Život svetoga Save

Poglavlje 13: O igumanstvu prepodobnoga Save u domu svete Bogorodice Studeničke i o čudotvorenju njegovu

Kada je ovaj bogonosac neprestano neodstupno želeo u Svetu Goru, u obitelj Presvete Bogorodice, da i život tamo skonča, i kada ga je umolio bogoljubni brat, blagoverni saprestolnik svetoga Simeona, izvoljenik kir Stefan, da ne otide od otačastva svojega, Prepodobni učini volju ljubimome, a neprestano goreći Duhom svetim, i sve časove dnevne i noćne idući za Gospodom, i imajući na srcu svome napisana sva stradanja njegova, posluša ljubimoga brata. Umolivši Prepodobnoga, da bude iguman u domu Svete Bogorodice Studeničke, po reči Hristovoj ka Hananejci: da se prvo deca nasite¹ i ovaj bogoljubac htede da Prepodobni prvo nasiti decu svoju nenasitne hrane anđelskih učenja, i da tu najbolji osnov položi, htede da postanu preveliki svetilnici podobni tome samome, a uz to i svima prepodobnima.

Za koliko ostade tu, ne presta učeći dan i noć, sve utvrđujući u strahu božjem i kazujući, pokazujući sam sobom uzore vrline, izbirajući bolje bogorazumlje i sve predlažući deci svoga otačastva, i vodeći ka bogoljublju, a odgoneći prevaru bolesti koja uništava dušu, hoteći po božjoj volji sve umestiti u carstvo nebesko. A on sam blagosloven Bogom i njegovom prečistom materom, još u Svetoj Gori satvoren arhimandritom, i stanovanjem Prepodobnoga tu nazva se arhimandritom igumanom svete Bogorodice studeničke lavre. Jer vaistinu Bogom bi narečena arhimandrija, od koje i ovaj bogoljubac osnova veliku arhiepiskopiju, dom Spasov, zvanu Žitču², koju počevši i savrši sa blagovernim bratom svojim, velikim županom kir Stefanom.

I druge svete crkve u svima izabranim mestima počevši i svrši, i stare utvrdi, a nove sazda i sve postavi na svakom dobrom zakonu, i prenese svaki uzor Svete Gore u svoje otačastvo kinovijama, igumanijama, sihastirijama³, svagda imajući u srcu svome onoga koji se poje svetim Duhom u ustima pravednih, i njegovom silom sve privede na pobožnost. Podobeći se Vladici svome Hristu, koji je ukrasio nebo zvezdama, po istom činu on ukrasi svoje otačastvo svakom dobrom verom i svetim crkvama, polja i udolja i brda, a gde ne stiže satvoriti crkve, tu postavi krst, da se na svakom mestu proslavlja ime božje, po reči bogooca Davida: Na svakom mestu vladavine njegove⁴, i da svi blagoverni videći sveto znamenje u sve časove raspinju volju svoju raspetome na njemu Hristu, istinitom Bogu našem.

Sveljubazna braća prebivahu preizobilujući u svakoj božjoj blagodati, i ceo narod Bogu uzšiljaše svehvalno blagodarenje, koliko behu stradanja i napasti pretrpeli od plenjenja inoplemenika, od gladi i svake pagube navođenjem staroga svegubitelja đavola, pogubnika roda ljudskoga od početka; jer beše podigao rat među braćom, Vukanom, starijim sinom svetoga Simeona, i kir Stefanom, a dolaskom istinitih pastira od Svete Gore dobiše smirenje ne samo ovi, no i svi gradovi i sve zemlje njihova otačastva⁵. Jer, vođeni Duhom svetim i silom božjom, ne dadoše da se vidljivi i nevidljivi neprijatelj dotakne stada njihova. Jer onaj prepodobni čudotvorac pobeđivaše nevidljive neprijatelje, a ovoga bogonosca kir Savu šiljaše na vidljive, oružajući ga nevidljivom silom i spremajući za borbu Duhom svetim, što postade i javno vidimo.

Poglavlje 13.1: Čudo svetoga⁶

Nađe se neki Strez⁷ od bugarske strane, i uz to ushranjen od toga saprestolnika svetoga Simeona, velikoga župana kir Stefana, i za njegovu veliku ljubav i za sva dobra, koja satvori ka njemu, odmetnuvši se od njega i zgazivši zapovest božju i jevanđelsko bratotvorenje, uzdiže protiv njega veliku borbu, hoteći oslabiti njegovo otačastvo, kao što i otac njegov, đavo, otpadnik od početka, postade borbeni neprijatelj protiv roda ljudskoga.

Jer taj se uznese sam svojom voljom i uzveliči um svoj veoma, i poče se upoređivati Gospodu našem Isusu Hristu, i reče u sebi: Postaviću presto moj na oblacima, i biću podoban Višnjemu⁸. I razgordivši se veoma, i istupi iz čina anđelskoga, i svetlost božja bi oduzeta od njega, i ispade s nebesa sam zbog grehova svojih, i mnogi anđeli, koji behu oko njega, posledovahu gordosti njegovoj. Po istom načinu, i taj đavolji sin podiže borbu na otačastvo Svetoga, pošto je sabrao tuštu i tmu svakih naroda, na pogubljenje otačastva njegova.

A ovaj bogoljubivi, bogočastivi saprestolnik svoga otačastva po predanju očevu, vaspitan u dobroj veri, i savršen u pobožnosti, nikada se nije uzdao u svoju silu no u silu Boga otačaskoga, kome isprva bi predan od svetog oca svoga, njegovom zapovešću, po reči gospodnjoj, pomisao i svu pečal svoju pred njim javljaše i k njemu svagda vapijaše:

„O Gospode Isuse Hriste, Sine božji, Ti si sila moja i krepost i snaga otačastvu mojemu, i ti vidiš bedu moju i đavolsku zavist, koju ima protiv mene moj ratni neprijatelj. Da, ti silo moja i pomoćniče moj, izbavitelju moj, satvori po svojoj volji, što hoće tvoja neizmerna milost.“

I umolivši bogonosnoga oca, jeromonaha kir Savu, posla ga ka ovome koji je bio svirep svojim bezumljem, rekavši da mu napomene sve ranije rečeno na svetom jevanđelju o bratotvorenju i o zaveštanju zakletve pred Bogom.

A ovaj bogonosac poslušavši brata svoga ode k njemu; i napomenu mu sve ranije rečeno pred Bogom, i pouči ga mnogim bogoslovljem, kako Bog hoće da se svi spasu i da dođu u istiniti razum⁹, i da se on odvrati od gneva jarosti svoje, i da se izmeni ka prvoj ljubavi. A otac njegov, đavo, ražegavši ga velikom žestosrdnošću, satvori njegov vrat nepokorivim, da prestupi reč svetoga jevanđelja i da ispadne od svetlosti božje i da se priloži ka svojim ocima lišenim svetlosti božje, i da se u tamnim mestima i u senci smrtnoj nastani sa ocem njegovim đavolom, i da bude lišen i istinite svetlosti oba života, kao što i bi. A Prepodobni, videvši njegovu nesmernu volju i pogledavši na nebo, pokaza mu svevideće oči božje i reče: „Onaj koji živi u visinama i koji pogleda na smirene¹⁰, Bog otaca naših, neka ubrzo satvori odmazdu svoju među nama i vama.“

I tako otide od njega pobedivši ga silom božjom, kao što ranije Mojsije, veliki bogovidac, pobedi bezbožnoga Amalika. A ovaj drugi bogoljubac boreći se silom ljubitelja svoga Hrista po otačastvu svojem i molitvom svojom pobedi neprijatelja svoga, podobeći se onom velikom bogovidcu, koji se vratio sa gore pobedivši Amalika, samo time što je naslikao krsno znamenje, a ovaj drugi bogovidac naoružan krsnom silom i imajući u srcu svome i duši svojoj samoga na krstu raspetoga, i u rukama svojim držeći nepobedno oružje, oštricu mača silom božjom izoštrenu sa obe strane, koja razdeljuje do mozgova i do članaka, i njome pobedi neprijatelje svoje¹¹.

Posle večere se rastade s njim. I u taj čas stade na molitvu, uzvevši oči svoje na visinu nebesnu, zavapi ka Bogu otaca svojih, podigavši prepodobne ruke na višnjemu, jedan jedinome moleći se i jedan jedinome javljajući pečal svoju, zovući iz dubine srca:

Bože, strašni i divni, i neizrečeni caru Izrailjev, koji sediš na heruvimima i počivaš na serafimima, koji si predao silu izbranome sluzi tvome Mojsiju protiv Amalika, i koji si takođe pomogao svome krotkome Davidu protiv Golijata¹², pošalji ovde svoju neizmernu milost i tvoju nevidljivu silu, i rastoči bezbrojne neprijatelje naše, da razumeju, vaistinu, da si ti Bog, i da uzdajući se u te odolemo molitvama prečiste ti matere, uvek devojke Marije, i svetoga ugodnika tvoga Simeona, koji nam je pokazao da saznamo tebe, istiniti život. Njegovim molitvama pogledaj na me, slugu tvoga, koji vapije ka bezmernoj pučini tvoga milosrđa.

Vidi Vladiko nasilje onih koji vojuju na narod tvoj, koji ljubi tvoje velelepno ime. I ne obliči nas jarošću tvojom, niti nas kazni gnevom tvojim, no satvori sa slugom tvojim po tvojoj milosti, i satvori sa mnom znamenje na dobro, da uvide oni koji me mrze, i da se postide, jer ti mi, Gospode, pomože i utešio si me; i sudi, Gospode, onima koji su me opkolili, i bori se sa onima koji se bore sa mnom¹³ da razumeju da si ti sa mnom, i žezao sile tvoje pošalji s visine, Gospode, i mišicom sile tvoje rastoči gorde misli srdaca njihovih¹⁴. I uzmi oružje i štit, i stani u pomoć moju, potegni oružje i zatvori put onima koji me gone; i da budu kao prah licem vetra, i anđeo tvoj, Gospode, neka im dosađuje; i neka bude put njihov taman i klizav, i anđeo tvoj neka ih goni¹⁵.

I u ime tvoje, Gospode, pognaću neprijatelje moje, i stići ću ih; i uzdajući se u te neću se vratiti dok ne skončaju, i satrću ih silom tvojom, i neće imati moći da postupe na moje otačastvo. I posla Bog milost svoju i istinu svoju, i ismeja one koji me gaze, i izbavi vazljubljene svoje, i usliša me, i spase me desnicom svojom.

I svrši molitvu, i reče: Amin.

I razumede Duhom da je Gospod blizu svih koji ga prizivaju istinom, i satvoriće volju onima koje ga se boje¹⁶, i oči gospodnje su na pravednike, i uši njegove poslušaće njihovu molitvu, a lice gospodnje je na one koji čine zlo, da istrebi sa zemlje njihovu uspomenu¹⁷, kao što i tu javno bi. A ovaj Sveti, provideći Duhom svetim ono što će biti, i te noći brzo se vrati u svoje otačastvo, ne javno, no kao tajno, radošću radujući se zbog nepobedne sile božje, drugi bogovidac Mojsije pobedivši krsnom silom neprijatelja svoga drugoga Amalika.

I te noći probode ga¹⁸ anđeo božji nevidljivim kopljem, kao što pre sveti Dimitrije probode cara Jovana, rođaka njegova, i zlom smrću umori ga, kao i Sveti ovoga, braneći svoje otačastvo¹⁹. I dok je još zajutra disao, razumede svoju ranu, otkuda mu se nađe, pošto nije hteo blagoslova pravednikova i udalji se od njega. I posla žurno na stan Prepodobnoga, da se došavši pomoli za nj. A oni otidoše i ne nađoše ga, brzo vratiše se natrag, i javiše sve što se dogodilo sa Prepodobnim. I gorkom smrću najedanput brzo izdahnu, i od svojih izabranih mrtav nag bi izbačen na porugu svima. U jedan čas sve nestade, iziđe duh njegov, i vrati se u zemlju svoju, i u taj dan pogiboše sve misli njegove²⁰.

I ovaj sveti se nazva blažen muž, kome Bog Jakovljev postade pomoćnik. I u taj dan dogodi nam se reč svetopevca Davida: Ovi u oružju na konjima i na kolima, a mi ćemo prizvati ime Boga našega: i ti sapeti biše i padoše i razvejani biše kao prah pred licem vetra, po reči svetoga, a mi ustadosmo i pravi bismo²¹, slaveći i blagodareći osloboditelja duša naših, Oca i Sina i svetoga Duha, i sada i uvek.

A sve neprijateljske pobede ugasnuše silom božjom, i mir božji i tišina procveta u otačastvu Prepodobnoga. I pošto su sveljubazna braća živela u veliko ljubavi, u tišini mirno, i dok se ceo narod njihova otačastva u svemu dobro veselio na mnoga leta, a opet posle tih godina mnogi carevi podigoše borbu na njihovo otačastvo. A silom božjom i molitvama Svetoga ne mogoše satvoriti nikakve pakosti, no Bog još više proslavi sluge svoje velikim čudotvorenjem. Dok je Prepodobni hodio sa ljubaznim svojim bratom, molitvama prepodobnoga Simeona oca njihova Bog im pokaza velika čudesa u svima ratovima, pomažući vernome sluzi svome, saprestolniku otačastva svoga²².

Poglavlje 13.2: Čudo o podizanju raslabljenoga²³

A jednom, kada je on bio u domu Spasovu, u mestu zvanom Žitča, i tu beše neki čovek, sav oslabljen rukama i nogama, tako da nije mogao pravo stati. Ovoga primi Prepodobni, vaistinu učenik Hristov, podobeći se Vladici svome, koji je rekao: koji veruje u mene i dela koja ja činim i on će satvoriti, a uz to i veća od ovih²⁴. Vladika njegov Hristos rečju podiže u ovčijoj kupci raslabljenoga koji je ležao trideset osam godina²⁵; a vrhovni Petar apostol podiže raslabljenoga Jeneja²⁶; a ovaj Prepodobni, drugi apostol, imajući silu istoga Vladike, molitvom podiže raslabljenoga koji je ležao od mnogih godina, po rečima svetih otaca svetogorskih: „Jer mogaše — reče — i mrtve vaskrsavati, ali se uklanjaše zbog svoje velike smernosti²⁷“.

Uzevši raslabljenoga unese ga u svetu crkvu, i preko cele noći ostade na molitvi, proseći pomoći s visine. I niko nije bio s njima u crkvi, samo on sam i raslabljeni, koji je ležao pred ikonom Hristovom. I satvori mnoge molitve ka višnjemu davaocu milosti, prvo za sebe, kao što Pavle kaže: svaki arhijerej prinoseći žrtve prvo za sebe, a potom i za ljudska neznanja²⁸; i u podvigu priležno stojeći, sav onebesivši se dušom svetlom, i bogomisaonim umom prozre sedmosvetla nebesa, sa toplim suzama zovući iz dubine duše, podigavši svoje prepodobne ruke na nebesnu visinu, moleći se govoraše:

„Savaote Bože, nerazorimo osnovanje, i pravedno sunce, nepomični kamenu, krepka silo, žezle nepresečni, prevečni izvore i pute istinitoga spasenja, i obručniče istinite slave, neiscrpima hrano nasledna, početku budućih dobara, pun dobra i u desnicama i levicama, koji si dao blagodat svoju ljudima da znaju tebe, istinitoga Boga. Jer ti miluješ i spasavaš svojom voljom i premnogim milosrđima svojima, hoteći da se spase svaki čovek i da dođe u razum istine²⁹. I ti, Gospode Isuse Hriste, sine Boga živoga, koji živiš u visinama sa jedinosušnim i jedinorodnim ti ocem i sa svetim i dobrim i životvorećim ti Duhom, koji si u starini rečju podigao raslabljenoga koji leži na odru, i sina udovičina nošena na pogreb, i koji si prokažene rečju očistio, i koji si strašnim i svemogućim i milosrdnim glasom četverodnevnoga Lazara istrgao iz čeljusti ada³⁰; ti sada svevidećim tvojim okom i ovde pogledaj sa svoje neizmerne visine, i uslišaj molitvu sluge tvoga koji se uzda u te, i dođi tvojom nevidljivom silom, koji si zgazio ključeve ada, i rastrgao neizkazanim i neizmernim milosrđem bolezni samrtne, dođi i ovde na ovoga raslabljenoga, i oslobodi od bolezni koja ga drži, i rastrgni sveze bolova grehovnih, i obnovi svoje stvorenje, da svi ljudi tvoji razumeju neizmernu silu tvoju i beskonačnu milost tvoju i da se kroz sve slavi presveto i velelepno ime Oca i Sina i svetoga Duha, sada i uvek i u vekove.“

I kad je bila svršena molitva, a oslabljeni kao od sna skočivši, i hođaše, uzašiljući slavu Bogu i prepodobnom ugodniku njegovu, jeromonahu kir Savi, novome čudotvorcu, koji ga je prostio svojom svetom rečju, koji još na zemlji ima nebesnu vlast od Vladike svoga Hrista vezati i razrešavati grehe na zemlji.

Napomene

1. Da se prvo deca nasite, Hristove reči iz priče o Sirofiničanki u Jevanđelju po Marku (7, 27). U istoj takvoj priči u Jevanđelju po Mateju (15.21—28) žena je Hananejka, kao i ovde, ali su Hristove reči: nije dobro uzeti od dece hleb. Ovo je jedan od primera Domentijanovog citiranja Svetog pisma napamet.
   Hristos ovim rečima odgovara ženi paganki, koja ga moli da izleči njenu kćer od zlog duha, jer je poslat Jevrejima, božjoj deci. Stefan, dakle, smatra da je Savina dužnost da deluje najpre među svojom decom, tj. u Srbiji.
2. Žiča, Žitča, zadužbina Stefana Prvovenčanog, sazidana je oko 1220. godine (tad je datirana Žička povelja). Ona je bila prvo sedište srpske arhiepiskopije. Sava je postao iguman u Studenici odmah po svom dolasku u Srbiju, 1208. godine.
3. Svaki uzor Svete Gore odnosi se, možda, na svetogorsku učenost koju je Sava prenosio u Srbiju, ali verovatnije na organizaciju života monaškog u kinovijama, manastirima sa opštežićem, zajedničkim životom, i sihastirijama, usamljeničkim ćelijama. Sava je u Hilandaru uradio Hilandarski tipik, 1199. godine, a u Srbiji ga je prilagodio za Studenicu. To je Studenički tipik, koji sadrži i Život sv. Simeona, pisan svakako već 1208. godine.
   Na sat hoda od Studenice, u planini, nalazi se Isposnica sv. Save i veruje se da ju je sagradio sam Sava. Moguće je da je za nju prilagodio Karejski tipik.
4. Psalam (103, 22).
5. Iz Pećkog rukopisa koji je širi.
6. U Pećkom rukopisu: Čudo prvo.
7. Strez. O njemu govori Prvovenčani u glavi 17, koji Domentijanu i služi kao izvor, i Teodosije u glavi 11 (vidi i prim. 5. tamo).
8. Knjiga proroka Isaije (14, 13).
9. Prva poslanica Timoteju (2, 4).
10. Psalam (113, 5—6).
11. Mojsije je pobedio Amalika, tj. pleme amaličansko, tako što je za vreme borbe, koju je sa njima vodio izrailjski narod sa Isusom Navinom kao vođom, na vrhu Sinajske gore Horiv držao ruke podignute uvis ka Bogu; kada bi ih premoren spuštao prevlađivali su Amaličani, te su mu stoga drugi pridržavali ruke; Druga knjiga Mojsijeva, glava 17, 8—16. Nije, dakle, tačno da je pobeđivao krsnim znamenjem, kako kaže Domentijan. Oštrica mača se verovatno odnosi na Savino odlikovanje koje simboliše duhovni mač, vidi pr. 2, gl. 11. Sava se kod Domentijana često poredi sa Mojsijem: obojica utvrđuju veru u svome narodu, obojica su bogovidci, videli su Boga na istom mestu, na gori Sinajskoj.
12. David protiv Golijata, aluzija na biblijsku priču o neravnopravnoj borbi jevrejskog pastirčeta Davida sa strašnim filistejskim džinom Golijatom, Prva knjiga Samuilova, glava 17.
13. Citirani su Psalmi (6, 1 ili 38, 1; 119, 124; 86, 17; 35, 1).
14. Prema Psalmu (110, 2) i Jevanđelju po Luci (1, 51).
15. Psalam (35, 2—3 i 5—6).
16. Psalam (145, 18).
17. Psalam (34, 15—16).
18. Tj. Streza.
19. Bugarski car Kalojovan umro je iznenada za vreme opsade Soluna 1207. godine i to se pripisivalo čudotvornom delovanju sv. Dimitrija.
20. Psalam (146, 4). Kod Prvovenčanog ovo čudo je delo Simeonovo, on čak probode Streza, a Sava je pomenut. Domentijan, pak, čudo pripisuje Savi, iako je građu za njega uzeo iz Prvovenčanog.
21. Psalmi (20, 7—8; 1—4; 20, 8).
22. Odnosi se na napad Mihaila Dračkog (o čemu kod Prvovenčanog, glava 18), koji je bio 1215. godine. Prema tome, ne radi se o mnogim carevima niti o mnogim godinama, jer je događaj sa Strezom bio prethodne, 1214. godine. To je šablon koji Domentijan uvek upotrebljava. Kako je ovo čudo delo sv. Simeona, Domentijan o njemu ne govori detaljno, ali ne propušta da i ovom prilikom pomene molitve Svetoga tj. Savine, mada o tome ničeg nema u njegovom izvoru, Prvovenčanom.
23. U Pećkom rukopisu naslov: Čudo drugo Svetoga.
24. Jevanđelje po Jovanu (14, 12).
25. Priča o Hristovom čudu u banji kod Ovčijih vrata u Jerusalimu, Jevanđelje po Jovanu 5, 1—17.
26. Priča iz Dela apostolskih (9, 32—35).
27. Vidi pr. 7, gl. 9.
28. Poslanica Jevrejima (7, 27).
29. Prva poslanica Timoteju (2, 4).
30. Jevanđeoske priče o Hristovim čudima: o ozdravljenju uzetog, Jevanđelje po Mateju (9, 1—8), Jevanđelje po Marku (2, 3—12) i Jevanđelje po Luci (5, 17—26); o uskrsavanju sina udovičina, Jevanđelje po Luci (7, 11—15); o očišćenju gubavaca, Jevanđelje po Mateju (8, 1—4), Jevanđelje po Marku (1, 40—45), Jevanđelje po Luci (5, 12—16 i 17, 12—18); o uskrsavanju četvorodnevnog Lazara, Jevanđelje po Jovanu (11, 1—44). I ovo čudo je uzeto iz Prvovenčanog glava 15, ali se tamo dešava u Studenici, na grobu sv. Simeona, gde Sava polaže raslabljenog, Simeonovom pomoću, uz Savine molitve.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34