Život svetoga Save

Poglavlje 31: O prestavljenju Preosvećenoga

I¹ kada je on od truda bolovao, predade mu car svoje palate, koje su za samoga cara načinjene radi toplote, tako da ima sebi utešenje, i predade mu sluge svoje da mu služe svakim dovoljstvom. A sam, davši mu mnogo zlato, koje trebovaše zbog svetih potreba, i blagoslovivši se sa Preosvećenim, iziđe izvan grada u druge dvore radi lova.

Posle careva odlaska dodade mu se krepka bolest. Bogoumnim rasuđenjem raspisa sve svete potrebe crkvene, sabrane u svetim krajevima jerusalimskim², i raspisavši blagoslov svoj deci svojoj i blagoslovivši sva čeda svoja i srodnike svoje i bogopredano mu stado naroda i zemlju svoga otačastva, i sa svetim blagoslovom i sa svetim potrebama odasla svoje učenike pred sobom ranije, da ih prenesu u zemlju otačastva svoga, i raspravi sve, i baci na Gospoda pečal svoju.

I kada je Preosvećeni veoma bolovao, i kada se spremao za odlazak³, i uzevši primer proročanstva od bogooca Davida, sa radošću vapijaše: Kada se dade njegovim vazljubljenim san, gle nasledstva Gospodnjeg: sinovi su nagrada ploda trudnoga⁴. Po reči proročkoj o danu poslednjeg suda: Kada se otvorenim očima, sa anđelima koji sa strahom lete i sa pobožnošću služe, i apostolima koji sede na prestolima veličestvija svojega, javi Hristos onima koji ga ljube, izvoljnicima svojima, koje izvoli sebi kao dostojne, počeću se radovati zbog dara otplate⁵.

Tako i ovaj Preosvećeni u ovom poslednjem danu svome bogomislenim razumom poznade poslednji dan opštega suda, u koji će biti naplata svakome po broju dobrih dela, od nelicemernoga sudije pravedno nagrađivanje; i to čekajući priležno prozre Duhom svetim i razumede poziv ljubitelja svoga, koji mnogo godina i dana beše čekao, hoteći se preseliti na prenebesna sela, hoteći videti željenoga i postići gonjenoga, i sa njime biti u jedinjenju bez konca u vekove, amin.

Poglavlje 31.1: O prestavljenju Preosvećenoga

Kada je prošao dan subotni i kada je prispela nedeljna noć, i kada je ozaravao dan nedelje, i kada su s večera mnogi časovi minuli i kada su se približavali ka ponoći, zapovedi Preosvećeni učenicima svojima rekavši: „Čeda i bratijo, počinite makar i malo, pred vama leži još veće potruđenje.“

Pošto je bila raspra u telu Preosvećenoga, zemaljska priroda poteže ka svojoj matici zemlji i veoma otešča, a duševna priroda ojača i primi silu i krepost i uzvojeva ka nebesnim, razumevši skori dolazak Vladike svoga; i Sveti, svagda gotov na molitvu, i hoteći proslaviti praznik po običaju presvetloga vaskrsenja⁶, u ponoć čekajući dolazak nebesnoga ženika⁷, još se priležno obrati na molitvu, vapijući svim umom i svima duševnim čuvstvima proročkim glasom:

„Povikah u pečali mojoj ka Gospodu Bogu mojem, i, Gospode, uslišaj molitvu moju, i vapaj moj neka dođe ka tebi; i ne odvrati lica tvoga od mene; u koji dan budem tužio, prikloni ka meni uho tvoje, i brzo me uslišaj; jer iščezoše dani moji kao dim, i kosti moje smetoše se veoma, i malaksa u meni duh moj, i srce moje smete se u meni, i ostavi me sila moja; i podigoh ka tebi ruke moje, i duša moja kao bezvodna zemlja želji tvoga pomilovanja, i brzo me uslišaj, Gospode, skonča duh moj, i ne odvrati lica tvoga od mene, i izbavi me od neprijatelja mojih; Gospode, ka tebi pribegoh, i duh tvoj dobri vodiće me na zemlju pravu; radi tvoga imena, Gospode, oživećeš me po pravdi tvojoj; i izvedi iz pečali dušu moju, i milošću tvojom istrebi neprijatelje moje, i pogubi sve koji dosađuju duši mojoj, jer sam ja sluga tvoj. Uslišaj me pravdom tvojom i ne uđi u sud sa slutom tvojim jer se pred tobom neće opravdati nijedan živi. I izvedi iz tamnice dušu moju, da se ispoveda imenu tvome⁸.“

I tako se približi koncu života. I gle, svedobri Gospod koji je obećao da će poslušati one koji ga prizivaju istinom, i koji se brzo nalazi blizu onih koji skrbe, i koji kaže svojim istinitim ustima: Prizovi me i uslišaću te⁹, prizva me, i evo dođoh, i reče: Raduj se, slugo moj, ljubitelju istine. Sveti se oglasi, i ču sveti i slatki glas koji govori:

Dobri slugo moj i verni¹⁰, evo zove te Duh sveti; dođi, usni i počini, da primiš moje nagrade obećane tebi i svima koji me ljube, večna blaga, koja oko ne vide, ni uho ne ču, ni na srce čoveku ne uziđoše¹¹, koja ti spremah za tvoje premnoge trudove, kojima si se trudio posledujući mojim svetim prorocima i apostolima i mučenicima i svima prepodobnima, ispunivši raznim svojim podvizima sve njihove činove. Radi toga blažen si, i tvoja uspomena je presvetla s kolena na koleno; i radi toga ćeš se sa ljubavlju dodvoriti prenebesnih stanova, gde sija presvetla svetlost, a pokojište tvoje ublaženo¹² ti je i ukrašeno različnim krasotama tvojih trudova.

I sveobičnim prilaskom u ponoć kada je Gospod prilazio ka sluzi svojem, i tako nekakvim blagim običajem iziđe njegova sveta duša, i ne ostavi svoje matice, no se prilepi Gospodu, vapijući davidski: „Prionu duša moja za tebe, i mene primi desnica tvoja¹³.“ I primiše je dobri anđeli, i sam Gospod je predstavi ka večnim radostima. I poradova se sa Gospodom onom neizrečnom radošću, po reči gospodnjoj: Radosti njegove neće niko uzeti od njega¹⁴.

I sa anđelskim likovima i redovima apostola, sa blaženim dusima u slavi bi vođena pred čovekoljubivo lice Tvorca svoga. I zbog premnogih trudova svojih nađe ga dobra i milosrdna, i udostoji se videti preveliku svetlost, gde su veliki patrijarsi i ocevi otaca, Avram i Isak i Jakov, i gde zborovi premudrih proroka, gde blaženi dusi apostolskog broja, gde bez broja anđelske sile; sa ovima udostoji ga svedržitelj Gospod da se bez konca raduje u sve vekove, amin.

A učenici Preosvećenoga, skupivši svete mošti njegove, sa velikom čašću pojući molbene pesme za pokoj svetoga, i obuzeti nekakvim strahom, spremiše ga ka grobnom provođenju. I bi javljeno caru za uspenije¹⁵ Preosvećenoga, da zapoveda gde da se sahrane njegove svete mošti. A car, čuvši za prestavljenje Svetoga, proslavi Boga koji mu je poslao sveta muža, da blagoslovi njega i dom i grad njegov. I zapovedi da dođe patrijarh sa časnim igumanima i sa prepodobnim ocima, i da tako sa velikom čašću sahrane mošti Preosvećenoga u rukotvorenom mu manastiru u Domu svetih Četrdeset Mučenika. I dade mnogo zlato da razdadu ubogima za pokoj Preosvećenoga. I došavši sveti patrijarh Joakim¹⁶ sa episkopima i sa popovima i sa đakonima i sa časnim igumanima i sa prepodobnim ocima, i tako sa velikom čašću provodiše Preosvećenoga ka grobu, istinitom ogačastvu, pojući bogohvalne pesme za pokoj Preosvećenoga. I tako pogrebene biše njegove svete mošti u Domu svetih Četrdeset Mučenika¹⁷ pri reci Jetri, u gradu novom, a u mestu zvanom Trnovu, slaveći za pokoj njegov Oca i Sina i svetoga Duha, i sada i uvek¹⁸.

Napomene

1. Naslov ove glave je iz Bečkog rukopisa. U Pećkom rukopisu početak naslova je odrezan, te se čita samo:… Save o prestavljenju njegovom, a dolazi, izgleda, na istom mestu kao i u Bečkom. Mi smo pod isti naslov stavili i ovaj deo pričanja ranijeg poglavlja jer je tako logičnije.
2. Odnosi se na relikvije skupljene u Svetoj zemlji, vidi gl. 24, pr. 33.
3. Misli se: sa ovoga sveta.
4. Psalam (127, 2—3).
5. Ne zna se dokle je citat, ni odakle je.
6. Vaskrsenje, tj. nedelja.
7. Nebesnog ženika, Hrista, simbolika česta u jevanđeljima, naročito kod Jovana.
8. Cela molitva prema psalmima (120, 1; 102, 1—3; 143, 4; 38, 10; 143, 6—7; 143, 9—12; 143, 1—2; 142, 7,
9. Psalam (91, 15).
10. Jevanđelje po Mateju (25, 21).
11. Prva poslanica Korinćanima (2, 9).
12. Ublaženo, učinjeno blaženim.
13. Psalam (63, 8).
14. Jevanđelje po Jovanu (16, 22).
15. Uspenije, usnuće, tj. smrt.
16. Patrijarh Joakim, prvi patrijarh obnovljene bugarske patrijaršije, od jeseni 1234. god.
17. Crkva postoji i danas.
18. Sv. Sava je umro u nedelju 27. (14) januara 1235. godine.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34