Život svetoga Save

Poglavlje 32: O prenosu preosvećenoga kir Save

Posle¹ nekoliko godina naloži Bog na srce blagovernome kralju Vladislavu, koji caruje na prestolu oca svoga, da prenese Preosvećenoga u svoje otačastvo. I ranivši se svetolepnom ljubavlju Preosvećenoga, i razgorevši se Duhom svetim, sabra velik klir svoga svetoga otačastva, bogoglasne svetitelje, časne igumane i bogonosne izabrane črnce, i popove i đakone, i sav čin crkveni, kako je podobno i časno Preosvećenome i istinitom poštovaocu crkvenome, i prvom zakonopoložniku, i drugom proroku, podobnu bogovidcu časnom Mojsiju. I taj sam bogoljubac², veliki poštovalac svetih crkava i ljubitelj svetih služitelja, bogonosnih črnaca, i sa izabranim slugama velikoga svoga kraljevstva i sa decom Preosvećenoga³, sa velikim saborom, sam sa njima naoružavši se svetim Duhom, poče putovati od zapada ka istoku, ne mogući gledati svoga istinitoga pastira u tuđoj zemlji.

I umne njegove ovce, Bogom vođene, same pođoše tražeći svoga pastira, presvetlu Danicu, koja je na istoku zašla pod zemlju, a koja im je pre pokazala istiniti život, i koji ih je učinio pričasnicima nezalaznoga dana. I pođoše sa radošću veselim nogama, hoteći otkriti presvetlo svetilo na istoku, bogorazumnu zraku koja sija u srcu zemlje, sakrivenu svetu riznicu mnogocenoga bisera i od samoga Gospoda ušteđenu bogoljubnoj deci svetoga otačastva, od mladosti zasađenoga u domu gospodnjem, i koji je, po reči proročkoj, kao finik⁴ procvetao po licu cele vaseljene, i kao kedar u Livanu umnožio čeda svoja, koji i pod zemljom opet neuvelo cveta, i koji hoće sobom pokazati preveliku radost poznatu svome otačastvu, i naučiti čeda svoja previšnjem strahu božjem, i hristoljubiva njihova srca izmeniti na preveliko bogoljublje, sam sobom davši im svake uzore u svome životu, i sada hoteći da im predloži bogonosno telo svoje, i da nepropadljivom radošću prosveti njihove bogoljubive duše, predlažući im se, po proročanstvu Gedeonovom: Kao što me vidite, tako i vi satvorite⁵, i posledujte mi, da mi budete podobni.

I kada su oni došli do grada Trnova, pođe gospodin naš bogoljubivi kralj Vladislav ka tastu blagovernom caru Kalojovanu Asenu, i sa ljubavlju i sa velikom čašću primi ga car. I uistinu kao sina svoga odlikova ga dvema častima, s jedne strane kao velikoga kralja i saprestolnika svoga otačastva, a s druge strane kao ljubljenoga mu zeta velikoga carstva svoga. I radosno slavlje satvori zbog njega i zbog bogonosnih svetitelja i zbog boljara njegovih koji su s njim.

A ovaj hristoljubivi kralj Vladislav pristupivši k caru, molio je da Preosvećenoga prenese u svoje otačastvo. A car čuvši to, veoma mu beše teško, i umesto ljubavi veoma se ožalosti, ne hoteći otpustiti Preosvećenoga iz svoga grada. A svi silni boljari carstva njegova, mali i veliki, jednoglasno povikaše ka caru da ne otpusti Preosvećenoga od njihova grada. I bila je velika raspra i mnoga uzbuna zbog ovoga, a ovaj bogoljubac kralj neoslabno je stojao i mnogo priležno molio cara:

„O bogoljupče i oče moj, caru, primi prozbu moju, i daj mi preosvećenoga gospodina i učitelja i prosvetitelja otačastva mojega, i ne vrati me prazna u otačastvo moje, i ne liši me dobre nade i toploga zastupnika i brzoga pomoćnika otačastva našega, i ne zatvori svoje ljubazne utrobe od čeda svoga; daj mi da se nasitim dobromirisnih moštiju⁶ moga preosvećenoga gospodina, mnogoljubimih srcu mome, koji se u tuđini sasvim odrekao stranoga sveta, koji se po zapovesti gospodnjoj od svega otuđio, i koji se dobrome Bogu dostojno prisvojio.“

I mnogorazličnim skrbima skrbeći, pomišljaše na koji će način izmoliti od cara preosvećenoga svoga gospodina i oca otaca svega otačastva njegova. I dok je on ovo mislio svu noć, mali pokoj dobi.

I te noći car vide strašno viđenje zbog Preosvećenoga, neki strašni lik, gde mu sa velikim prećenjem zapoveda da dade Preosvećenoga onome koji moli, da ide u svoje otačastvo, kao što je i ranije istočni car Laskar primio izvešće o postavljenju Preosvećenoga⁷. Taj isti čudesni Bog koji je svuda sav, i posle smrti proslavljajući onoga koji ga ljubi, i ovome caru prećenjem zapretivši, oslabi mu volju srca da pusti Preosvećenoga da ide u svoje otačastvo, da se dogodi proročanstvo svetoga Simeona, ugodnika njegova, koji je rekao bogonosnome sinu svome preosvećenom kir Savi: „Opteći ćeš istoke i zapade, kao i sunce, osijavši doline i brda, i ispitavši sve neispitane puteve Vladike svoga, i od istoka doći ćeš k meni, noseći preveliko izvešće deci svoga otačastva, i zajedno ćemo se nasladiti opštega blaženstva od ljubitelja našega Hrista⁸.“

Car je bio veoma trepetan zbog strašnog viđenja, i rano prizvavši svoga zeta kralja Vladislava, i mada boljari i građani njegovi nisu voleli, zapovedi mu da uzme Preosvećenoga. I sa radošću izišavši od cara reče izabranima svojima zapovest carevu. I toga časa otidoše u manastir svetih Četrdeset Mučenika, i satvoriše molitvu ka svetima i nad grobom Preosvećenoga, i veliki kralj bogomisaonim razumom zapovedi svemu saboru da sve brzo čine, jedni da služe svetu liturgiju za pokoj Preosvećenoga, a drugi da poju nadgrobna pjenija za pokoj Preosvećenoga, a drugi da spremaju nosila i ponjave, na kojima će biti položen Preosvećeni. I tako se svi obuzeti velikim strahom žurahu na posao im.

I otvorivši grob Preosvećenoga, nađoše ga po istini sveta telom i duhom⁹, kao što su ga i pre u životu videli. I sveljubazni sin, bogonosni Atanasije¹⁰, podižući ga sa ljubavlju, i sa toplim suzama proročkim glasom vapijaše:

„O božija, o ljubazna, o slatkoga i preosvećenoga glasa, bogoglasni Savo; istinito se obeća da ćeš sa nama bivati do skončanja veka, bogolepni Savo; a mi ljubima čeda tvoja, imajući te kao državu i bogomisaonu nadu, sada se radujemo. Jaoj čuda, bratijo, svetlijeg od svih čudesa, užasnog i ispunjenog neiskazanoga divljenja. O, velika je božja sila, i neiskazana su njegova čudesa, jer se ne raspade ni grob onoga koji ljubi Boga i čini volju njegovu, ni zemlja ne mogade zadržati no mu još u životu njegovu i sama morska pučina posluži¹¹, a posle smrti zemlja se ne dotače njegova bogonosna tela, no štaviše kao i dobromirisni krin proraste mirisima pobožnosti onoga koji je iz mladosti procvetao, i, po reči proročkoj, ni telo njegovo ne vide truleža¹².“

A bogosvetla čeda njegova, vaistinu našavši veliku riznicu, toga samoga Preosvećenoga, obukavši ga u presvetle rize, i obvivši časnim ponjavama, upraviše ga na put ka njegovu otačastvu; a drva, na kojima beše ležao Preosvećeni, i prah zemaljski koji je oko njih, podobno tome Svetome časno sabraše sa velikim strahom. I kao što oni persijski volsvi od Vitlejema grada prečisti obraz gospodnji naslikan i njegove prečiste Matere, puni velikoga straha odneše tajno u svoju zemlju¹³, istim načinom i čeda ovoga Preosvećenoga, obuzeti velikim strahom i sa velikom žurbom utekoše tajno od grada Trnova, ne misleći da će odneti toliki dar od toga bogoljubivoga cara.

A sam veliki kralj Vladislav ode na poradovanje oca¹⁴ svoga blagovernoga cara. A car upita: „Da, gde je preosvećeni kir Sava?“ „Za ljubav — reče — velikoga ti carstva pođe u svoje otačastvo.“ — „Da, šta je — reče — i kako s njim?“ I sve po redu ispriča mu kako je milost božja na njegovim prepodobnima i posećenje na izbranima njegovim. A cara, kad to ču, obuze prevelika žalost, i silne boljare njegove.

I dobivši veću smelost, ovo proročanstvo bogooca Davidova veleglasno vapijaše¹⁵: Propovedajte čudesa njegova i hvalite se u ime sveto njegovo, neka se uzvesele srca onih koji traže Gospoda: tražite Gospoda, i utvrdite se, i tražite lica njegova uvek pominjući čudesa njegova, koja satvori¹⁶ sa onima koji tvore volju njegovu. I opet isti svetopevac: Veliki je Gospod i hvalan veoma, i veličiju njegovu nema kraja, i čudesa tvoja ispovediće i silu strašnih tvojih reći će¹⁷. I drugi: Veliki si, Gospode, i čudna su dela tvoja¹⁸. I opet čudesni prorok: Časna je pred Gospodom smrt njegovih svetih¹⁹. I veliko svetilo cele vaseljene, časni i najviši apostol Pavle: Bog koji reče da iz tame zasija svetlost, koju zasija u našim srcima, ka prosvećenju slave razuma njegova u licu Isusa Hrista²⁰. I opet kao što bogoglasuje veliki jevanđelist Matej o Gospodu našem Isusu Hristu rekavši: Slepi progledaju i hromi hode, prokaženi se čiste i glusi slušaju, mrtvi ustaju i ništi propovedaju dobru vest²¹.

I prekrasni Vladika Hristos u životu premnogo proslavi preslavnim čudesima ovoga preosvećenoga slugu svoga koji uvek čini volju njegovu, tvoreći ga i posle smrti podobnim sebi, i udivljujući ga prečudnim čudesima, po drugi put od praha podignuvši ga, i doticajem Preosvećenoga tela njegova neizmernom silom i bezbrojnom svojom milošću darova slepima progledanje i hromima hod i gluhima sluh i bolnima isceljenje.

I svi građani grada toga udivivši se čudu, razgrabiše zemaljski prah groba Preosvećenoga, žalošću jadikujući i govoreći: „Zašto se obezumismo otpustivši toliki svetilnik od našeg grada?“ Blagoverni kralj Vladislav čuvši to sa žurbom se rastade sa carem, da se gnev ne množi još više, a uz to da se utoli žalost careva. I blagodarivši Boga otaca svojih, sa velikom radošću ode za Preosvećenim²².

I kada je on otuda²³ otišao. Svi građani udiviše se zbog čudesa koja Gospod satvori sa Preosvećenim, i kada se još više pročulo po celom gradu, bi veliko sticanje dobrovernog naroda, i bi donošenje mnogih bolesnika, i mnogi slepi biše dovedeni, i sami ljudi svakoga od srca žaleći uzimahu zemni prah od groba Svetoga, i slepoga po očima pomazivahu, i u tom času ih Gospod prosvećivaše molitvama Preosvećenoga, i svetlo gledaše kao i pre kada beše zdrav. Takođe i bolni samo zemnim prahom pomazani bivši, dobivši zdravlje, vraćahu se svojoj kući slaveći Boga i ugodnika njegova preosvećenoga kir Savu.

Tu u manastiru svih Četrdeset Mučenika beše neki brat črnac, imenom Neofit, koji se nikako nije mogao prostrti ni pravo stati, no je po zemlji puzio podupirući se drvenim štakama. I kada su došli neki bogoljupci tu u manastir, i kada su opili toga hromoga, kada se arhimandrit tu pred crkvom svetih nešto zamajao, a ovaj hromi usnuo u priprati²⁴ na grobu Preosvećenoga, u pojanje petlova trgnuvši se iza sna, užasno skoči najedanput i oseti se zdrav i hođaše sa strahom gledajući kao u snu. Htede izići van, ali nađe zaključana vrata, pa vrativši se u veliku crkvu klanjajući se slavljaše Boga koji mu je dao zdravlje.

A kada je eklisijarh²⁵ u taj čas došao u svetu crkvu radi paljenja kandila, ugleda ga gde hodi posred crkve, i jedan od drugoga užasnuše se. Posle mnogog časa reče eklisijarh: „Jesi li čovek, brate, ili priviđenje?“ A on reče: „Neofit sam, brat tvoj.“ „Da, reci mi, reče, kako prav hodiš? Znam, na kolenima si ležao od mnogih godina.“ A on reče: „Sam Bog zna, oče sveti, i prosti me, reče. Ovu noć opih se kod onih koji su došli, u paprati, i pošto se vi mnogo zamajaste, kao u nesvesti usnuh na grobu kir Savinom, i ne znam drugo, no neki presvetli muž dođe nada me, i uzevši me za ruku podiže me, i trepetom bih obuzet; ali ubrzo skočih i pravo stah, i sav zdrav postavši, evo hodim, kao što vidiš.“ A eklisijarh reče: „Da, gde su drva na kojima si puzio?“ I otišavši sa eklisijarhom, nađe ih na grobu kir Savinom. I čudom udivivši se, uzevši povede ga ka arhimandritu, i ispriča mu šta se dogodilo.

I arhimandrit u tom času ode u crkvu sa svom bratijom, i proslaviše Boga zbog čuda Preosvećenoga, i otpojavši jutarnja slavoslovlja posla arhimandrit ka časnom patrijarhu Joakimu da sazna o tom čudu. A patrijarh čuvši to, u taj čas dođe ka Svetim Mučenicima i sa njim sabor veliki, i bez mala steče se sav grad čuvši to, da vide čudo i samoga toga črnca koji se iscelio. I sveti patrijarh udivivši se čudu, i u sav sabor proreče:

„Prevelika čudesa — reče — ovoga Svetoga činjena od njega po celom svetu, da su u prve dane, preslavno bi bila propisana prvim svetim ocima²⁶. No i još je visoka ruka gospodnja, po njegovoj istinitoj reči: „Ništa nije pokriveno, što se neće otkriti, i ne može se grad sakriti stojeći na vrhu gore, i niko užegavši svetilnik ne postavlja ga pod mericu, no na svećnik, da svetli svima²⁷.“ Da, uz to Vladika, car nebesni, koji ga je prosvetio, udivi ga još i mnogim čudesima, i, verujte mi, sveta bratijo i čeda, prosvećujući sve, Gospod hoće da prosveti nekome umne i srdačne oči, i želi da budu napisana čudesa ovoga preosvećenoga muža²⁸.“

I po reči toga časnoga patrijarha tako se dogodi, pošto je Gospod voleo da to bude²⁹. A časni patrijarh proslavi Boga i Preosvećenoga i vrati se u svoju patrijaršiju, i drugi svi građani vratiše se svako svojoj kući, slaveći Boga zbog divnog čuda. I potom grob Preosvećenoga satvori druga mnoga čudesa, tako da su množine naroda koje su dolazile dosadile črncima, i savet načinivši zagradiše grob Preosvećenoga da ga se niko ne dotiče, rekavši: da se ne obrati k njemu sav svet, i da proširenjem njegovih čudesa ne bude manastiru još veća dosada.

A vratimo se ka istinitom čudu, ka samome Preosvećenom, koji ide sa bogoljubaznom decom svojom od istoka ka zapadu. Ovaj Preosvećeni, iz mladosti preuzevši Pavlovo tečenje³⁰, i sad još više primivši bogosvetlo otkrovenje na istoku³¹, i kao neugasima sveća i bogočasna glava drugova Preteče³² izrastavši od bokova zemlje ide ka zapadu, hoteći božastvenom ljubavlju prekloniti časne glave i srca verne dece svoga otačastva ka Ocu nebesnome, druga bogozarna istočna zvezda sa velikom radošću vodi druge volhve³³, bogoljubnu decu svoju, u svoje otačastvo kao veliki dar rukama podržavan, i presto velikoga cara i pokojište svetoga Duha nošeno od dece Preosvećenoga, ide ka velikom čudotvorcu i čedoljupcu, časnom ocu Simeonu, novom mirotočcu, po njegovoj časnoj reči da zajedno oba topla pomoćnika zastupaju svoje otačastvo.

I kada se približio ka zemlji svoga otačastva, a preosvećeni otac naš bogonosni veliki saprestolnik toga Preosvećenoga, bogoglasni arhiepiskop Arsenije sa sveosvećenim episkopima i sa časnim igumanima, i sa svom decom crkovnom, i kao što jerusalimska čeda iziđoše u susret Hristu sa grančicama i granama, vapijući i govoreći: „Blagosloven koji grede u ime gospodnje, car Izrailjev³⁴“, i čeda ovoga Preosvećenoga sretoše ga sa bogohvalnim pesmama mesto masličnih grana, uzašiljući različne glasove ka višnjemu za pokoj Preosvećenoga, i raširivši ljubavna srca ranije zapojena bogolepnim njegovim učenjem i uslađena bogogovornim jezikom njegovim, tečahu na susret izdavna željenome, bogosvetloj zraci koja ide od istinitog sunca, i slavuju bogoglasnog jevanđelskog učenja, koji im je bodrim umom i neusnulim očima isprva objavio božastvenu radost neizrečene blagodati.

I svetlo dočekavši ga, slatko i ljubazno dotače se preosvećeni ka Preosvećenome, sa ljubavlju celova bogosvetloga učitelja svoga, bogoglasnu sviralu, drugoga Pavla, koji je optekao istoke i zapade, i koji je bogomisaonim duhovnim krilima obleteo krajeve cele vaseljene, i u prenebesnoj obitelji dobio pokoj, i koji opet sada grede ka zapadu, svome otačastvu, hoteći doneti presvetlu radost i sabrati ga na sabor praznične ljubavi svoje. I sva čeda njegova sa strahom i verom celovavši Preosvećenoga i pojući bogohvalne pesme za njegov pokoj, časno ga prevedoše u veliku Lavru vaznesenja Spasova, u mesto zvano Mileševu, u rukotvoreni manastir toga samoga bogoljupca i svetoljupca, velikoga kralja Vladislava³⁵.

I sva čeda otačastva Preosvećenoga sakupivši se sa svih strana ljubazno celovahu svoga svetilnika, i svetlo likujući satvoriše veliki praznik tome Preosvećenome. I tako pojući nadgrobna pjenija, u časnom grobu, koji mu beše spremio taj bogoljubni kralj Vladislav, u taj ga grob položiše časno³⁶, slaveći Oca i Sina i svetoga Duha.

I posle ne mnoga vremena objavi se jednome od svete dece svoje: „Kao što ne htedoh više živeti u grobu, otkada se to izvoli Gospodu te me izraste iz srca zemaljskoga, i sada mi zapovedi da za vašu pobožnost ležim posred crkve, na viđenje svima.“

I opet otkrivši grob Preosvećenoga, učiniše po reči njegovoj, i u drvenom kovčegu položiše ga posred svete i velike crkve, i dosada kao sunce sija, mirisima pobožnosti puneći srca svih vernih, koji slave Oca i Sina i svetoga Duha, i sada i uvek i u vekove vekova, amin³⁷.

---

U ime Oca i Sina i svetoga Duha.

U leto 6751³⁸, za carstva blagovernog cara kir Kalojovana grčkoga, koji caruje istočnim zemljama i zapadnim, i za našega gospodina, unuka svetoga Simeona, i prvovenčanog kralja kir Stefana, najmlađega sina njegova među svom braćom, a previsokoga i prevelikoga kralja Stefana Uroša³⁹, koji u svome otačastvu samodržavno carstvuje svim srpskim zemljama i pomorskim, i dok ovog preosvećenoga kir Save presto pridržava bogonosni otac naš, drugi arhiepiskop preosvećeni Arsenije, i pri blaženom i prepodobnom ocu svetogorskom proti kir Teodoru, u dane tih svetih muževa nekome črncu koji živi u Svetoj Gori, toga preosvećenoga kir Save poslednjem učeniku, grešnom jeromonahu Domentijanu, Bog predloži da razume život ovoga preosvećenoga kir Save.

I zapovešću božjom i svetoga Duha učen, i molitvom preosvećenoga kir Save vođen, on ga napisa u samoj Svetoj Gori, u mestu zvanom Kareje, a u sihastiriji toga samoga preosvećenoga kir Save, u kojoj je crkva svetoga Save Jerusalimskog⁴⁰.

A Gospodom našim Isusom Hristom i molitvama toga preosvećenoga kir Save, zbog blage vere i zbog ljubavi velike koju imađaše⁴¹ ka preosvećenom svom gospodinu kir Savi blagoverni gospodin naš Stefan kralj Uroš, toga radi posla mu Bog presavršenu molitvu njegovu, i harizma mu bi ta knjiga⁴².

A Gospodu Bogu našem Isusu Hristu slava i čast i beznačalije u beskonačne vekove, amin⁴³.

Napomene

1. Naslov je iz Bečkog rukopisa. U Pećkom rukopisu ovde nedostaje nekoliko listova.
2. Bogoljubac , odnosi se na kralja Vladislava.
3. Deca Preosvećenoga, Savini učenici, među kojima možda i Domentijan. Uporedi pričanje o učenicima koje Sava šalje ispred sebe u otačastvo, u prethodnoj glavi. Tamo u pr. 4 naveden je citat iz Psalama, ali se u Psalmu govori o sinovima koji su plod utrobe, porod, a Sava govori o sinovima koji su nagrada ploda trudnoga, tj. duhovna deca. Savine poslednje misli njima su upućene, što pokazuje da je Domentijanova mesta sa pažnjom radio.
4. Finik , palma.
5. Knjiga o sudijama 7, 17. To je rekao Izrailjcima pre boja se Madijancima vođa Gedeon, a to je i Sava ranije rekao svojim učenicima kad je napuštao poslednji put Srbiju, upor. gl. 26, str. 14.
6. Dobromiriskih moštiju, iz Savinih moštiju još ne teče miro, on još leži u prvom grobu, te Vladislav još ne zna o Savinom posvećenju. Tipično za Domentijanov način pisanja.
7. Uporedi gl. 15, pr. 4. Karakteristično je da kod Domentijana carevi dobijaju izveštaje od Boga o Savi.
8. Uporedi gl. 8, pr. 2—7 i 19, pr. 31.
9. Sveta telom i duhom,tj. našli su nepovređeno telo, što je po hrišćanskim shvatanjima dokaz svetosti.
10. Bogonosni Atanasije, nepoznata ličnost, po nekima pisac Pohvale sv. Save od koje su neki delovi ovde kod Domentijana citirani.
11. Aluzija na Savina čuda na Sirijskom moru, opisana u glavama 26 i 30.
12. Dela apostolska 2, 31, gde se citat pripisuje Davidu, ali ga nema u Psalmima.
13. Nije iz jevanđelja, svakako iz neke apokrifne legende, slične legendi o Avgaru.
14. Oca, jer mu je tast.
15. Vladislav.
16. Psalam (105, 2—5).
17. Psalam (145, 3—4).
18. Otkrovenje Jovanovo (15, 3).
19. Psalam (116, 15).
20. Druga poslanica Korinćanima (4, 6).
21. Jevanđelje po Mateju (11, 5); Domentijan kao dvorski pisac inicijativu za prenos Savinih moštiju u Srbiju pripisuje kralju Vladislavu, pa mu takođe pripisuje i pohvalu, koja je sastavljena od citata iz Svetog pisma. Neobično je što se u ovoj pohvali jasno ističe da su to citati, dok je inače Domentijan citate koristio sasvim slobodno i od njih komponovao sasvim nove i samostalne celine.
22. Ceo ovaj pasus nalazi se na ovom mestu u Pećkom rukopisu, dok je u Bečkom rukopisu ranije, između: i silni boljari njegovi i I dobivši veću smelost.
23. Tj. iz Trnova.
24. Priprata, ulazni deo crkve u kome se obično nalaze i grobovi značajnih lica.
25. Eklisijarh, crkvenjak.
26. Tj. da su se desila u prvim danima hrišćanstva, opisali bi ih prvi sveti oci, veliki pisci 4. i sledećih vekova.
27. Jevanđelje po Luci (12, 2) i Jevanđelje po Mateju (5, 14—15).
28. Bugarski patrijarh daje inicijativu za pisanje Savinog žitija, kao što i dolikuje svecu koji se čudima posle smrti objavio.
29. Domentijan konstatuje da je patrijarhov zahtev ispunjen. Da li se to odnosi na njega samoga i njegovo delo? U doba kralja Vladislava takva motivacija bila bi dvoru prijatna: podsticaj za proslavljanje sv. Save potiče od bugarskog patrijarha.
30. Pavlovo tečenje; Apostol Pavle je mnogo putovao, v. Dela apostolska i Pavlove poslanice.
31. Aluzija na posetu Sinaju.
32. Preteča, Jovan Krstitelj.
33. Paralela sa zvezdom i mudracima sa istoka iz Jevanđelja po Mateju 2, 1—12.
34. Jevanđelje po Jovanu (12, 13).
35. Mileševa, zadužbina kralja Vladislava.
36. Prenos moštiju sv. Save u Mileševu bio je 1237. godine.
37. Ovaj poslednji pasus u Pećkom rukopisu glasi: „I opet otkrivši grob njegov učiniše po reči Svetoga i položiše ga u kovčeg stvoren od drveta, a koji posle bi časno pokovan srebrom i zlatom, izvajanjem božanstvenih slika sa hinepsi, od dobro iznikloga izdanka njihova, od jednoga koji je imao veliku ljubav i nadu prema ovom Preosvećenom, gde i do sada kao sunce sija ležeći posred velike crkve, tvoreći divna čudesa i mirisima pobožnosti puneći srca svih vernih, koji slave Oca i Sina i svetoga Duha jednoga Boga kome se klanjamo u Trojici, kome slava i država, čast i poklonjenje, sada i uvek i u veke vekova, amin“.
38. U leto 6751, tj. godine 1242/43.
39. Kralj Stefan Uroš Prvi (1243—1276).
40. Autobiografski podaci, kao i u glavi 7, prim. 8.
41. Vidi glavu 11, pr. 7.
42. Harizma (grč.), poklon, dar (grčki).
43. Ovaj zapis u Pećkom rukopisu glasi: „U leto 6762. indikta 11. za carstvo blagovernoga cara Grka kir Kalojana, i u dane samodršca srpskoga, unuka svetoga Simeona, a sina Stefana… i kad je potom bio bogonosac preosvećeni Arsenije, Domentijanu jeromonahu, koji je, kako je pre rečeno, živeo u Svetoj Gori u mučalnici ovoga Svetoga, koja se naziva Kareje, koji je njegov poslednji učenik, predloži Bog, otkrivši Duhom svetim, da razume život ovoga preosvećenoga Save, i njim složen i napisan bi u mestu višerečenom, Karejama, svetog Duha poukom i molitvama Svetoga. A zbog blage vere koju imađaše ka preosvećenom svom gospodinu Savi blagoverni gospodin naš, Stefan kralj Uroš, posla njemu Bog presavršenu molitvu njegovu, ovu knjigu, koju primi kao preveliki častan dar“. — Kao što se vidi u zapisu Pećkog rukopisa godina je 1253/54.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34