu svakim istim častima. I tu takođe dadoše mnogo zlata, i takođe biše napisani i tu kao drugi ktitori do kraja veka, i još se i danas nezaboravno pominju jednako sa ktitorima. I svu bratiju istim načinom darovaše zlatom, takođe počevši od prvih i do poslednjih; i tu postadoše bratija i ktitori.

Došavši u unutarnju pustinju u veliku Lavru svetoga Atanasija Atonitskoga, u dom presvete Bogorodice, koja se i sama nazvala ikonom²⁷ te svete crkve, isprva i do danas spremajući svake milosti, ne spremajući samo telesne potrebe no i duše ispunjujući svakim veseljem; ka toj Prečistoj prinesoše blagodarnu molitvu i svetim suzama omočiše svetu zemlju, po kojoj je svetim stopama išla sama Prečista svojim izvoljenjem²⁸, i ove izbranike božje udostoji da vide njezin dom. Vođeni Duhom svetim, otac sa sinom, izabrani vojnici Hristovi naoružani svetim Duhom i neporočnom verom Hristovom, napuniše se svake duhovne radosti, i prevelikim počastima ukrasiše svetu crkvu presvete Bogorodice, i pokloniše se grobu svetoga, i prinesoše mu svake časti, i dadoše u crkvu mnogo zlata, toliko da su postali drugi ktitori, da se i do danas spominju kao ktitori, jednako sa blagovernim carevima. A svu bratiju toga manastira obdariše, jedne zlatom, druge ruhom, sve ublažiše svojim prepodobijem i božjim dovoljstvom.

Ostavši tu nekoliko radi odmora, dok su ih sveta bratija držala sa mnogom ljubavlju, i svi sveti muževi od unutrašnjih pustinja²⁹ dođoše da vide Prepodobnoga, koji ih je izdavna hranio dugom božjom rukom i sinom svojim bogonosnim kir Savom monahom. I sa njima mnogo besedovavši o spasenju duše, i tu primivši korist od njih, i davši im svako dovoljstvo, i dobro utešivši se duhovno i telesno sa svom bratijom, i mir i blagoslov uzevši od njih, i celovavši svetu crkvu, vratiše se u svoj manastir Vatoped, prolazeći sveta mesta i domove presvete Bogorodice³⁰, nebesni ljudi, zemaljski anđeli, došavši do kraja tihe smernosti, došavši do toga istinitoga da se brinu za spasenje duše svoje, po reči gospodnjoj ne brinući se ni o čem zemaljskom, čega traže oni koji nisu od ovoga sveta, no ištu jedinoga carstva nebesnoga i njegove pravde, što i nađoše. Obojica od mladosti počeše rabotati Gospodu čak i do kraja, po reči Gospodnjoj: Koji pretrpi do kraja, spašće se³¹.

Napomene

1. Psalmi (118, 23 i 8, 2).
2. Jevanđelje po Mateju (11, 25).
3. Stefana Prvovenčanog, svog drugog sina (1196—1227).
4. To su zapovednici nad odredima od 10, 50, 100 i 1000 vojnika.
5. Rabotni, robovi.
6. Sabor je održan u Rasu, Nemanjinoj prestonici, 25. marta 1196. godine.
7. Podružje, supruga.
8. Dodaj: stvari.
9. Dodaj: vremena.
10. Tj. u manastiru Studenici, svojoj zadužbini, koja je u ovo vreme najznačajniji srpski manastir.
11. Pećki (Petrogradski) rukopis je ovde bolji te je odavde do: oba bogonosna vršnjaka tekst iz njega.
12. Tuđa zemlju, otuđivši se svega zemaljskoga, monaški podvig napuštanja svega, porodice, bogatstva, veoma je cenjen, naročito udaljavanje od domovine, tuđinovanje.
13. Tj. Simeon i Sava. Nemanja (Simeon) je stigao u Svetu Goru 2. novembra 1197. godine.
14. Odnosi se na one koji se mole.
15. Tj. pravila monaškog života, možda neki svoj poseban kanon, teže podvige od ostalih, sa čime se slaže: ćuteći prebivaše u svetim molitvama, što svakako znači jedan poseban vid askeze, kojim se postiže najviši stepen oslobođenja od svega zemaljskog, omogućava se približavanje bogu.
16. Psalam (16, 8).
17. Psalam (116, 12).
18. Prosfora, na granici Sv. Gore, na jugozapadnoj obali. I danas postoji kula tog manastira, koji je bio posvećen sv. Simeonu Bogoprimcu (o kome Jevanđelje po Luci 2, 22—35), po kome je Nemanja i uzeo svoje monaško ime.
19. Bogaradni, prosjaci.
20. Karije, ili Kareja (Orahovica), centar Svete Gore i sedište protata (u središtu Sv. Gore — stoga je zovu i Mesi — središte), na visini od 400 metara, sa pogledom na more, opkoljena šumama oraha; u njoj je crkva Bogorodice, zvana Protaton, verovatno iz 10. veka, i danas u njoj dragocene ikone. Kareju, osim toga, sačinjavaju i konaci svih manastira i mnogobrojne ćelije.
21. U Protatonu je čudotvorna ikona Bogorodičina. O Čudesima Bogorodičinima priča se u raznim srednjovekovnim zbirkama, kao što je Atonski Paterik i dr., a i kasnije (Vićentije Rakić: Čudesa presvete Bogorodice). Car Mihailo koga je ona izlečila može biti vizantijski car Mihailo Četvrti Paflagonac (1034—1041) koji je bolovao od epilepsije.
22. Epitrahilj, deo odeće, stavlja se oko vrata i pada preko grudi do nogu, upotrebljava ga sveštenik kad vrši obred.
23. Trapezofor, raskošan pokrivač za oltar koji simbolizuje odeću Hristovu.
24. Napisani u pomen, tj. upisani u knjigu Pomenik sa imenima onih za koje se sveštenik moli.
25. Ktitor je osnivač, graditelj, ali može biti, kao drugi ktitor, i veliki darodavac nekog manastira.
26. To je Iverski manastir, đurđijanski, osnovan oko 980. godine. Na obali je, između Lavre sv. Atanasija i Vatopeda, treći po rangu u Svetoj Gori. U njemu je čuvena čudotvorna Bogorodičina ikona zvana Portaitisa, vratarica. Po legendi tu se iskrcala Bogorodica dolazeći iz Jerusalima.
27. U Lavri se nalazi ikona Bogorodičina koja se zove Ikonomisa, domoupraviteljka, jer se Bogorodica, po legendi, javila osnivaču Lavre sv. Atanasiju i saopštila da će se ona brinuti o manastiru.
28. Detalj iz legende.
29. Sveti muževi od unutrašnjih pustinja, odnosi se na askete, isposnike, koji žive usamljeničkim životom u stenama, pećinama i raznim zaklonima, a ima ih najviše na krajnjem jugu Atosa, u blizini Lavre, na padinama planine koja se skoro okomito spušta u more, u potpuno pustom kraju izloženom burama i vetrovima. Njih obilazeći i noseći im tople hlebove u vreme uskršnjeg posta, stradao je ranije Sava od razbojnika, up. gl. 2.
30. Bogorodici je posvećen najveći broj manastira u Svetoj Gori i sve su to njeni domovi.
31. Jevanđelje po Mateju (10, 22 i 24, 13) i Jevanđelje po Marku (13, 13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34