Život svetoga Save

Poglavlje 15: O postavljenju arhiepiskopa prepodobnoga Save

Dok je bogonosni kir Sava prebivao u Svetoj Gori, u rukotvorenom svome manastiru, i Bogom poučavan, primivši bogorazumni savet u svoje srce, podigavši se ode na istok, ka prijatelju svome carigradskom caru kir Teodoru, zvanom Laskaru¹. I bi primljen od cara sa velikom čašću, kao što priliči svetima, jer znađaše da je još od početka iz mladosti vaspitan u sveštenju, i da se do kraja odlučio od sveta, i da je u istinu zavoleo Boga, i da mu služi po podobiju svetih. I zbog toga ga taj blagoverni car veoma mnogo ljubljaše, da bude pričesnik njegove svetinje.

I pošto ga je car mnogo dana držao kod sebe, i bogonosni svršivši manastirske poslove, i posle toga nastavi govoriti k caru o zemlji svoga otačastva, rekavši: „Skrbno i pečalno mi je, caru, jer moja zemlja nema svoga arhiepiskopa; a još i mnoge zemlje su okolo otačastva mi u oblasti države naše, no nisu napredne božastvenim ispravljenjem. Da, hteo bih da tvoje veliko carstvo zapovedi patrijarhu da mi osveti kao arhiepiskopa² jednoga od braće moje, koja je sa mnom, da ga zemlja otačastva mi ima na osvećenje svoje, i da se država velikoga ti carstva njime veliča.“ A car odgovorivši prepodobnome reče: „Sa velikom radošću ispuniću ti Bogom savetovanu i bogomisaonu molbu, pošto Bog voli; i hoću da vidim toga koga izvoli tvoja sveta duša na svetiteljstvo³ to.“

I prizvana biše pred cara bratija koja su sa Prepodobnim. I car ne pristade ni na jednoga od njih i reče car ka Prepodobnom: „Nijedan od ovih nije podoban tolikoj svetinji, osim tvoga prepodobija i bogodarovane ti svetlosti.“ A Prepodobni odgovorivši reče: „Ni ja nisam dostojan toga stepena.“ A car reče: „Još pre tvoga dolaska imam izveštenje da će tvoja svetinja biti saprestolnik apostolskoga sedenja, i Bog mi je tebe pokazao kao dostojna; zato ne protivreči.“ A Prepodobni reče: „Pošto se na to nisam spremao, gde ću naći toliki izdatak i tolike potrebe, što treba crkveni zakon?“ A car reče: „Sve ću postaviti u palate carstva moga, što je na potrebu tvojoj svetinji; ne protivi se toliko blagodati svetoga Duha; nije ti dostojno protiviti se božjoj zapovesti, jer mi je izvešteno svetim Duhom, i Bogom ti je povereno stado otačastva tvoga, jer niko drugi ne može osećati za tvoje stado kao ti, istiniti pastir.“ Pošto se Prepodobni mnogo odricao od toga čina, nije mogao da ne posluša zapovesti božje i careve, i reče mu: „Neka bude volja gospodnja⁴.“

A car reče patrijarhu sve o Prepodobnom i o zemlji otačastva njegova. Časni patrijarh German⁵ primi božji i carev savet, da je on po volji božjoj i carevoj⁶. I kada je bio naročiti dan, i kada se patrijarh obukao po činu velike vaseljenske crkve sa mnogim mitropolitima i episkopima i sa popovima i đakonima, bio je priveden i ovaj prepodobni kir Sava na osvećenje, i rukom sveosvećenoga vaseljenskoga patrijarha Germana⁷ i zapovešću carigradskoga cara kir Teodora Laskara⁸ bi postavljen za arhiepiskopa. A čudesni Bog, koji proslavlja svoje svete, i koji je ovoga svetoga sebi izabrao još iz materine utrobe, i koji ga je još od mladosti njegove i u Svetoj Gori obogatio dobrim božastvenim delima, i na istoku opet je objavio caru o dostojnosti njegova svetiteljstva.

I kada je bila svršena sveta i božastvena služba, iziđe bogonosni kir Sava preizobilno udostojen blagodati svetoga Duha. A blagoverni car satvori toga dana praznik u ime narečenja novoosvećenoga arhiepiskopa kir Save, radosno proslavljajući, preizobilno davši svega dovoljno celome narodu. A časnoga patrijarha odlikova velikim darovima, mitropolite i episkope koji su s njim i popove i đakone, sav klir po zakonu, koji ima velika vaseljenska patrijaršija. Car ne samo da dade po zakonu, no i previše, prema časti svoga velikoga carstva i radi ovoga svoga mnogoljubljenoga prijatelja; i u te sve dane car razdade mnogo zlato od svoje palate, kao što i više rekosmo, hoteći imati deo od njegove svetinje, kao što i bi.

I svečasni patrijarh držaše sve dane bogonosnoga kod sebe, koliko ostade tu sa carem, upućujući ga o božastvenim ispravljenjima i o duševnoj koristi, i o svima predloženjima svake vrste svetoga čina i apostolskog predanja. I opet taj sveti patrijarh ga veoma zavoli, i preobilno obogati duhovnim sladostima i božastvenom ljubavlju, svojim patrijarškim rizama i svojim odjejanjem, i mazgama sa sedlima purpurnim, i carskom čašću odlikova ga, i dade mu svu vlast božastvenu po volji Oca nebesnoga, koji je dao nebesku i zemaljsku vlast Sinu svome, i da tvori sav sud. Po istom načinu i ovaj sveti otac otaca cele vaseljene dade ovom ljubimom novoosvećenom i duhovno rođenom sinu svome sve potrebe njegova preosvećenoga čina, i svoj najprečasniji štap⁹ sa svakom božanstvenom vlašću, napisavši mu ovaku zapovest u svu vaseljenu¹⁰:

„Preosvećeni patrijarh sve vaseljene German, postavih ovoga kir Savu kao arhiepiskopa svima srpskim i pomorskim zemljama, i kao svoga vazljubljenog sina šaljem ga u svu vaseljenu, što je oblast moga svetiteljstva pravoverne hrišćanske vere, da ima oblast po mome načinu nad svima gradovima i zemljama, nad mitropolitima i episkopima i popovima i đakonima po božanstvenim pravilima, svakoga po dostojanju i sve učiti u ime Oca i Sina i svetoga Duha, i kao i mene toga svi poslušajte, koji ste u Hristu pravoverni hrišćani.“

I pun svakoga bogorazumija¹¹, svetim Duhom prozre bede koje će posle biti i napasti i najnemoćniju silu na kraju, i razumevši dužinu velikoga puta i izdavanje mnogoga zlata i mnogotrudno isposredovanje toga svetiteljstva, i svemoćnom silom božjom, i uz božju pomoć imajući sve moguće, isprosi blagoslov od časnoga patrijarha i od svega sabora vaseljenskoga, da više ne ide drugi arhiepiskop u vaseljenu na osvećene, no samo njegovo pominjanje među prvima, i da samoosvećeno bude otačastvo njegovo kao što je božjom pomoću i samodržavno¹². Po istom činu i ovo satvori, da je sa obe strane bezbrižno, no da se sastane taj sam arhiepiskop sa saborom svojih episkopa, i tako da osvećuju sebi arhiepiskopa¹³.

Primivši od svetoga blagoslov sebi i svome otačastvu, i poklonivši se časnom patrijarhu, i pošto je bio blagosloven od svetoga, i udostojivši se obilne blagodati svetoga Duha, i njegovom svetom zapovešću primivši podnebesnu vlast, iziđe od patrijarha sa velikom božastvenom čašću, kao što priliči njegovoj svetinji. I opet dođe na poklonjenje ka blagovernom caru svome prijatelju. A car ga primi ljubazno sa svakom carskom čašću, i opet nasamo mnogo besedovavši s njime o duševnoj koristi i o prolaznosti ovoga varljivog života, mnogo je molio Preosvećenoga da se moli za njega i za državu carstva njegova, i reče mu: „Znam te kao dostojna učenika Oca nebesnoga, koji je sejao reči životnoga semena.“ I dade mu mnogo zlata, rekavši: „Rasej i ovo tamo u Svetoj Gori po zapovesti i po nalogu Oca nebesnoga.“ I odlikova ga svakim carskim darovima, i bogoljubni car pokaza mu svu ljubav srca.

Jer kako bi neko mogao da ne ljubi ovoga, koji nosi u srcu svome riznicu nebeske ljubavi ljubitelja Hrista istinitoga Boga našega? Jer ljubljahu ga ne samo carevi i svetitelji, no svi gradovi i zemlje i celo pleme roda ljudskoga živo u Hristu, svi ga imađahu kao biser nebeski, videći na njemu milošću i zapovešću višnjega podobije Hristovo. Jer ne mogaše se sakriti grad stojeći na vrhu gore¹⁴, jer onome koji veruje sve je moguće od Boga¹⁵. I poradovavši se radošću sa carem, iziđe dvostruko obogativši se, duhovno i telesno.

Napomene

1. Teodor Prvi Laskaris (1204—1222), vizantijski, carigradski car. Nije stolovao u Carigradu, koji je od 1204. bio u rukama zapadnoevropskih feudalaca i prestonica tzv. Latinskog carstva, nego u Nikeji, velikom trgovačkom i kulturnom centru u Maloj Aziji, glavnom gradu tad formiranog Nikejskog carstva koje se smatralo naslednikom celokupne vizantijske državne tradicije. Careva žena Ana bila je sestra prve žene Stefana Prvovenčanog, Jevdokije, i stoga je Teodor Laskar Savi prijatelj.
2. Arhiepiskop je viši stupanj episkopskog čina koji ima vlast nad područnim episkopima. Srpska crkva je bila dotle pod grčkom Ohridskom arhiepiskopijom i grčkim episkopom u Rasu.
   Ohridska arhiepiskopija se u ovo vreme nalazi u Despotovini epirskoj, koja je rival Nikejskog carstva u borbi za preuzimanje vizantijskih državnih tradicija. Osamostaljivanjem svoje crkve Srbija slabi pozicije Epira i stoga je pogodan saveznik Nikeji, pa se Sava njoj i obraća da bi osamostalio srpsku crkvu, a time i državnu samostalnost utvrdio.
3. Svetiteljstvo, episkopi se zovu svetima jer se smatraju naslednicima, namesnicima (na mestu) apostola.
4. Hagiografska crta: Sava je predodređen za arhiepiskopa, a car, miropomazanik božji, o tome je izvešten.
5. Nikejski patrijarh je nosio titulu i smatrao se carigradskim. U ovo vreme to je bio Manojlo Saranten (1217—1222), a German je došao posle njega (1222—1240); u Pećkom rukopisu ovde se ne navodi ime patrijarha.
6. Naslov ovog poglavlja dolazi u Pećkom rukopisu tek ovde. Stavili smo ga ranije jer nam se čini logičnije.
7. U Pećkom rukopisu pisalo je takođe Germana, ali je kasnije rukom istrto i u margini dodato: Manuila.
8. Pećki rukopis dodaje u margini: I Aleksija Duke godine 6722.
9. Štap, palica, žezlo, znak je episkopskog dostojanstva i vlasti; to je simbolično pastirski štap pastira nad stadom koje mora dobro da čuva, ali i da mu sudi.
10. Zapovest, odnosi se svakako na patrijarhovu gramotu kojom je Sava postavljen za arhiepiskopa. Ta gramota nije sačuvana, ali ju je Domentijan sigurno znao i ovo je ili njen prepis ili izvod iz nje.
11. Tj. Sava.
12. Tj. da drugi arhiepiskop, koji posle Save dođe (i kasniji) ne ide na osvećenje kod carigradskog patrijarha (koji je vaseljenski, pa se i njegova stolica zove vaseljena), nego da se veza srpske crkve sa carigradskom pokazuje samo time što će patrijarh uvek biti pominjan kao najstariji. Time srpska crkva dobija autokefalnost, potpunu samostalnost, kao što je i kao država samostalna.
13. Tj. da se novi arhiepiskop bira na saboru srpskih episkopa.
14. Jevanđelje po Mateju (5, 14).
15. Jevanđelje po Marku (9, 23).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34