Život svetoga Save

Poglavlje 9: Čudo koje stvori sa njim Presveta u Carigradu

Poglavlje 9.1: Čudo koje stvori sa njim prečista Blagodeteljnica u Carigradu¹

Kada je on jednom išao u Carigrad, gde satvori mnoga dobra dela ka svetim crkvama i ka ubogima, a još i ka presvetoj i prečistoj i velikoj crkvi Svete Bogorodice Jevergotise², to jest Blagodeteljnice, tu ustavi pomen svojim roditeljima i sebi do skončanja veka. I još dok je živeo otac njegov, sveti Simeon, dadoše u dom Svete Blagodeteljnice dva kabla zlata i srebra; kada dođe sveti Simeon nov u Svetu Goru, a još i pre toga, mnogo dobro satvoriše domu Svete Bogorodice, i mertig priložiše tu od svoga otačastva svake godine, oba svetilnika božja imajući jednu misao u dva tela.

A sveti i bogoumni kir Sava prizdanje satvori ka svetoj crkvi Svete Blagodeteljnice, koliko trebovaše tu u manastiru, što i danas stoji na uspomenu Svetoga. I koliko dolažaše u Carigrad, svagda tu imađaše obitelj, kao istiniti dom imajući izdanak svete Bogorodice Svetogorske prevelikom milošću njezinom svagda nastanjujući se u njezinim domovima³.

I kada je tu bio u domu Svete Blagodeteljnice, dođe k njemu neka dobroverna žena i pobožna i reče mu: „Sveti bogoljupče, tebe mi ukaza Bog i sveta Blagodeteljnica, da ti kažem ovo zapoveđeno mi: Tamo u Svetoj Gori u oblasti tvoga manastira, u onom i onom mestu su dva skrovišta suha zlata; uzmi i satvori u njemu, što ti je na potrebu.“ Izgleda mi da je sama prečista Blagodeteljnica to kazala svetome bogonoscu, no on zbog velike smernosti to ne javljaše tako, tajeći u sebi veliku riznicu, sam sebe imajući kao smestilište Ocu i Sinu i svetome Duhu. A veliku ljubav imađaše ka toj Prečistoj, i neštedno imanje davaše u njen dom.

A sveti i bogorazumni monah kir Sava došavši u Svetu Goru i počinuvši u manastiru Svete Bogorodice Hilandarske, reče: „Idem i izvršiću rečenu mi zapovest one pobožne.“ I satvorivši svetu molitvu ka ljubitelju svome Hristu, i ka njegovoj prečistoj materi, i otišavši Bogom vođen, i nađe dva skrovišta suha zlata, i uzevši donese ga u svoj manastir, i satvori veliko posećenje svima svetogorskim crkvama, i razda ubogima i svima koji trebaju, a najveći deo dade u Carigrad u dom Svete Blagodeteljnice⁴.

Pošto je tako uspevao i cvetao dobrim delima i izvanrednim podvizima, nikada ne zaboravljajući obične službe, niti prestajući o njoj, brinući se o onima koji su u pustinjama i u gorama i u pešterama, i svetim otšelnicima⁵ u zemaljskim propastima, zemaljskim anđelima i nebesnim ljudima, koji su prosvetili Svetu Goru Raznim svetim podvizima; neki od njih primahu hranu od anđela u dane ovoga bogoljupca, a drugima ovaj telesni anđeo prinošaše hranu, poslan od istoga Boga, kao što i jedan od tih svetih proreče o ovom bogonoscu da je od Boga poslan na služenje svetima koji stradaju Hrista radi, koji i otidoše ka Hristu radujući se svetlim dušama.

I hristoljubac, koji im je služio, udostoji se prevelike blagodeti, podnevši velike trudove, jednom prolazeći pustinje, svagda svojim nogama pešice hodeći; drugi put u manastirskim rabotama, a drugi put u duhovnim trudovima, a svagda bez izmene u pošćenju. Radi tih velikih podviga i bolest mu se useli u srdačne utrobe; jer zbog velike mu uzdržljivosti, pošto mu je utroba sahnula, bolest se useli u nj i ne ostavi ga do kraja, iz mladosti svoje budući sav zdrav telom, no tim bolnim trudovima steče život bez bola. Kada je u te dane cvetao lepolikom mladošću, i kada je držao istinito podobije črnorizačkoga čina, po svoj Svetoj Gori sijaše svetim životom kao sunce.

I verujte mi, braćo i sveti oci, da mi rekoše prvi črnci koji su isprva živeli s njim⁶ i videvši život njegov prekomerno, nazivahu bestelesnim anđelom njega, koji je imao toliki duhovni podvig u telu, i toliko se približio ka Bogu postom i svetim molitvama dotle, da je i mrtve uskrsavao, a ne da je samo čuda tvorio. No zbog svoje velike smernosti, rekoše, toga se sam uklanjaše, da ne bude proslavljen na zemlji, dok ga Bog ne proslavi na nebesima⁷.

Dobra dela ovoga bogoljupca i trudoljupca neizmerna su i bezbrojna, i mi zemaljski ne možemo ih lako znati, a samo su poznata jedinom zdatelju srdaca i koji providi tajno, Bogu koji i našem nerazumlju daje svoju silu. Jer koje Bog izabra, njihova uspomena sa pohvalama ostaje u vekove. Jer svetopevac reče: Blaženi su koji čuvaju sud i tvore pravdu na svako vreme⁸. A ovaj sve dane života svoga položi, brinući se za ugođenje Hristu i za njegovu pravdu, i imajući duševnu pečal za spasenje duše svoje i konačno razlučenje, i svagda upućujući dušu svoju na dobru misao, imađaše vazda pred očima svojima buduće ispitivanje i objavljivanje srdačnih misli i telesnih dela i jezičnih reči, i radost ovoga života izmenjivaše u veliku pečal, a skrbi i pečali za dobro izmenjivaše u veliku radost. Sve ovo prozre bogoumnim očima, neprestano se prilagaše ka većem ridanju srca i plaču očiju, svagda želeći da veselim likom i cvetnim licem, neiskazanom onom radošću i svetlom dušom i čistim očima ugleda Boga, koji sedi u velikoj slavi na sudu i da od njega primi utešenje i nagradu radosti koja ne prestaje, i neiskazana veselja u budućem veku, i o ovom se trudio.

A dogodi se plenjenje domu Svetih apostola, manastiru zvanom Karakalu⁹, od morskih razbojnika tako, da je pao konačnim padom. Jer uzevši igumana i svu bratiju, i sve manastirske potrebe od mala i do velika, poplenivši sve, otidoše, i došavši u Lavru svetoga Atanasija, biše prodani, i lavrani ih kupiše. A oni do kraja osiromašivši, ne imađahu što dati kao otkup Lavri za to, no lavrani i manastir uzeše, i porabotiše ga pod svoj manastir da ga imaju kao metoh. A oni dođoše ka prepodobnom kir Savi, proseći nešto pomilovanja od njega, i rekoše mu sve što se dogodilo sa manastirom i sa njima.

Ovaj, veliko božje obitanije i stan presvetome Duhu, svagda brinući se za dobra dela po srcu volje božje, dajući ruku onome koji leži, uzdizanje palima, i obogatitelj ubogima, i osloboditelj zarobljenima, i krepki pomoćnik onima koji nemaju pomoći, sa ljubavlju a ne sa gordošću, svagda imajući puna duševna nedra milostinje gospodnje, vazda ljubeći Boga i njegove svete samovidce¹⁰, koji će sa Gospodom sesti na dvanaest prestola na rasuđenje svima uvređenima, to imajući na umu svome, ne samo da ispuni prošenje bratiji, no počevši sve od korena, od mala do velika, i davši mnogo zlata, iskupi manastir sa svima njegovim pravdama, igumana sa svom njegovom bratijom oslobodi od poraboćenja lavriotskoga, i manastir uzevši sebi stvori ga da prinosi Bogu svete službe za njega i za njegove roditelje, da i do danas stoji njihova uspomena bez zaborava.

Takođe i manastiru Svetih Četrdeset Mučenika koji je zapusteo od istih razbojnika, koji se takođe do kraja preklonio padu, a ovaj sveti svagda uzdiže palo, i milujući uboge, i dajući svetima časti, podiže i dom ovih Svetih Četrdeset Mučenika u mestu zvanom Kseropotam¹¹, davši mnogo zlato, i ukrasivši svima potrebama, i izografisa¹² svetu crkvu Svetih Četrdeset Mučenika, i postavivši svuda utvrđenu, napisa u njoj pomen roditelja svoga i svoj, i Bogom nazvani beše istiniti ktitori; i tu položi pomen roditelja svojih i sebe, da je i do danas; jer uspomena onih koji čine dobro ostaje s kolena na koleno.

Napomene

1. Iz Bečkog rukopisa, gde je ovo prvi naslov. Sve naslove iz Bečkog rukopisa zadržavamo kao podnaslove.
2. Jevergotisa, Blagodeteljnica, manastir svete Bogorodice Evergetide, Dobročiniteljke, dobrotvorke, nalazio se van gradskih zidina carigradskih. Osnovao ga je 1049. neki Pavle, bogat i učen Carigrađanin, koji se tu i zamonašio. Jedan je od najlepših i najčuvenijih manastira u Carigradu. Nemanja je bio u vezi sa ovim manastirom, a Sava je uvek u njemu odsedao; oni su mu bili drugi ktitori.
3. Obitelj, stan. Srednjovekovni monasi su imali običaj da uvek obitavaju u manastirima posvećenim istom svecu, te Sava uvek odseda u manastirima sv. Bogorodice ili sv. Save Osvećenog (Jerusalimskog).
4. Cela ova priča je očigledno hagiografska, sastavljena po ugledu na neko svetačko žitije. u Životu sv. Atanasija Atonskog, a i u nekim drugim, postoje slične priče.
5. Otšelnici, ili othodnici, oni koji su otišli od sveta, askete.
6. Domentijan se poziva na svedoke za ono doba Savinog života koje ne pamti. Vidi i gl. 23, pr. 8, kao gl. 27, pr. 12.
7. Očevidno opšte mesto hagiografske literature: i mrtve uskrsava, ali se uklanja zbog velike smernosti. Isto se pominje i kasnije, str. 197, i tamo uz potvrdu svedoka.
8. Psalam (106, 3).
9. Karakal, je između Lavre i Ivirona, na morskoj obali, veoma utvrđen. Sagrađen u 11. veku.
10. Svete samovidce, one koji su sami, lično, videli Hrista; to su apostoli i oni će na dan Strašnoga suda sesti na 12 prestola.
11. Kseropotam, manastir sv. Četrdeset Mučenika, nalazi se dalje od obale, između Pantelejmona i Kareje. Vrlo star, više puta obnavljan, bio peti po rangu.
12. Izografisa, ukrasi živopisom, freskama; do danas su sačuvani portreti sv. Simeona i sv. Save.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34