Život svetoga Save

Poglavlje 3: O pisanju prepodobnoga Save ka roditeljima i o zvanju oca svoga u Svetu Goru

Pošto je ovo tako bilo svršeno višnjim božjim razumom i samotrenjem višnje premudrosti, neboparni orao leteći iz mladosti po vazduhu, kao i jelen prelazeći po visokim gorama, prvo rukopoloženje položi u Svetoj Gori na crkvenom vrhu i na stenama grada, tražeći višnjih i dotičući se nižnjih; i ne trpeći da gleda daleko svoga dobroga učitelja, unapred videći Duhom svetim predležeću mu blagodat¹, i zbog bezbrojnih glasova, koje poslaše roditelji njegovi zovući ga k sebi, napisa mnogo ljubljenom gospodinu svome i ocu:

Gospodine moj i oče čedoljupče, istočna zvezdo Danice, koji si prosvetio svoje zapadno otačastvo svetlošću Bogom darovanom ti, i koji si ga prelio dobrim delima, i obogatio svakim dovoljstvom, i ka tome uzrastao izdanak od Boga iznikli od tvojih svetih bedara, koji će ispuniti nedostatke tvoje nesvršene tobom².

Gospodine moj, svagda me zoveš ljubaznim i slatkim glasovima ka presvetloj ti ljubavi. Zar nije rekao ljubitelj naš Hristos: koji gleda nazad, nije upravljen ka carstvu nebesnom³. No i ti, gospodine moj, dođi ovamo u Svetu Goru, i nasladi se sanaslednika svoga, u rođenju projavljenoga ti svetim Duhom, Save monaha, koji je poslušao glas Vladike svoga Hrista: Ko ljubi oca ili mater više nego mene, nije dostojan mene, i opet: Ko ne primi krsta svoga i ne ide za mnom, nije mi podoban, ko ljubi dušu svoju pogubiće je, a ko mrzi dušu svoju, naći će je sačuvanu u večnom životu⁴, i ostalo. Da i ja, Gospode moj, revnujući porevnovah po Gospodu Bogu mome⁵, i Gospod me uze⁶ govoreći: Onoga koji grede ka meni, neću izagnati van⁷.

A još me i Gospod posla pred licem tvojim, i on spremi kroza me mesto tvoga spasenja, gde ćeš ti došavši izmeniti carstvo zemaljsko sa nebesnim, i udostojićeš se prevelike blagodeti, i javićeš se veliki mirotočac podoban svetome Dimitriju⁸. A za moj dolazak tamo, nećeš me videti u životu svome; no dođi ovamo u spremljeno mesto tvome prepodobiju, i tu ćeš me videti slatkim viđenjem, da će divno biti gledati nebesnima i zemaljskima tvoju previsoku smirenost, kojom ćeš primiti previsoku blagodet od darodavca Hrista, koji po činovima razdaje dobra dela. Voditelj naš Hristos rekao je svojim istinitim ustima: Ako ko meni služi, neka ide za mnom, i gde sam ja, neka tu bude i onaj koji meni služi; a ako ko poštuje reč moju, poštovaće ga i Otac moj⁹. I zbog ove reči nadam se da ću primiti večni život od njega u beskonačne vekove.

Radi toga pristupih Gospodu mome svim srcem i svom dušom, toplom verom i približih mu se, i prionuh ka njemu po pisanoj proročkoj reči: Meni je dobro prianjati Bogu¹⁰; i po apostolu: Koji prianja Gospodu, jedan je duh11. Zato ću i ja sa verom reći: Oče moj, prionu duša moja ka Bogu¹², da za njime letim misaonim krilima duhovnim, kao pčela za svojom maticom, i vazda ću ka njemu zidati ljubav, u srcu mome kao medeni sat¹³; jer je sam ljubav, i on je mene pre zavoleo, i obukao se u moje telo, a reč njegova duhovna pita¹⁴ me ljubavlju slađom od medenog sata, i hrani me istinitom verom u svojoj ljubavi. Ne ljubi me samo u ovo vreme, no me je zavoleo od iskoni pre vekova i pre bića moga, jer je Bog premilostiv i veoma milosrdan.

A tebe molim, gospodine moj i oče, ako želiš videti mene, čedo svoje ljubimo, još u ovom prolaznom veku, da ostaviš zemaljsko carstvo, jer je propadljivo i privremeno, i slava njegova brzo prolazi. Jer još mnogo veće je izvoleti svagda Boga bojati se; pošto Bog više ljubi jednoga pravednika, nego sav svet grešnika. Da, tome nam priliči uvek moliti se svim srcem i svom dušom, jer nema drugoga osim toga jedinoga, u kome živimo i krećemo se i jesmo¹⁵, u kome nam treba spasti se, u koga poverovasmo i krstismo se u ime njegovo, tome nam treba pojati, moliti se, i tome se klanjati; jer samo na ovo smo satvoreni od Boga; jer pred njime stoji svaka naša misao delom javljajući se, jer on će prozreti sve umove naše, i sve duše naše drži u dlanu svome, i zna sve pomisli srca, i njemu su poznata sva dela naša, i neće se ništa sakriti od očiju onoga koji sedi na heruvimu, i providi bezdne, i koga proslaviše i opevaše u ovom veku svi sveti, i ugodiše mu, i uvek ga slave i opevaju i preuznose u vekove veka. I on uzveliči one koji ga opevaju i proslavi one koji ga slave, i njega propovedaše ranije sveti proroci, i sveti apostoli nas naučiše da njega jednoga slavimo, da tome jedinome služimo prepodobijem i pravdom sve dane života našega, i da njega prizivamo i pojemo pesmama i duhovnim pjenijima, pojući i prepojući Gospodu dan i noć u srcima našim.

Dođi, gospodine moj sveti, da i mi uzveličamo ovoga čovekoljubivoga Boga i njegovu veliku krepost čistom verom, tražeći njegova razuma, kome nema mere, čija je milost bezbrojna i slava neizmerna i čovekoljublje bezbrojno; jer sve miluje, sve krepi, i sve priziva ka sebi i govori:

Hodite ka meni svi utruđeni i obremenjeni, i ja ću vam dati mir¹⁶, useliću vas u raj i uvešću vas u mesta svetla i u pokoj, i utešiću vas u večnoj radosti, i daću vam mir u vekove. A vi me prvo razumite, da sam krotak i smeran srcem, i poslušajte me, i uzmite jaram moj na se, i naučite se od mene¹⁷, koji sam se ponizio velikom smernošću radi vašega spasenja, i smirite se preda mnom i dušom i umom i srcem, i naći ćete pokoj dušama vašima¹⁸. Primite reč jevanđelja od usta mojih, i priniknite u moje učenje, i razumejte koliko sam krotak i dobar i trpeljiv i smeran srcem, kajući se za zlobe vaše. Obratite se k meni, i ja ću se obratiti k vama¹⁹,i daću vam proštenje. Dokle ćete ginuti hodeći daleko od mene? Dokle se nećete naučiti od mene svagda učeni, i nikako ne dolazeći u istinitu smernost? Dokle ćete se lišavati moga svetoga dara i moje svete pravde, i moga večnoga života, i moje velike milosti, i mojih mnogih milosrđa, i moje velike svetlosti, i moga blaženoga spasenja, i moga istinitoga poslušanja, i moga božanstvenoga dara, i moga carstva nebeskoga, i moje neprolazne slave, i divne i radosne?

O kojoj reče veliko svetilo sve vaseljene, apostol Pavle: Radujte se u Gospodu, i opet ću reći: radujte se; neka bude vama vidljivo i razumno svima ljudima, Gospod je blizu; ne brinite se ničim, no svagda molitvom i moljenjem²⁰. Jer onima koji ga ljube i tvore volju njegovu, biće velika radost, neiskazana i prevečna, koje radosti niko nikada ne ču niti vide od ljudi, jer je Gospod sa svima nama u vekove²¹ i na vekove, i još dalje bez kraja i konca s nama u sve vekove vekova. A ne pohodi samo s nama došavši na zemlju, ili upoznavši nas sa sobom i otide od nas, no je vazda s nama, kao što reče opet isti sveti Pavle: Bog ovaj blagosloven u vekove, koji je nad nama i o nama, u kome se krećemo i jesmo²².

Jer Gospod sam dođe sa ljubavlju k nama, i upodobi se nama, i uze sliku našu na se, koju ranije sazda po svojoj slici i podobiju, i sve nas iz nebića izvede, i sam dođe k nama rečju božjom i zapovešću i dolaskom presvetoga Duha, i useli se u nas. Da, zbog velike božje ljubavi, koju objavi Gospod u nama svojim tripostasnim²³ dolaskom, jer Sin božji po zapovesti očevoj pre siđe k nama, i sveti Otac sinovljom ljubavlju ne ostavi ga, i sveti Duh ravnočastan sa njima, i bi ispunjeno nebo i zemlja nerazlučnim božanstvom.

Da, i ti, gospodine moj i oče, upodobi se volji božjoj, i posleduj Gospodu svome, i dođi u Svetu Goru, i sjedini se sa ljubimim čedom svojim, da nam vladika Hristos pošlje presvetoga svoga Duha, i obnovi u nama sliku trisvetloga svoga božastva. I zbog posledovanja mu sa ljubavlju, useliće se u nas i satvoriće obitelj u nama, kao što reče bogoslov jevanđelist Jovan: Videsmo slavu njegovu, slavu kao jedinorodnoga od oca²⁴. I sveslavni Gospod Isus Hristos, sin Boga živoga, došavši k nama i useli se u nas, verom i sve koji veruju u nj zove u svoj večni život govoreći:

Hodite ka meni svi koji me ljubite²⁵, i opet: Ustanite i hajdemo odavde²⁶, i ući ćemo u večnu radost. Jer vaš život ovoga sveta je kratak i privremen, a moj beskonačan i večan, i pun radosti i veselja i svagda, svetlost beskonačna i radost nezamislima od vas; ustanite i pođite odavde umom i ljubavlju, i uzdignite misao srdaca vaših, i uspravite slaba kolena vašega samisla, i poklonite ka meni glave duša vaših i telesa, i pomolite se Bogu i Ocu mojim moljenjem, da blagoslovi život vaš, da živite razumno i pravedno. Jer sam Gospod reče svojim istinitim ustima:

Jer kada ne bih došao i govorio vam, ne biste imali greha; a sada nemate izgovora zbog vašeg greha; jer dođoh i blagovestih vam radost večnu i svetu i božastvenu, koje se pričestite poslušavši reč moju i poverovavši mi bez sumnjanja, i daću vam carstvo nebesno, da živite u njemu anđelski u vekove. I prosvetite se mojom večnom svetlošću, i ispunite se radošću svetoga Duha, i nasladite se hrane višnjega raja, i mene ćete neprestano anđelima slaviti u vekove, i veselite se o meni sa celim zborom anđela i ljudi.

Jer koji, reče, sluša moj sveti glas, na ovom svetu živ budući, požurite se ka meni, potražite mene, i zavolite moj uski i tesni put, po kome ja, vodeći njegovu misao, vodiću i dušu njegovu da ide pravo, i vodiću um njegov, da ne zabludi od moga puta, jer je ovde bedan i uzan put moga duhovnog upravljanja. Jer ja ne velim o hođenju za mnom po zemaljskom putu, no po mome božastvenom putu i očevu, a to je sačuvati zapovesti moga zakona. A ako ko počne ići njime, ja ću mu pomoći, i onoga koji grede ka meni, neću izagnati van, no ću ga uvesti unutra ka sebi u moju veru i u zakon, u ljubav i u uzdanje, u pravdu i u istinu, i u sve zapovesti moga novoga zaveta, u milost i u spasenje, i u istinu, u radost i u veselje, u carstvo nebesno i večno, u presvetlu svetlost, i u višnji svet, u sveti i svetli raj, i u čin anđelski, i u duhovni život, u nevinost i devičanstvo, i u večnu uspomenu, u hvalu i u presveti blagoslov slatkoga glasa pravednih. Hodite, blagosloveni Oca moga, primite spremljeno vam carstvo pre stvorenja svega sveta²⁷; i pre bića vašega Otac moj nebesni blagoslovio vas je, i pozvao na spasenje, koje vam ja sada propovedam, vaplotivši se u poslednja leta roda ovoga.

Molite i daće vam se, i tražite i naći ćete, kucajte otvoriće vam se; jer svaki koji moli prima, koji ište nalazi, i onome koji kuca otvoriće se²⁸. Da, radi toga dođite svi ka meni, i prosite moga večnoga spasenja, čuvajući moje zapovesti tražite večnoga života. Prezirući ovaj privremeni život, udarajte u vrata moje milosti smernim načinom, i bijući prsa svoja rukama, i pružajući ih pravo ka meni na nebo, ispuštajući iz srca svoga iz dubine uzdahe i teška stenjanja, brinući se zbog grehova svojih, pogledajući umiljenim očima gore ka mome svemoćnom božastvu. I otvoriće vam se dveri carstva nebesnoga, i ući ćete u njega prostrano veselim očima, i svetlim licem, i prosvećenim umom, radosnim srcem, neporočnim telom, krasnom dušom, i čistim životom, i naći ćete tu večni pokoj dušama vašim²⁹, i napunićete se svake radosti i veselja, i satvoriću vas ravne s anđelima, i smatraću vas blaženima u vekove, i osvetiću vaš život da se neprestano radujete, primivši za svoje trudove veliku nagradu na nebesima u slavi mojoj i očevoj, kao što vam javih, rekavši: Radujte se i veselite se, jer je nagrada vaša mnoga na nebesima³⁰.

Da, gospodine moj i oče, radi te nebesne slave i večne radosti i nebesne nagrade, požuri se i ostavi carstvo zemaljsko, i dođi ovamo u sveto pribežište presvete Bogorodice, u Svetu Goru, i da satvorimo volju božju, i izvršimo njegove zapovesti, kao što reče Gospod, da tražimo prvo carstva nebeskoga, i potom će nam se sve dodati³¹, i da sa sobom privedemo ljubitelju našem lik³² črnorizaca i sabor svetitelja i mnoge zborove sviju pravovernih, koji će, upodobivši se nama, posledovati nam u ovom našem zemaljskom carstvu, da sugubo³³ primimo blagodat, za sebe same i za te, kojima ćemo biti uzor na svetinju i na spasenje božje, da se javimo Hristu kao dobri pastiri za stado svoje, da umne ovce i sa njima duhovni jaganjci poteku našim putem u carstvo nebesno, i da vinograd Hristov, predani nam od Gospoda, ogradimo čistom ogradom, čistom dobrom i neporočnom verom, da ni jedan od zlih zverova ne okusi njegova ploda, no rasplodivši u sto trudova, u onaj presvetli veliki dan prinesemo ga Hristu koji se za nas zaklao.

Dođi, gospodine i oče, da čeda svoja naučiš strahu božjem, i da nam pokažeš dobri put spasenja, i predložiš veliku smernost nama koji hoćemo da živimo po tvojoj pobožnosti, da i mi, čeda tvoja, uzveličamo Gospoda sa tobom, i da nas Gospod tvojim svetim molitvama udostoji posledovati tvojim svetim stopama. Jer ti si se više trudio na apostolskom zidanju, polažući osnove svete Hristove vere; radi toga ćeš primiti veću nagradu od Hrista, razdatelja darova svakome prema trudovima. Dođi, pastiru dobri Bogom darovanoga ti stada; dođi i zakolji se za nas, podobeći se Vladici svome, načalniku pastira, Hristu, da budeš uzor stadu svome, i istočićeš miro dobroga mirisa onima koji sa verom pritiču ka raci tvojih moštiju.

Dođi, svetilniče božji, koji gori blagodaću božjom i koji se svetli Duhom svetim. Vladika tvoj Hristos čeka te, da mu prineseš plod dobre zemlje, tvoje neporočne duše, koju ćeš očistiti žestokom uzdržljivošću i velikom smernošću, i prinećeš je Hristu kao neporočan dar.

Dođi, zrako razumnoga istoka; proricanja proroka svršiše se, i sva božastvena dela zbiše se na nama i svi proroci stadoše do Jovana³⁴, a sad se carstvo nebesko nudi svima koji ljube Boga. Kraj, dakle, zakonu i prorocima je ljubitelj tvoj Hristos³⁵, koji je došao na kraju leta, i svršio svaku želju očevu, zbog neiskazanog milosrđa preklonivši se i snizivši se u našu sliku³⁶,bogatom milošću pogledavši na tvoju smernost, sili te, da došavši u Svetu Goru ugrabiš carstvo nebesno.

Silom se ono dobija, gospodine moj mnogo ljubimi, i koji se usiljavaju u nj, grabe ga. Jer zemlja nenapojena sa višnjih visina, raspadavši se svagda, vapije ka Tvorcu svome da joj pošlje rani i pozni dažd³⁷, da nikne seme nasejano na njoj, i sama napojena uzveseliće lice svoje. Jer na ovo samo isto tebe, sveti gospodine oče moj, skrovište sakriveno od prvih rodova, u poslednja leta otkriće te tvoj davalac svetlosti, Hristos, kao dobru riznicu, i obogatićeš sebe nebesnim darovima, i uzveselićeš čeda tvoja od Boga danom ti blagodaću, i oblićeš ih mirom dobroga mirisa tvoga.

Dođi, ljubitelju čeda tvoga, o kome ti bi izvešteno Duhom svetim u njegovu rođenju.

Dođi, podobeći se onom čovekoljubivom pastiru koji ostavi ne samo devedeset i devet na gorama nebeskim, no ostavi i tisuće tisuća i još i više bezbrojne vojske, siđe preklonivši nebesa, i potraži zabludelu ovcu, i našavši istrže je iz grla smrtonosnoga ljutoga zvera, đavola, i uzevši na svoje rame prinese Ocu svome, i opet je postavi u svoje stadne ovce³⁸. I ti, gospodine moj, dođi, nuđen Duhom svetim po božanstvenom putu i po maloj mojoj stazici, i potrudi se i potraži čedo mnogoljubivoga srca svoga; i dođi, i pomozi mi, i spašćemo se, i dobićemo dobra, od Gospoda nam obećana, i pokazaćemo dobri put stadu našem i svima koji ljube Boga, i koji hoće da naslede istiniti život.

Dođi, savrsniče pravednika koji su od početka ugodili Bogu, Avrama, Isaka, Jakova; dođi, podobeći se Bogom blagoslovenom Jakovu, koji je sišao u Egipat radi svoga prekrasnoga čeda Josifa, koji je sa Bogom prehranio sav Izrailj u Egiptu, i koji je mnogim suzama omio svete sedine njegove, i koji je utolio mnogodnevno žalosno ridanje mnogoletne starosti svetoga Izrailja, koji nije mislio da će više imati radosti posle lišenja njegova, no koji je svagda goreo Duhom svetim i toplim suzama palio svete obraze božjeg samovidca, koga ceo svet ne beše dostojan³⁹, kojim se i ceo svet obnovi, pošto se Hristos rodio od njegova svetoga semena; bogonosni drugovi, prekrasni Josif i sa bogoizabranim ocem svojim Jakovom, obojica se žalošću rastrzavahu, još ne znajući iskonskoga božjega samotrenja ljubimoga čeda, poslanoga pred njim radi vraćanja svega Izrailja⁴⁰. No onaj koji živi u Josifu i koji ga je sveo u Egipat pred licem oca svoga Izrailja, taj isti i mene posla pred licem ti svetim, da Bog u tebi proslavi svoja čudesa i da se nazoveš drugi novi Izrailj, i obnoviš čeda tvoja Duhom svetim, i pastva tvoja Bogom uzrastavši nazvaće se izbranje božje⁴¹, i Bog će se proslaviti u njima radi tvoje prevelike smernosti, pošto si Hrista radi ostavio visoko i došao u Svetu Goru, i svima pokazao dobri put bogoljubija⁴².

Dođi, mnogoljubazna žalosti duši mojoj, podobniče bogovidnoga Jakova, jer će iz tebe prorasti drugi Izrailj, da i ti nedomislenu radost primiš u čedu svome, kao Jakov u Josifu, da se i ja takođe nasladim tvoje svete ljubavi, koji sam se za mnoga leta udaljio od tvoje prevelike ljubavi čedoljubivoga oca.

Dođi, gospodine moj, da se nagledam tvojih svetih sedina i da ih pomilujem, i celujem tvoj sveti obraz, koji bi napisan od Boga na nebesima još pre tvoga rođenja.

Dođi, dok smo u ovom prolaznom životu, da satvorimo jednomislenu molitvu ka Prečistoj, zastupnici našega života, i tamo je samu nađemo kao gotovu pomoć, i otvori nam dveri milosti svoje i da se sa Gospodom našim nastanimo u beskonačne vekove, amin.

Napomene

1. Predležeću mu blagodat, dar božji koji mu predstoji, tj. prozire unapred da će Nemanja postati svetac, mirotočac.
2. Uzrastao, odnegovao. Odnosi se na samoga Savu. Ove reči, kojima se proslavlja Sava, Domentijan pripisuje samome Savi. Cilj ove biografije je da se Sava proslavi, te Domentijan, idući samo za tim ciljem, ne vodi računa o tome da li je verovatno i logično ono što saopštava.
3. Jevanđelje po Luci (9, 62).
4. Jevanđelje po Mateju (10, 37 i 38) i Jevanđelje po Jovanu (12, 25).
5. Prva knjiga o carevima (19, 10 i 14).
6. Psalam (27, 10).
7. Jevanđelje po Jovanu (6, 37).
8. Sveti Dimitrije je mirotočac i zaštitnik svoga grada Soluna.
   Aluzija na kasniji Nemanjin kult koji će Sava i Stefan Prvovenčani stvoriti posle Nemanjine smrti: i on je mirotočac i vojnički branič Srbije. Ova rečenica javlja se i kasnije, kad se Savino proricanje ispunjava, uporedi glavu 10, pr. 12 i gl. 19, pr. 4.
9. Jevanđelje po Jovanu (12, 26).
10. Psalam (73, 28).
11. Prva poslanica Korinćanima (6, 17).
12. Psalam (63, 8).
13. Sat, saće.
14. Pita, hrani.
15. Dela apostolska (17, 28).
16. Jevanđelje po Mateju (11, 28).
17. Jevanđelje po Mateju (11, 29).
18. Jevanđelje po Mateju (11, 29).
19. Knjiga proroka Malahije (3, 7).
20. Poslanica Filibljanima (4, 4).
21. Poslanica Rimljanima (9, 5).
22. Dela apostolska (17, 28).
23. Tripostasni, u tri lica, tj. kao sv. Trojica, bog u tri lica: Otac, Sin i sveti Duh.
24. Jevanđelje po Jovanu (1, 14).
25. Jevanđelje po Mateju (11, 28).
26. Jevanđelje po Jovanu (14, 31).
27. Jevanđelje po Mateju (25, 34).
28. Jevanđelje po Mateju (7, 7) i Jevanđelje po Luci (11, 4).
29. Jevanđelje po Mateju (11, 29).
30. Jevanđelje po Mateju (5, 12).
31. Jevanđelje po Mateju (6, 33).
32. Lik, zbor. — Svetitelj, episkop.
33. Sugubo, dvostruko.
34. Jovan Krstitelj je poslednji prorok. Proroci su naveštavali dolazak Mesije, Hrista.
35. Poslanica Rimljanima (10, 4); Hristos je dolaskom otpočeo nov zakon, Novi zavet, a završio stari zakon, Stari zavet.
36. Hristos je uzeo ljudsko telo, tj. našu sliku.
37. Peta knjiga Mojsijeva (11, 14).
38. Poređenje sa Hristom i Hrista sa pastirom iz jevanđeoske priče o zabludeloj ovci (Jevanđelje po Mateju, 18, 12—13 i Jevanđelje po Luci, 15, 4—7).
39. Poslanica Jevrejima (11, 38).
40. Poređenje Nemanje i Save sa Jakovom i njegovim sinom Josifom, o kojima se govori u povesti o prekrasnom Josifu (v. Prva knjiga Mojsijeva, 37—50 glava). Josifa su braća prodala u Egipat, ali je on svojom mudrošću postao carev doglavnik i u gladnim godinama prehranio narod, pa i svoju braću, posle čega je usledilo viđenje sa ocem Jakovom. Izrailjem se naziva u Bibliji jevrejski narod, ali i sam Jakov nosi taj epitet; on je video Boga, te je bogovidac, borio se sa njime (v. Prva knjiga Mojsijeva, glava 32, 23—31 i 35, 10); iz njegova svetoga semena potekao je Hristos (Hristova genealogija u Jevanđelje po Mateju, gl. 1, 1—17); po svom ljudskom poreklu od Josifa Hristos je iz loze Avramove, Isakove, Jakovljeve, Davidove i Solomonove.
41. Jevrejski narod sebe smatra izabranim narodom, stoga se u ovom poređenju i Nemanjina pastva, tj. Srbi, zovu izbranje božje.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34