Život svetoga Save

Poglavlje 10: O molenju svetoga Save ka Bogu da proslavi oca njegova i o čudesu mirotočnom prepodobnoga Simeona

Ovaj sveti i bogonosni našavši stazu puta gospodnjega, i po njoj svagda tekući bez prevare, po reči proročkoj: Gledah Gospoda pred sobom neprestano, kao da mi je s desne strane, da se ne pokolebam¹; i ka njemu vapijaše dan i noć, zovući toplim pokajanjem:

O neodržimi svim stvorenjem, koji si došao da tražiš nas koji bludimo, znajući nemoć našu, i pomože nas, i darova veliku blagodat svima koji te ljube. Radi toga i ja polažem nadu moju na tvoju neshvatljivu i preveliku dobrotu, i pripadam ka tvome milosrdnom i čovekoljubivom božastvu, prizivam i vapijem, govoreći: O Gospode, svemogući, prizri s nebesa i vidi² moje smirenje, i primi veru moga nesmislenoga uma, i ukrepi nemoć tela moga, ispravi misao duše moje, i daj mi istinito pokajanje, i nauči me tvoriti volju tvoju³, i ne odbaci me od lica tvoga⁴, i udostoji me da sa ljubavlju primim reč tvoju, koju si sam propovedao, govoreći: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesno⁵.

I ovo čuvši prisiljavam se ka tvojoj milosti i molim se, ispuni prozbu moju i primi molitvu moju, i ustani na pomoć meni, i opaši me silom svojom⁶, i daj mi tvoje oružje, i nauči me protiviti se borbi, i bori se sa mnom⁷, da pobedim zle pukove mojih neprijatelja koji vode neprijateljstvo protiv mene, sluge tvoga, i neću se ubojati zla, jer si ti sa mnom; i neće uspeti neprijatelj moj protiv mene ni u čem; i reći ću sa radošću reč tvoju sa Davidom: Gospod je prosvećenje moje i spasitelj moj, od koga ću se ubojati; i Gospod je zaštitnik života moga, od koga ću se ustrašiti⁸?

I uteši srce moje molitvama tvoga ugodnika Simeona, i napuni dušu moju duhovnom radošću, i ovde pošalji presvetoga Duha svoga, i obnovi kosti usahle tebe radi, da svi razumeju tvoju neizmernu silu i tvoju beskonačnu milost⁹. I podaj nagradu svoju svome prepodobnome pred oba svêta, zbora anđelskoga i čovečanskoga, da i ja sluga tvoj primim preveliku smelost, i sav narod proslavi velelepno ime tvoje, Oca i Sina i svetoga Duha, i sada i uvek i u vekove.

Dok je on ovako uspevao u svetim molitvama, prispe dan uspenija prepodobnoga oca Simeona. A ovaj bogolepni kir Sava, znajući svoga dobrotvora kako se od početka proslavljao u svetlosti svetih, i znajući da je njegov drug postigao istinitu blagodat, i da je primio obilne nagrade od prebogatog Oca nebesnoga, i opet hoteći dati obilnu blagodat deci svojoj i obliti ih mirom dobroga mirisa¹⁰, i prizva prota i sve Svetogorce na uspomenu prepodobnoga Simeona.

A kad su oni došli, i kada je bilo navečerje praznika, ovaj ukrasi svetu crkvu svakim počastima i grob prepodobnoga oca svetoga Simeona, prozirući, danom mu blagodaću, da će Hristos proslaviti svoga služitelja, koji je istopio telo postom i uzdržljivošću i molitvama, da će isahle kosti izliti preveliku blagodat, i da će se obnoviti mladost njegova kao i orla¹¹, i da će obliti svetu crkvu mirom dobroga mirisa, i da će čeda svoja napuniti neiskazanim veseljem, i da će se dogoditi proroštvo bogonosnoga kir Save, koje proreče: „Jer ti, došavši u Svetu Goru, javićeš se kao mirotočac, podoban svetome Dimitriju¹².“ A sada se to javno događa da svi vide₁₃. Jer ovaj sveti od početka obuzdan božjom blagodaću, pun svetoga Duha, i imajući blagodatni dar od Boga, ne samo da proziraše blagodat koja je u roditelju njegovu, no i u svakom čoveku ono što je u njemu, i proricaše buduće. A bogonosni htede da svi uvide božju blagodat bez poroka.

A kada je bilo svršeno sve večernje slavoslovlje, i uvevši prota u crkvu, i uzevši ključeve svete crkve, predade ih protu i grob svetoga Simeona, rekavši: „Neka Bog vašim svetim molitvama proslavi prepodobnoga oca Simeona, a tu k vama niko da ne uđe od moje bratije, ni ja sam, dok ne budem zvan vašim prepodobijem¹⁴.“ I uzevši prot ključeve svete crkve¹⁵ i predade ih svome iporgu¹⁶. Noć prispe, i pošto su svi polučili pokoj, a ovaj bogonosac ne zaspa svu noć, vapijući ka Bogu otaca svojih, koji šalje izvore u svojim dolinama¹⁷, da i ovde molitvama Prepodobnoga pošalje svoju prebogatu blagodat.

I kada je prispelo vreme bdenija, ustavši prot ode u crkvu sa svom bratijom, i počeše pojati bdenije po činu i jutrenje. A Hristos, ljubitelj Prepodobnoga, koji ga je venčao milošću i milosrđima, i koji ga je proslavio gore na nebesima sa anđelima i arhanđelima i sa svima silama nebesnim, i sav Bog gore na nebesima i sav na zemlji sa ljudima, zbog prevelike smernosti Prepodobnoga i zbog tople ljubavi njegove, Bog opet siđe na zemlju da ga proslavi sa čovečjim rodovima, i posla svoju prebogatu blagodat, i prispe Duh sveti, po pisanju proročkom: Dahnuće Duh njegov sveti, i poteći će vode¹⁸.

I potekoše izvori bez vlage, ali iz suhih kostiju i iz tvrdoga kamena mramorna potekoše blagodatne vode, miro dobromirisno, i dobro mirišući prevelikim mirisima, ispuni sveti grob, i obagri¹⁹ svu crkvu Bogom darovanom mu blagodaću. A pre toga prepodobnim ocima, koji su stojali na božjem slavoslovlju, izli se dar presvetoga Duha u srca sviju koji su tu stojali i, kada je došao sveti Duh, ispuniše se duše sviju blagodaću, i svi biše udivljeni nevidljivom blagodaću; i oni koji su stojali blizu svetog groba, videvši izvor koji teče od svetoga groba, užasnuvši se rekoše prepodobnom ocu protu Domentijanu, zvanom Jerusalimitu²⁰, šta se dogodilo.

I došavši prot i oni koji su s njim, videše gde taku izvori prevelikih božjih čudesa, pošto Bog proslavlja svoga svetoga. I svi izumljeni svetim Duhom jednoglasno uskliknuše: Kir eleiso²¹. I onaj koji ispunjuje sve dobrotom, ne ispuni samo grob, no i zemlju i kreč i kamenje. gde beše sveti naslikan na steni²², to sve obogati svojom bogatom milošću. A ljubitelj njegov Hristos neizmernom milošću zapovedi i suhome kamenu da istoči dobromirisno miro od noge svete slike napisane na steni, da i većom slavom proslavi svoga ugodnika, prema pisanom: Sveti koji su na zemlji, udivi Gospod svu volju svoju na njima²³. I udivljeni biše svi Svetogorci, prosvetivši se božjom blagodaću, i molitvama Prepodobnoga obliše se mirom dobroga mirisa.

I pozvaše bogonosnog kir Savu, rekavši: „Dođi da vidiš izvor velike božje blagodati, istočeni nam molitvama prepodobnoga oca i novoga čudotvorca i mirotočca Simeona, koji je juče telom bio s nama, i koji nas danas opet duhovno veseli božastvenom blagodaću.“ A bogozračni monah kir Sava pritekavši, i videvši blagodat presvetoga Duha, proslavi dobrotvora svoga za ova dobra koja su se dogodila na njemu; i ljubaznim i slatkim ustima svojima celova svetu raku njegovu, i obli toplim suzama, kao samoga likom gledajući duševnim očima bogonosnoga učitelja i gospodina, čedoljubivoga oca i Bogu privezanoga druga, gde svagda tvori volju ljubimome čedu svome i svoj deci svoga duhovnoga nasada; i oblivši se mirom dobroga mirisa, vapijaše:

„Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što dade meni²⁴ i roditelju mome, koji ga je proslavio pred oba sveta, pred anđelima i ljudima? Vaistinu su istinita usta božja, koji brzo daje obećanja svoja onima koji ga ljube, i koji ispunjuje prozbe svima koji sa verom mole, ne samo u onom veku, no i u ovom, ne previdevši ni moljenja mene, slute svoga. Slava Bogu koji tvori takova čudesa u poslednja leta u našem rodu²⁵.“

A koji se nađoše bolni i da imaju nečiste duhove, doticanjem groba Svetoga i pomazanjem mira Svetoga postadoše zdravi, od kakve bolesti ko bolovaše, svi primivši zdravlje, proslaviše Boga i svetoga ugodnika njegova Simeona.

Svi prepodobni i pravedni oci, sveti sabor presvete Bogorodice Svetogorske, videvši slavu božju i čudesa Svetoga, koja Bog satvori sa njime, napisaše ga u red svetih velikih prepodobnih otaca, još i čudotvoraca, i pokloniše mu se kao i svima svetima i Bogom proslavljenome na nebu i na zemlji²⁶. I svršivši svetu božastvenu liturgiju, satvoriše praznik svetome Simeonu, novome mirotočcu, i priložiše ga ka svetome Simeonu Bogoprimcu, da im se praznuje zajednički praznik u jedan dan²⁷.

I blagosloviše bogonosnoga oca našega kir Savu da mu napiše kanone i stihire i čudotvorenja njegova, a on napisav koliko je moguće²⁸, i opet blagoslovi nas, učenike svoje, istim blagoslovom²⁹. I posle vremena ne razluči se od svoga učitelja, ostavivši nam svoj sveti mir, i sam bi od Boga uzveden na visine.

U taj dan bogolepni otac naš kir Sava satvori veliko slavlje u domu Presvete Bogorodice, ugostivši velikom ljubavlju prota i sve Svetogorce, i odlikova velikim darovima sve, od mala do velika, i obilno satvori milostinju ubogima više od ranijeg običaja, tako da u tom času nije ostavio ništa kod sebe, osim božje milosti i molitve Svetoga, i time još bi prebogat. I svi Svetogorci satvoriše trodnevno slavlje u domu Presvete Bogorodice, i proslavivši Boga i njegova svetoga ugodnika, svetoga Simeona, oca našega, i blagoslovivši se sa bogonosnim kir Savom, vratiše se svako u svoje domove.

Izbranik božji kir Sava ostade u domu Svete Bogorodice sa bogonosnim svojim ocem, sa svetim Simeonom, i primiše višu vrlinu, blagosloveni i preproslavljeni biše od Boga svetoga i od nebesnih sila i od zemaljskih ljudi. Jer, vaistinu, vetar gospodnji duva gde hoće³⁰, kao što po dostojnosti duhnu svom silom svojom i na ove bogoljupce, i sve moguće satvori im na nebu i na zemlji, i Bogom biše satvoreni veliki svetilnici na nebu i na zemlji, još u telu ravni anđelima i sastradalci mučenicima, jedino misleći i na jedno pogledajući, našavši jedan put života i izvolevši svoju zajednicu, vaistinu smrću kupiše život, ostavivši sve propadljivo i primiše nepropadljivo, i javiše se savrsnici apostolima i ravnostatelji prepodobnima, obojica jednodušni u telu, obojica opet duhovno sjedinjeni, neprestano zborujući nerazlučno.

A ovaj blagoslovenik jedini od roda svoga podnese sve trudove i težine za starost Prepodobnoga, jedini za jedinoga trudeći se bez prestanka, jedini stojeći pred jedinim dan i noć, jedini jedinoga ranije upravljajući ka nebesnim, jedini jedinome opet uzašiljući čast i slavu sa zemaljskima, jedini sa jedinim proslavi se iznad sile na nebu i na zemlji, i jedini više od svega roda na zemlji nijedan dan ne satvori svoje volje, no satvori volju božju i svoga roditelja, podobeći se Vladici svome Hristu, koji nije satvorio na zemlji svoje volje, na volju Oca koji ga je poslao³¹. Radi toga molitvama Prepodobnoga još na zemlji primi preveliku čast i slavu.

Napomene

1. Psalam (16, 8).
2. Psalam (80, 14).
3. Psalam (143, 10).
4. Psalam (51, 11).
5. Jevanđelje po Mateju (4, 17).
6. Druga knjiga Samuilova (22, 40).
7. Psalam (23, 4).
8. Psalam (27, 1).
9. Sava moli da se „obnove usahle kosti“, tj. da iz Nemanjinih kostiju poteče miro, čime će njegova svetost biti javno posvedočena.
10. Miro dobroga mirisa, tečnost koja na čudan način ističe iz moštiju svetaca i kojom se saopštava sila sv. Duha.
11. Prema priči o orlu iz Fiziologa.
12. Uporedi glavu 3, primedba 8.
13. Ova rečenica: A sada se to javno događa da svi vide, mada liči na kasniju interpolaciju, odličan je primer za Domentijanov način pisanja. U ovom odeljku on priča kako Sava prozire Nemanjino mirotočenje, koje je već ranije prorekao, te stoga vrlo dobru naraciju o tome događaju prekida ovom rečenicom, koja je konstatacija stanja iz kasnijeg vremena, a potom pohvalom Savinom daru proricanja, datom mu od Boga.
14. Prepodobije, titula za svete monahe.
15. Sava ne želi da se posumnja kako su on ili neko od hilandarskih monaha načinili prevaru sa mirotočenjem.
16. Iporg, pomoćnik, saradnik, potčinjeni.
17. Psalam (104, 10).
18. Psalam (147, 18).
19. Obagri, orumeni, u prenosnom smislu: oplemeni.
20. Iz Pećkog (Petrogradskog) rukopisa; u Bečkom samo: Domentiju.
21. Kir eleiso, Gospodi pomiluj (grčki).
22. Steni, zidu.
23. Psalam (16, 3).
24. Psalam (116, 12).
25. Tj. u srpskom narodu.
26. Prema ovom Domentijanovom pričanju Nemanja (Simeon) je bio kanoniziran, tj. proglašen za sveca još tada, 13. februara 1201. godine. Verovatnije je da je to učinjeno kasnije, posle prenosa u Srbiju (po Drag. Kostiću; v. delo citirano u pr. 17, glave 7).
27. Simeon Bogoprimac, svetac koji se praznuje 3. februara; legenda o njemu u Jevanđelju Lukinom (2, 25—35). Kako je njemu već postojala Služba, to je novi svetitelj. Uz to još i istoga imena, njemu priložen, to jest u njegovu Službu unete su pesme, stihire, koje se odnose na novoga sveca, Nemanju, te se tako dobija za prvi mah neophodna Služba za proslavljanje novog svetitelja istovremeno sa starim, dok ne budu sastavljeni svi tekstovi potrebni za samostalno proslavljanje Nemanjino.
28. Kanone i stihire i čudotvorenja; kanoni i stihire su crkvene pesme u slavu svetitelja i ulaze u njegovu Službu, a pevaju se na večernju i jutrenju; čudotvorenje je opis svečevog života i čuda, to jest žitije (stari slovenski naziv, prema grčkom βίος), hagiografija.
    Nije utvrđeno da je ovaj Domentijanov podatak tačan, tj. da je Sava tada dobio nalog od Svetogorskog sabora da napiše dela neophodna za Nemanjin kult. Sava je ova dela napisao, ali kasnije; Nemanjin život je opisao u Studeničkom tipiku, 1208. godine, a Službu nešto kasnije. Ovo Domentijanovo pričanje je, očigledno, reprodukcija već razvijene legende o Nemanjinom mirotočenju.
29. I opet blagoslovi nas, učenike svoje, istim blagoslovom; ovde Domentijan izričito tvrdi da je Savin učenik. Blagosiljanje istim blagoslovom znači da je Sava stavio u zadatak svojim učenicima da i sami, po ugledu na njega, pišu službe i žitija. Time Domentijan želi da pokaže da i ovo njegovo delo koje piše, piše u stvari po toj Savinoj naredbi, blagoslovu. Međutim, taj blagoslov Sava je Domentijanu i ostalim učenicima dao ne tada, 1201. godine kada je bio mlad i sam dobio navodni nalog od Svetogoraca nego kasnije, kada je bio star i kada mu je Domentijan bio učenik. Domentijan se priseća onog što je bilo posle momenta koji opisuje, ali njegovom načinu pisanja nimalo ne smeta da o tome na ovom mestu piše. To pokazuje i sledeća rečenica u kojoj se o Savi govori kao o već mrtvom. Na taj način i prvi deo gornje rečenice: a on napisa koliko je moguće predstavlja samo konstataciju događaja iz vremena koje se ne mora poklapati sa događajem koji se u ovom poglavlju opisuje.
30. Jevanđelje po Jovanu (3, 8).
31. Jevanđelje po Jovanu (5, 30).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34