Život svetoga Save

Poglavlje 6: O podizanju manastira Svete Bogorodice Hilandarske i o prebivanju prepodobnih u njemu

I došavši u manastir¹, nađe ga zapustela od bezbožnih gusara, i gde se preklonio ka poslednjem padu. Preklonivši svoja duševna i telesna kolena, i satvorivši molitvu ka ljubitelju svome Hristu moleći se iz dubine duše, reče:

„Ti, koji si osnovao zemlju na tvrđi njezinoj, i rekao joj da se ne pokoleba u vekove veka², pogledaj svemilosrdnim okom tvojim svetim i ovde na mene slugu tvoga, i pošalji mi pomoć od presvetoga stana tvoga, i oseni me Duhom tvojim svetim, i budi mi pomoćnik, vladiko Hriste Gospode sviju, da satvorim dom prečiste ti matere, kao pribežište svima koji te ljube i deci otačastva moga, da se svi koji pribegavaju ovde umeste u prostrano carstvo tvoje.“

I uz božju mu pomoć, poče uzdizati dela i zidati manastir, dom Presvete Bogorodice Blagodeteljnice Hilandarske. I prvo obnovi crkvu, jer crkva beše od prvih dana, koja je i danas³, no bi ukrašena od ovih prepodobnih i rasprostranjena koliko trebovaše na počast državi otačastva njihova. A okolo manastira sazidaše grad i veliki pirg u njemu, da je podoban carskome domu, i prevelike palate, tome istome podobne. I jedno steče i na više zažele. I opet isprosi u prota i sviju svetogoraca Mileje, i to postade Hilandar. I kad je bio svršen manastir, dođe sveti Simeon iz Vatopeda u Hilandar.

U domu Presvete Bogorodice Hilandarske tu počeše prebivati oba svetilnika božja, tvoreći svu silu svoju u molitvama dnevnim i noćnim, i sa velikom ljubavlju i sa premnogim suzama neprestano dogledajući konačni dan, omrzoše greh do kraja, istinito zavoleše Hrista toplom Aveljevom ljubavlju i verom Avramovom, i čistom ljubavlju, koja se pre useli u srce Avelju, i koja satvori i patrijarhe, i Mojseja sačuva, i u prorocima požive, i satvori proroka Davida⁴ stanom svetoga Duha, i Jovana ukrepi, i radi te ljubavi sin božji siđe s nebesa k nama i sva dobra dade onima koji ga ljube, i smrt bi zgažena, i ad bi plenjen, i radi ljubavi postade jedno stado anđela i ljudi, i raj bi otvoren, i carstvo nebesno bi spremljeno onima koji istinom ljube Boga. Ova ljubav je umudrila ribare, i mučenike je ukrepila, i ova je pokazala pustinje kao stanove⁵, i ova je ispunila gore i pećine pojanjem, i ova nauči sve one koji ljube Boga da idu tesnim i skrbnim putem. A ovi sveti do kraja zavoleše ovaj teskobni i skrbni put; podobeći se tim svetima, sve ostaviše želeći jedinoga, i nisu se brinuli ni o čem zemaljskom, ljubeći samo jedinoga Gospoda. Radi toga im i nagrada od Gospoda i venci biše spremljeni na nebesima, i anđeli ih ublažiše, i ne odlučiše se od Boga, ovde i u beskonačne vekove.

I dok su oni tako napredovali ka nebesnim i umom prešli na najbolju stvar, hoteći satvoriti manastiru konačno utvrđenje, posla Prepodobni bogoumnoga sina svoga kir Savu, napisavši ka ljubaznome svome prijatelju caru kir Aleksiju o crkvenom utvrđenju i o svemu što trebovaše. I podigavši se bogonosac ode u Carigrad ka prijatelju svome caru kir Aleksiju. I bi primljen od cara sa velikom ljubavlju, i ispriča mu o prebivanju Prepodobnoga i sve što se dogodilo sa manastirom, kako isprosiše mesto zapustelo od bezbožnih gusara, i bi im dano od svega sabora svetih otaca:

„I obnovili smo zapustelo, i sazidali razgrađeno, i dovršili smo manastir svete Bogorodice na službu Bogu i prečistoj njegovoj materi, i na prinošenje žrtve za državu velikoga ti carstva, i na pribežište našega otačastva. No i još molimo bogoljubivo ti carstvo, da nam veliko ti carstvo dade tamo više od toga.“ I car mu reče: Sa radošću, što treba svetinja vaša, da satvorim i moj mertik⁶ s vama.

I priloži mu car svoj mertik, Zig carski manastir⁷, sa svima pasištima svojim i sa metohijama. I napisa mu hrisovulj⁸ sa svakim carskim utvrđenjem, što je nepodignuto i do sadašnjega dana. I imenova car kir Aleksije carigradski Hilandar carskim manastirom, i priloži ga ka carskim manastirima. I otpusti ga car sa svakim velikim počastima, i posla mnogo zlata na trebovanje svome prijatelju, prepodobnom. Pomoću presvete Bogorodice vrati se Sveti uzevši carsku zapovest.

I došavši u Svetu Goru, nađe prepodobnoga oca svoga u domu Svete Bogorodice Hilandarske, gde dobro prebiva u svemu. I satvorivši svetu molitvu i sveto celovanje, i kaza mu za carevo poklonjenje i sve što je bilo na putu, i za carev dar, i za počast i veliku ljubav, i za davanje zlata, i za predani mu manastir Zig. I zbog svega toga prepodobni blagodareći Boga i prečistu njegovu mater, i najviše se obradova svome bogonosnome drugu.

I utešivši se bogonosci zbog svega, i kir Sava monah otpočinuvši od truda, i primivši savet od prepodobnoga, i uzevši carevu zapovest, ode u Karije ka protu i ka svemu saboru svetih otaca, i dade im carevu zapovest, i uze od njih Zig carski manastir, i priloži ga ka Svetoj Bogorodici Hilandarskoj. I posle vremena opet, isprosi od Svetogoraca od svega sabora manastir Svetih Ispovednika, i bi mu dan, i ovi sveti za to njima dadoše blagoslov zlatom i ruhom i konjima. I to priloži ka Svetoj Bogorodici Hilandarskoj, i rasprostrani manastir veliki, podoban prvim carevim manastirima.

I složiv zajedno do četrnaest manastira, nazva ga Hilandar; i ukrasiše ga oba bogoljupca svakim potrebama; i priložiše od svoje zemlje metohije toliko dovoljno, da je dvema stotinama črnaca dovoljno svega do volje⁹. A blagovernom sinu njegovu, koji je tada vladao na prestolu svetoga Simeona, velikom županu kir Stefanu, njemu predadoše manastir Svete Bogorodice Hilandarske i deci njegovoj posle njega.

Ova oba savrsnika božastvene blagodati, otac sa sinom, naoružani svetim Duhom, i venčani blagodaću božjom, prvi behu primer bogoljublja i svetinje deci svojoj;

Obojica istiniti apostoli, podignuti istinitim Bogom na prosvećenje i na božastveno naučenje zapadne strane;

Obojica izvori božastvene blagodati, koji su napojili sinove svoje bogorazumnim svojim učenjem;

Obojica oštre strele Hristove, izoštrene bogoljubljem i naoružane svetim Duhom, koje su pobožnošću probole srca sviju vernih;

Obojica istočne zrake, koje bogomisaono prosvećuju svoje zapadno otačastvo; Obojica danice presvetloga sunca, koje naznamenuju toplotu svetoga Duha deci svoga otačastva¹⁰;

Obojica topli molitvenici celoga sveta, i nezalazna svetila misaonoga istoka, koji bogomisaono prosvećuju svoje zapadno otačastvo¹¹;

Obojica bogoglasni slavuji koji imaju budne duševne i srdačne oči, koji su uzbudili neućutnim božastvenim pesmama zaspale u gresima nerazumljem božastvene blagodati;

Oba reke božastvenih banja, koji su omili srca oveštala od neznanja istinitoga života, Hrista istinitoga Boga našega;

Obojica bogate riznice za svet, koji su obogatili svet svetim krštenjem i božastvenim učenjem;

Obojica građani višnjega Jerusalima¹² i bogozračna svetila, koji su bogomisaonim očima prozreli buduća dobra i večni život;

Obojica se javiše Vladici svome čistiji od iskušana zlata, pošto se radi njihova časnoga života Hristos uselio u njihove prekrasne duše, po istinitom obećanju svome, budući da reče: jer ću se useliti u njih i biću im kao Bog, i oni će mi biti narod¹³;

Obojica se prevelikom smernošću i čistim istinitim pokajanjem ubeliše jasnije od snega, postavljajući deci svojoj istiniti uzor da neprestano traže istinitoga života nebesnoga;

Obojica zemaljski anđeli, nebesni ljudi, neboparni orli, koji su svojim prepodobijem i prevelikom uzdržljivošću uzleteli na nebesnu visinu;

Obojica ovetlodušni i jednaki svetilnici, koji su rekama suza okrilatili svete molitve, i uzleteli ka svome ljubitelju Hristu, koga uzveličaše na zemlji i na nebesima, primiše najveću blagodat od njega, dobrotu sakrivenu onima koji se boje njega;

Obojica svedušno izišavši na traženje dobrotvora svoga Hrista, koji su se osim toga uklonili od svakoga blaga, vaistinu obnovivši u sebi znak istinitoga Boga svoga;

Obojica blažene sluge, koje imaju budne oči u sve časove, čekajući Boga svoga sa čistom verom, koji su užegli ne samo jedine svoje voštane svetilnike¹⁴, no i sami prosvetivši se razumom reči božje i očistivši duše svoje dobrim delima ovoga života, prezreše ovaj vidljivi život, gledajući umnim očima na onaj večni svet i koji se ne svršava, ukrasivši naravi svoje zapovešću božjega jevanđelja, ispravivši svoje običaje apostolskim učenjem, primivši sav strah od strašnoga suda božjega, svagda imajući pred očima svojima smrt svoju, sa prozrenjem svega zemaljskoga sa dovoljstvom pričeštajući se ovom životu, a svu svoju žalost baciše na Boga sa sigurnim uzdanjem, svagda kao dva svetila koja bogozračno sijaju Vladici svome u bogoljubnim srcima svojima, držeći reč života i upravljajući ga po istini božjoj, istiniti služitelji Hristovi.

Napomene

1. Tj. Sava u Hilandar.
2. Psalam (104, 5).
3. I danas, tj. u doba Domentijanovo. Današnja crkva je iz 1303. godine, zadužbina kralja Milutina, sazidana na mestu stare.
4. Avelj, mlađi sin prvih ljudi, Adama i Eve, koga je ubio stariji brat Kain iz zavisti što je Bogu bila milija žrtva koju mu je Avelj prineo (Prva knjiga Mojsijeva, gl. 4). Vidi pr. 30, gl. 2. Mojsije, najveći jevrejski prorok i kodifikator religije. Proroci, 4 velika i 12 malih, njihove knjige u sastavu Biblije. David, jevrejski car (oko 1010—970 stare ere) i pesnik; pripisuju mu se Psalmi. Vidi pr. 3, gl. 2. i pr. 34, gl. 3.
5. Ribari, apostoli su bili iz najnižih društvenih slojeva i među njima bilo je ribara. Mučenici, prvi hrišćani koji su mučenički završili život zbog nepokolebljive vere. Pustinje kao stanove odabirali su revnosni hrišćani već od 3, a naročito od 4. veka kada je hrišćanska vera priznata, te je odricanje od sveta postalo novo mučeništvo za veru. Pustinjaštvo je razvijeno najpre u Egiptu, pa u Palestini, Siriji i dr. a od 9. veka i na Atosu.
6. Mertik, prilog u obliku stalnog davanja, godišnji prihod.
7. Zig, carski manastir, manastir, u planini u blizini Prosfore, a ne mnogo daleko ni od Hilandara. U njemu živeo Atanasije Atonski pre zidanja Lavre. Danas je u ruševinama. Vidi pr. 18, gl. 4. i pr. 40, gl. 2.
8. Hrisovulja je iz 1199. godine, te je i drugo Savino putovanje u Carigrad bilo tada.
9. O Nemanjinim prilozima Hilandaru vidi u Prvoj hilandarskoj povelji, izdatoj 1198. godine, vidi u ovoj knjizi str. 37—38.
10. Deci svojoj, sinove svoje, deci svoga otačastva, tj. Srbima.
11. Zapadne strane, svoje zapadno otačastvo, tj. Srbiju, koja je na zapadu od Svete Gore u kojoj Domentijan piše.
12. Višnji Jerusalim, nebeski grad.
13. Druga poslanica Korinćanima (6, 16).
14. Aluzija na priču o mudrim i ludim devicama, Jevanđelje po Mateju (25, 1—13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34