Život svetoga Save

Poglavlje 26: O primanju kraljevstva blagovernoga kralja Vladislava i o postavljenju svetim Savom umesto sebe preosvećenoga arhiepiskopa Arsenija i o polasku njegovom po drugi put u sveti grad Jerusalim

Poglavlje 26.1: O primanju kraljevstva blagovernoga kralja Vladislava

Kada je Preosvećeni prebivao mnoga leta¹ sa blagovernim kraljem Radoslavom, a Gospod carevao u vekove i na vekove i još nad nama, izvoli se Gospodu, i popusti mlađem bratu njegovu Vladislavu, i primivši silu i krepost istoga cara nebesnoga, koji caruje na vekove, i liši zemlje starijega brata, i uze presto oca svoga kir Stefana kralja, i bi blagosloven i venčan od Preosvećenoga².

Poglavlje 26.2: O svetiteljstvovanju preosvećenoga kir Save

I dok je ovaj vladao, i ovaj Preosvećeni sa njim prebivao bogoslavno u činu svetiteljsta svoga, uspevajući i preuspevajući u zapovestima gospodnjim u sve dnevne i noćne časove, i ostavši mnoga leta sa blagovernim kraljem Vladislavom³, i svakojako ispravivši svoje otačastvo, i priloživši ga ka svakoj dobroj veri i čistoti, i svršivši sve velike i male crkve i postavivši na tvrđi svojoj, i sve ukrepivši svakim dobrozakonjem, postavi na čin nebesnoga slavoslovlja po Hristovoj zapovesti i njegovih svetih apostola da služe Gospodu u sjedinjenje svetoga Duha⁴, i sam vladičestvovavši u činu toga svetiteljstva, i dobro posluži Gospodu svome četrnaest godina⁵.

Poglavlje 26.3: O postavljenju preosvećenoga arhiepiskopa Arsenija od preosvećenoga arhiepiskopa kir Save

I izvoljenjem Oca nebesnoga i zapovešću svetoga Duha izabravši od svojih učenika bogoumna i pobožna muža, podobna bogoocu Davidu, krotka i smerna po srcu volje božje, i svojim svetim prozrenjem sam Preosvećeni, našavši bogorazumna črnca jeromonaha Arsenija⁶, Bogom izabrana takođe još iz maternje utrobe, i naznamena na svetinju i na spasenje mnogima, i sabravši svoj sveti sabor⁷, Bogom izabrane svetitelje svoga otačastva, i časne igumane i bogonosne črnce i hristoljubivi narod i bogomislena čeda svoga otačastva, i osvetivši ga Bogom darovanom mu blagodaću, i postavi ga kao arhiepiskopa na svome prestolu, i opet tome predade Bogom predanu mu pastvinu svoga otačastva, utvrdivši ga dobro na svem činu svoga preosveštenstva, i blagoslovivši ga svakim blagoslovom, i posadivši ga na svoj presto, predade mu svu oblast Bogom darovanu mu nad svojim otačastvom da vezuje i dreši, po reči gospodnjoj: Jer Otac ne sudi nikome, no sav sud dade Sinu⁸, i blagoslovivši sva čeda svoga otačastva, dade im mir božji, malima i velikima.

Poglavlje 26.4: O polasku preosvećenoga kir Save u Jerusalim

I obnaživši se ovoga života i zemaljskih stvari dobrim samislom i dobrim uzdanjem, poverovavši prvoj i drugoj zapovesti božjoj⁹, i zemaljsko ostavivši zemlji, i prilepivši se sav ka nebesnim, željenoga Hrista pretpostavi više od svoga života i ovoga svepropadljivoga sveta, koji brzo prolazi, i ranije i opet kao visokoparni orao leteći po visini, rastrgnu svetske žalosti. I sada po treći put, ne kao orao, no kao Ilija ognjeoružnik vihorom bi uzet na nebo¹⁰, a ovaj se sada javi kao drugi Ilija, okrilaćen prevelikom ljubavlju vladičnjom kao i vihorom, i ustremivši se anđelskim presvetlim krilima na nebesnu visinu, nadlete mreže držaoca sveta,i rastrgnu mreže samrtne pregrade, raširene nad strastima sveta ovoga, i, evo, po treći put¹¹ rastrgnu varljive uze ovoga sveta, i odbaci jaram svoj od sebe, i otide posledujući onome koji je rekao: Gde sam ja, tu će biti i moj sluga¹².

I otide nastanjujući se večerom i ujutro i u po dana sa Gospodom, a još i u sve časove, jedan jedinome služeći prepodobijem i pravdom u čistoti srca, jedan jedinome iz mladosti prionuvši, i do kraja svoga zavolevši, i sasvim se otrgnuvši od sveta po njegovoj zapovesti, i vaistinu zavolevši Hrista, jedan upodobivši se želji jednoga, i ražegavši se njegovom toplom ljubavlju i uzevši krst njegov na rame pođe za njim, umrtvivši se celome svetu, i živeći jedan jedinome koji živi na nebesima, želeći postignuti jedan jedinoga u nebesnim vratima, i nastaniti se sa njim u beskonačne vekove, i jedan hoteći do kraja ispitati sve puteve jednoga, jer prorok piše: Govori Gospod: Blažen je koji ima seme u Sionu, i domaće u Jerusalimu¹³.

Jer ovo su zapovesti svetoga Duha, i istiniti ispovednici božji priležno traže ovoga, ne mudrosti ovoga prolaznoga veka, no da sazčaju istinu reči božje, na sagrađenje duševne svetlosti, i sveti Duh smatra blaženima one koji traže saznanje njegovo, i koji ga traže svim srcem. Vaistinu ovaj Sveti svim srcem potraži onoga koji je potražio ceo svet, i koji ga je i našao. Zato se svagda veseli sa Gospodom, i utvrđen svetim Duhom nauči bezakone putu božjem. I zbog njega se raduje sveta Trojica, i svi anđelski i arhanđelski činovi kupeći se dive se njegovu prevelikom ispravljenju i zbog blagodeti dane mu od Boga, i postade smatran blaženim od svih nebesnih sila, jer na zemlji živeći pretpostavi ljubav božju više od svega svoga života. I Bog sveti, pravedni i istiniti darova mu za zemaljsko carstvo svoje nebesko carstvo, a još i iznad njegove sile dade mu svoju slavu, da ga gleda sa svetim anđelima njegovim u neiskazanoj radosti.

Svojim velikim bogoljubljenjem i svojim premnogim podvigom priopšti svoje otačastvo Svetoj Gori, i satvori pustinje gradovima, i pokaza čeda svoja žiteljima Svete Gore; i ranije i opet sada obnavljajući im presvetli put ka Jerusalimu, vazda spremaše sve ka prenebesnom životu, znajući volju ljubitelja svoga Hrista, i hoteći sve smestiti u carstvo nebesno, sam sobom podnoseći sve tegote, sam sobom dajući primer malima i velikima, kao Gedeon prorok govoreći trima stotinama svojih vojnika: Kao što mene vidite, tako isto i vi satvorite¹⁴.

A vođen silom božjom otide za onim koji je u poslednja vremena sišao na traženje prvoobrazne lepote Bogom satvorene slike lika Adamova, hoteći radi njega obnoviti sav zemaljski rod, i želeći toga obnovljenja i ovaj sveti muž otuđi se od svega propadljivoga ovoga sveta, i želeći višnje previde nižnje.

Poglavlje 26.5: O putovanju Preosvećenoga po moru

I došavši na Dioklitijsko more¹⁵, i otuda pošavši na put po moru, vodenoslanom grobu, i silom krepkom, krmanjen desnicom višnjega, pristade u grad zvani Brendič¹⁶.

Poglavlje 26.6: O pristajanju u grad Brendič i o bezbožnim gusarima protiv Preosvećenoga

A bezbožni gusari čuvši da Sveti putuje ka tome gradu, i sabravši mnogo lađa, zauzeše mu sve puteve, hoteći ga ozlobiti. Nezlobivi Hristos nekada je hodio sa svojim slugom Jakovom i nije dao Lavu Sirjaninu¹⁷ da ga ozlobi. Pošto je taj svedobri svagde, nije se ni od ovoga odlučio, no štaviše ispravljaše sve puteve njegove, koji su na njegovo ugađanje, po reči bogoizabranoga Davida koji je rekao kroz svetoga Duha: Plećima svojima oseniće te nadajuća se pod krilima njegovim, štitom će te opkoliti njegova istina, i nećeš se ubojati od straha noćnoga i od strele koja leti u danu, i od stvari koja prelazi u tami, i od susreta demona podnevnoga; jer pašće od strane tvoje tisuća mojih čuvara i deset tisuća s desne strane tebe; ka tebi neće pristupiti zlo, ni rana ka telu tvome¹⁸.

A istiniti pastir provodi nezlobivu ovcu svoju na svoj put, po svome obećanju pokrivši ga svojom nevidljivom silom. Oslepivši njihove oči¹⁹, provede njegovu lađu u pristanište grada. Veliku viku satvor iše među sobom, žalošću jadikujući, vaistinu ne dobiše velike riznice. A posle dođoše mirom ka Preosvećenome, kada je on bio u palati toga grada, pokloniše mu se i rekoše sve što se dogodilo sa njima, i koliki trud podneše u valima morskim čekajući ga, no Gospod im ne dade ozlobiti svoga slugu, i pokloniše mu se govoreći: „Vaistinu je veliki Bog tvoj, kome ti služiš, koji nije predao tebe u naše ruke.“ I moliše nešto od njega govoreći: „Za trud naš daj nam blagoslov radi tvoga Boga, koji te je oslobodio od nas.“ A on ispunjujući reč Spasovu koju je rekao: Onome koji moli u tebe, podaj²⁰, i njima dade prošenje njihovo. I vratiše se natrag posramljeni i bezdelni. A Sveti proslavi svoga čuvara zbog velikog posećenja bezbrojne milosti njegove od početka i do toga časa. Ostade u tom gradu, dok mu Gospod ne posla vreme²¹.

Poglavlje 26.7: O putovanju preosvećenoga kir Save kroz veliko Sirijsko more

I otuda opet ušavši u lađu, prođe kroz veliko more Sirijsko²². I kada je prošlo mnogo vremena plovljenja, i opet kušač²³ hoteći satvoriti pakost Preosvećenome, podiže prevelike vale u moru, tako da se lađa pokrivala valima. A oni u lađi dođoše u veliku bedu, i svima ruke oslabiše, ne čekajući života, no više smrti. A Sveti videvši sve oslabele u iznemoglosti, dobivši silom božjom snagu, stade na molitvu, podigavši svoje prepodobne ruke na nebo ka višnjemu, iz dubine duše zovući:

„Nekada tvoji učenici, Hriste, mučeći se u lađi vapijahu: Učitelju, spasi nas, ginemo²⁴. A sada i mi vapijemo: Milostivi spasitelju naš, izbavi nas od naših napasti.“

A svedobri Gospod posluša ga, onaj koji se nalazi blizu onih koji skrbe, koji je u starini utolio morske vale i zapretio vetru i rekao moru da ćuti, a koji počiva u srcu ugodnika svoga, ujašnjenjem svetoga Duha zapovedi mu, kao što je ranije ugodniku svome Mojsiju, velikome bogovidcu, govoreći: Prostri ruku tvoju na more, i razdeli ga²⁵, a ovome Preosvećenomu:

„Pogledaj na morske vale silom svetoga Duha, i blagodaću danom ti od mene, i protivi se onom koji te pobeđuje; jer je nemoćan i nema snage da stane pred lice onih koji me ljube.“

A Sveti podiže ruku obrošenu Hristovom blagodaću svetoga Duha, božastvom i čovečanstvom, i stade u lice protiv silnome vetru i prevelikim morskim valima, i satvori krsno znamenje. Silom dobrodetelja svoga u tom času, u magnovenju oka podiže silni duh, i vetar od krsnoga znamenja pobeže natrag, i ugasnuše preveliki morski vali, i svi demoni iščezoše, ne trpeći znamenja krsne sile, i Vladika je činio slugu koji ga ljubi sličnim sebi, zapovedajući moru i vetrovima da ga poslušaju i da se povinuju zapovesti onoga koji čini volju njegovu.

I bi tišina velika, i presvetlo sunce zasija, i srca onih koji su u toj lađi ispuniše se milosti gospodnje i dobrote i veselja i nedomislime sladosti, videvši božju svetlost i milosrđa njegova koja su se prosvetila na njima. I svi koji su u lađi, došavši pokloniše se Preosvećenome, govoreći:

„Vaistinu si sluga Boga višnjega, i njegova sveta reč je u tvojim ustima, i uzdizanjem tvojih svetih ruku ka Bogu mi se tvojim svetim molitvama izbavismo dosade i smrti, i blagodarimo premilosrdnoga Boga, koji navede svetinju tvoju sa našim dušama na ovo more, i od sada videsmo i verujemo Bogu koji čini divna čuda kroz svoje svete, i poznasmo da je Bog poslao tebe, anđela svoga, da sprovodi nas i našu lađu do pristaništa hotenja našega.“

A bogoglasni muž i blagodarni sluga odavši blagodarnu hvalu svome izbavitelju, zapovedi svima da uzmu hranu.

I tako dobivši snagu i duhovno i telesno veselje, i primivši od Boga poslanu utehu — ugodan vetar, pošto je krmanoš svega krmanio njihovu lađu, pređoše veliko Sirijsko more i stigoše u željeno pristanište, i pristadoše u Akrug²⁶. A Sveti, otišavši sa svojim učenicima ka svetom Georgiju, koga ranije beše iskupio porabaćena od Latina, u metohiju sv. Save posred toga grada²⁷, i tu ostade koliko se izvoli Gospodu.

I otuda opet nađe drugu lađu, i ode u njoj u Veliku Kesariju²⁸. I tu se pokloni svetom mestu, gde se svedobri Gospod umil o srdi nad rodom čovečanskim, i od pet hlebova nasiti pet tisuća²⁹, i otuda ode u Jop³⁰.

Napomene

1. Mnoga leta, Domentijanov šablon koji uvek ide uz glagol prebivati. Sava se sa prvog puta u sveta mesta vratio 1230, a na drugi put pošao u jesen 1233. godine, te odista nije bio sa Radoslavom mnoga leta.
2. Dodato iz Pećkog rukopisa, a u Bečkom rukopisu nema.
3. Vladislav, drugi sin Stefana Prvovenčanog, zbacio je sa prestola svog brata Radoslava, potpomognut od svoga tasta, bugarskog cara Jovana Asena Drugog (1218—1241), koji je posle bitke na Klokotnici, 1230, gde je potukao cara Teodora Anđela epirskog, tasta Radoslavljevog, postao najmoćniji vladar na Balkanu. Do promene na srpskom prestolu došlo je ili 1233. godine, i tada je moguća vest da je Sava krunisao Vladislava pre polaska na drugi put u sveta mesta, ili 1234. godine, ali u tom slučaju Domentijanov izveštaj da je Sava bio u zemlji kad je do promene došlo nije pouzdan, pa time i dodatak Pećkog rukopisa o krunisanju.
4. I svršivši sve… svetoga Duha — dodatak iz Pećkog rukopisa.
5. Domentijanov podatak da je Sava bio arhiepiskop 14 godina upućuje na 1233. god. kao godinu njegovog abdiciranja i odlaska na drugo putovanje (1219. postao je arhiepiskop).
6. Arhiepiskop Arsenije (1233—1263, umro 1266) dobio je svoju biografiju u Danilovom zborniku Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih.
7. O saboru na kome se bira novi srpski arhiepiskop vidi gl. 15, pr. 13. U prethodnoj glavi Domentijan donosi Savinu besedu episkopima, održanu u Žiči, na kraju koje im saopštava da ga više neće videti u ovom telu, gl. 20, pr. 20; sada ih je ponovo sazvao na sabor — jedna od Domentijanovih nelogičnosti, koju Teodosije ispravlja (vidi gl. 17).
8. Jevanđelje po Jovanu (5, 22).
9. Prva božja zapovest glasi: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom mišlju svojom; a druga: Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe; Jevanđelje po Mateju (22, 37—39), Jevanđelje po Marku (12, 30—31) i Jevanđelje po Luci (10, 27).
10. Vidi gl. 20, pr. 4. Ilija nije umro već je Bog poslao po njega ognjene kočije i konje koji su ga u vihoru uzneli na nebo, Druga knjiga o carevima, (2, 1—18).
11. Po treći put, prvi put je Sava raskinuo veze kad je pobegao u Svetu Goru, drugi put — pošavši na prošlo putovanje u Palestinu.
12. Jevanđelje po Jovanu (12, 26)
13. Neutvrđen citat.
14. Knjiga o sudijama (7, 17).
15. Dioklitijsko more, Dukljansko, Zetsko primorje; po arhiepiskopu Danilu Sava je tada krenuo iz Starog grada, današnje Budve.
16. Brendič , Brindizi, na italijanskoj obali.
17. Lavu Sirjaninu, pogrešno; treba: Lavu Sirinu, vidi Prvu knjigu Mojsijevu, glava 31.
18. Psalam (91, 4—7).
19. Njihove oči, tj. gusarima.
20. Jevanđelje po Mateju (5, 42).
21. Dodaj: pogodno za plovidbu.
22. Veliko Sirijsko more, deo Sredozemnog mora ispred Egipta, Palestine i Sirije, poznato i kao Levantijsko more.
23. Kušač, đavo.
24. Jevanđelje po Mateju (8, 25).
25. Druga knjiga Mojsijeva. Molitvom i podignutom rukom Mojsije je razdvojio vode Crvenog mora i proveo Jevreje pred Egipćanima, glava 14, ovaj stih je 16.
26. Plovidba od Brindizija do Akra trajala je u Savino vreme oko šest nedelja.
27. Na prvom putu u Palestinu Sava je u Akru sagradio manastir sv. Đorđa, srpsku koloniju pod zaštitom Lavre sv. Save, koja će biti prihvatilište za srpske i druge hodočasnike posle naporne plovidbe. Vidi gl. 22, pr. 65.
28. Velika Kesarija, palestinska, na morskoj obali, između Akona i Jafe.
29. Netačan podatak; Hristova čudo sa pet hlebova dogodilo se iza Tiverijade, na Genizaretskom jezeru, Jevanđelje po Mateju (16, 9—10), Jevanđelje po Marku (6, 35), Jevanđelje po Luci (9, 12), Jevanđelje po Jovanu (6, 5), a ne u Cezareji. Međutim, odmah za tim događajem u jevanđeljima se priča o događajima koji su se dogodili u okolini Cezareje Filipove, grada koji se nalazi oko 40 km. severno od Genizaretskog jezera, kod izvora Jordana, a koji nije na moru. Zbog tekstualne blizine u Bibliji Domentijan je i čudo sa pet hlebova preneo u Cezareju Filipovu i pomešao je sa Cezarejom palestinskom, jedinom u koju je Sava mogao doći brodom na putu od Akana u Jafu. Greška bogoslovska i geografska, koju bi teško mogao učiniti da je bio odista Savin saputnik.
30. Jop, Jafa, pristanište u Palestini, koje je ugovorom Fridriha Drugog sa misirskim sultanom oslobođeno za hrišćanske hodočasnike.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34