Život svetoga Save

Poglavlje 19: O zapovesti Preosvećenoga venčati se svim ljudima zemlje otačastva njegova i o venčanju brata svoga Stefana na kraljevstvo vencem poslanim mu papom od Rima

Poglavlje 19.1: O poslanju Preosvećenoga radi venčavanja ljudi koji su po zemlji otačastva njegova

Posle ovoga opet izabra od svojih učenika bogorazumne muževe i postavi ih kao protopope¹; i ove opet posla u sve krajeve otačastva svoga da popunjuju nedostatke. Jer neki ljudi, koji se behu ženili po zakonu, a ne behu venčani², behu smeteni kao ovce bez pastira. A poslanima zapovedi ovako venčavati rod ljudski: sabirati u crkvu sve, starce i sredovečne i mlade muževe i žene, i svu decu koja je rođena od njih bez zakonskog blagoslova, sakupivši ih pod okrilje roditelja svojih, i tako venčavahu pojedince svakoga od njih, da budu svi blagosloveni u ime gospodnje. I veseljaše se nebesno, i radovaše se zemaljsko, rod čovečji blagosloven koji grede u ime gospodnje, a sveti Duh ispunjavaše sve blagodaću, i Bog ih venčavaše milošću i milosrđima, i molitvama preosvećenoga ugodnika svoga. I svi njegovi učenici potekoše sa radošću, naoružani svetim Duhom, ispunjavajući zapovest Oca nebesnoga, slaveći i blagodareći obnovitelja roda čovečjega.

Na ovom Preosvećenom sada se izvrši Joiljevo proročanstvo, koje reče Duhom svetim: U poslednja leta u one dane izliću od Duha mojega na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše³. I proroštvo ovoga Preosvećenoga izvrši se na roditelju njegovu, koje proreče istim svetim Duhom, unapred videći od Svete Gore: Jer ti ćeš, reče, došavši u Svetu Goru izmeniti zemaljsko carstvo na nebesno, i javićeš se veliki čudotvorac⁴. I vaistinu njegovim svetim molitvama izli se velika blagodat presvetoga Duha na njegova roditelja, blagodat preizobilnog milosrđa i velikoga čudotvorenja.

I opet molitvama prepodobnoga roditelja njegova izli se na ovoga preosvećenoga prevelika blagodat svetoga Duha, i izvrši se na njemu proroštvo njegova roditelja, koje mu reče, javivši mu se posle smrti dolaskom u san: „Jer ti ćeš — reče — na istoku primiti blagodat Hristom javljenu, i pokazaćeš se kao saopštnik apostolskoga sedenja, i naučićeš svoje otačastvo svakoj pobožnosti, i svakim dobrim zakonima spremićeš Gospodu savršen narod, i svakako ćeš ga obnoviti Duhom svetim⁵.“

I ovaj Preosvećeni opet to ispunjujući, obnavljaše svoje otačastvo svakim načinom, jedne učeći pobožnosti, druge osvećujući Duhom svetim i Bogom darovanom mu blagodaću, druge venčavajući novom blagodaću po zapovesti Oca nebesnoga i apostolskim predanjem, i neosvećene osvetivši, i onima koji se posle njih rađaju opet zapovedi ženiti se i uzimati, i da svi budu venčani u ime gospodnje sa svakom pobožnom verom i sa strahom božijim, što i do danas molitvama preosvećenoga kir Save svaka dobra vera raste i svetli se po celom njegovu otačastvu. Jer vladika njegov Hristos, sišavši u poslednja vremena, savrši svako otačasko samotrenje, a ovaj učenik Vladike svoga, na kraju veka poslan od istog Oca nebeskog, satvori i veća dela od svojih otaca.

Poglavlje 19.2: O poslanstvu Preosvećenoga u grad velikoga Rima

I opet izabravši od svojih učenika bogorazumna muža, sveosvećenoga episkopa Metodija, i posla ga u Rim ka prehvalnim apostolima Petru i Pavlu, i ka velikome saprestolniku svetih, papi velike rimske države⁶, davši blagoslov podobno počasti svetima na pohvalu, mnogo časno kandilo sastavljano bogomisaonim razumom i izvajano presvetlom maštom i prekrasnim bojama izumljeno, koje i do danas stoji kod groba prehvalnih apostola Petra i Pavla. Jer one svete bogomisaone zrake⁷, gde sami telom ne dođoše, tu Duhom svetim preveliku blagodat satvoriše, svome saslužniku⁸ pomažući, blagoslovenom da ispunjava njihove nedostatke; Bogom blagosloveni venac njemu poslaše, da uistinu savršenstvom blagosloveno bude kraljevstvo zemlje otačastva njegova, svakim pravoverjem služeći beskonačnom carstvu Oca i Sina i svetoga Duha⁹, da i oni blagoslove njegovo otačastvo i svojom blagodaću venčaju dobrovernoga saprestolnika njegova otačastva¹⁰.

I napisavši poslanicu ka velikom saprestolniku svetih i slavnih apostola, papi, ispovedavši mu neutajenu blagodat kojom sam bi venčan od Boga, i molio je da mu pošlje blagoslov od svetih apostola, a od toga samoga blagosloveni venac, da venča svoga brata na kraljevstvo po prvom otačastvu kraljevstva njihova, u kome se i otac njihov rodi po božastvenom samotrenju, u mestu zvanom Dioklitija, koje se zove veliko kraljevstvo od početka¹¹. I Bog koji odasvud daje silu i uspeh ljubimom sluzi svome i ispunjuje sve njegove nebeske i zemaljske prozbe, i tome svetome saprestolniku svetih apostola zapovedi Duhom svetim da mu pošalje Bogom blagosloveni venac, istinitom ispunitelju njegovih svetih zapovesti, da bude blagosloven Bogom, i brat njegov po telu venčan, i obojica zajedno proslavljena još ovde na zemlji, pre onoga velikoga dana¹².

Poglavlje 19.3: O donošenju svetoga venca od rimske države

I prinesen bi blagosloveni venac u otačastvo njegovo, koga primivši Preosvećeni proslavi blagodatelja svoga radi svih blagih dela njegovih¹³.

Poglavlje 19.4: O krunisanju blagovernoga kir Stefana od preosvećenoga kir Save

I prizvavši blagovernoga brata svoga, prevelikoga župana kir Stefana, u veliku arhiepiskopiju, zvanu Žitču, u rukotvoreni mu manastir, i po zapovesti nebesnoga strojitelja i svoga dobrotvora, preosvećeni kir Sava satvori po običaju svenoćno stojanje¹⁴, i dvostruko proslavi onoga koji ga je proslavio, s jedne strane bogoglasnim pesmama, a s druge strane sakrušenjem srca, prinoseći žrtvu jedan jedinome na duševnom oltaru skrušenoga srca, koje Bog nikako ne ponižava.

I u bogopodobno vreme satvorivši svetu liturgiju, i posle velikoga ishoda svete liturgije¹⁵ uzevši Sveti venac u velikom svetilištu, venča blagovernoga brata svoga, i pomaza ga Duhom svetim na kraljevstvo¹⁶ da se zove samodržavni gospodin kir Stefan kralj svih srpskih i pomorskih zemalja, da od Boga budu venčana sva tri pomoćnika Hristova, još u telu živi biše venčani obilnom blagodaću od života Boga, i proslavljeni različnim čudesima.

I ne biše samo napisana njihova imena na nebesima, no i slika i podobije, još dok su bili živi na zemlji biše napisani na nebesima, po reči apostola: Oni koji su dobro služili, dobar red sebi stekoše¹⁷. I Gospodu i njegovim svetim anđelima biše poznati, i još u telu vazljubljeni biše Bogu i anđelima zbog njihove prave vere i svima ljudima biše na udivljenje.

Tri svetila svedočanstva božjega podignuta od istinitoga Boga radi privođenja svoga otačastva ka Bogu;

tri ljubitelja presvetle vere Hristove;

tri ispunitelja svetih zapovesti, izvršitelja njegova zakona;

tri imajući jednomislenu volju u tri tela, svi jednodušni, jedno misleći i na jedno gledajući, svi nađoše jedan put života;

tri podobeći se neprestano Trojici, dan i noć, Ocu i Sinu i svetome Duhu;

I tri satvoriše na zemlji volju Trojice, otac sa dva vazljubljena čeda, sveti Simeon sa bogonosnim kir Savom, i sa njima pomoćnik božji kir Stefan, prvovenčani kralj, satvorivši volju božju na zemlji, javiše se i nebeski građani na nebesima.

A ovaj jedan, najmlađi telom od dvojice¹⁸, bi prvo rođen svetim Duhom, i, božjom blagodaću vođen, pokaza roditelju svome primer božje zapovesti, i brata svoga nauči svakom bogoljubiju, i sav strah božji prikuca u njegovu bogoljubivu dušu, i umno stado svoga otačastva pouči svakoj dobroj veri, i sve venča u ime gospodnje, kao Bog sve ispunjujući dobrotom, i on neprestano podobeći se svome Vladici, ispunjavaše nedostatke svoga otačastva, i ljubaznoga svoga brata venča Bogom darovanom mu blagodaću, i svu zemlju svoga otačastva ispuni svakom dobrom verom i dobrim zakonima, utvrdivši sa svih strana¹⁹.

I tako prebivahu u svome otačastvu, dobro uspevajući u Bogu, i u sve dnevne i noćne časove sa ljubavlju čekahu blaženi i slatki glas poziva Vladike svoga na predležeći im put, svagda imajući budne umne i duševne oči na ispunjenje zakona, i na čuvanje božjih zapovesti i na predani im talanat²⁰, svagda spremajući se za odgovor nebesnome caru, i tako napredujući pomagahu jedan drugoga.

Napomene

1. Protopop, protojerej, viši sveštenički čin.
2. Ženili po zakonu, prema običajima koji su u narodu vladali, a nisu venčani u crkvi.
3. Knjiga proroka Joilja (2, 28) i Dela apostolska (2, 17).
4. Citira Savine reči iz pisma Nemanji, uporedi gl. 3, pr. 8.
5. Nemanjine reči iz njegovog javljanja Savi posle smrti, nešto modificirane, uporedi gl. 8, pr. 4 i 6. Domentijan veoma vodi računa da se svako proroštvo kasnije i ispuni, kao i da se to istakne kad god je pogodno.
6. Tj. ka papi, koji sedi na prestolu, saprestolnik je, apostola Petra i Pavla, kojima je rimska crkva posvećena.
7. Tj. ova dva apostola.
8. Tj. Savi, koji, kao crkveni glavar, služi takođe istim ciljevima.
9. Od podobno počasti dovde tekst je iz Pećkog (Petrogradskog) rukopisa. U Bečkom rukopisu toga nema.
10. Venac, kruna; venčati, krunisati.
11. Pri traženju kraljevske krune Stefan se poziva na Dukljanske, Zetske, kraljevske tradicije. Duklja je postala kraljevina 1077. godine. Nemanja, Sava, Stefan i Domentijan naročito naglašavaju da je Dioklitija u sklopu države Nemanjića; Sava i Stefan ističu da je Nemanja rođen u Duklji i tamo kršten prvi put, a Stefan, uz to, da je kršten od strane latinskih sveštenika (što Sava kao pravoslavni monah nije mogao reći). Sve su to argumenti za traženje kraljevske krune. Stefan je još u doba sukoba sa Vukanom tražio krunu od pape, svakako koristeći ove iste argumente.
12. Kraj rečenice proširen je prema Pećkom rukopisu.
13. Ceo ovaj pasus je omaškom izostao u izdanju SKZ 1938, a nalazi se i u Bečkom rukopisu.
14. Tj. bdenje uoči dana krunisanja.
15. Veliki ishod, veliki vhod, deo liturgije kad se sveti darovi (hleb i vino koji simobolišu telo i krv Hristovu) prenose na časni presto radi osvećenja, posle koga sledi pričešće; stoga je veliki vhod jedan od najsvečanijih trenutaka bogosluženja.
16. Veliko svetilište, oltar. Pomaza ga Duhom svetim na kraljevstvo, tj. izvršio nad njim tzv. svetu tajnu miropomazanja. Po hrišćanskom shvatanju na vladara se izliva sila svetog Duha putem pomazivanja osvećenim uljem—mirom.
17. Prva poslanica Timoteju (3, 13).
18. Paralela sa sv. Trojicom, pa i konstrukcija ove pohvale liči na odeljak o sv. Trojici i Hristu iz Savine besede o pravoj veri, vidi gl. 18.
19. Stefan je krunisan septembra 1217. godine krunom koju mu je poslao papa Honorije Treći, a sam čin krunisanja izvršio je papin legat. Domentijan Savi pripisuje i krunisanje i inicijativu, pa je naveo i pismo Savino papi, u kome mu saopštava da je postao arhiepiskop: „ispovedavši mu neutajenu blagodat kojom bi venčan od Boga“, a to se desilo tek posle dve godine, 1219. Očigledno je da je Domentijan želeo da pomiri istorijsku istinu o Stefanovom krunisanju sa tendencijom svoga dela da Savu načini duhovnim vođom srpske države. Stoga i ovaj anahronizam.
20. Aluzije na priču o talantima, Jevanđelje po Mateju (25, 14—30) i Jevanđelje po Luci (19, 12—27).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34