Život svetoga Save

Poglavlje 14: O vraćanju bogonosca Save u Svetu Goru

Ostavši mnogo vremena u domu Svete Bogorodice¹, nastanjujući se u bogomisaonim viđenjima sa bogonosnim svojim ocem svetim Simeonom, koji i posle smrti neprestano ima jednu volju, boreći se za stado svoje, i silom svetoga Duha pomažući izvoljniku božjem i svojemu ljubimcu, blagovernomu bogoljupcu kir Stefanu, i behu tri svetila bogom izabrana na čuvanje naroda svoga. A na jednom od njih dogodi se reč proroka Avakuma, koju reče: Kada se približe leta, poznaće te i kada dođe vreme, javićeš se². I dođe Bogom poslano vreme, i Bog podiže sud na pobedu, i povede svoga slugu, hoteći ga proslaviti većom čašću³. I postavivši tu igumana umesto sebe, i predavši mu Bogom povereno stado, i sam pomolivši se presvetoj Bogoroditeljnici, i pomazavši se blagoslovom Prepodobnoga, i običnom ljubavlju celova njegovu svetu raku, i blagoslovi narod svoga otačastva, i pošto brat njegov nije hteo, i protiv njegove volje odluči se od njega⁴.

Poglavlje 14.1: Ponovno vraćanje Prepodobnoga u Svetu Goru

I opet se vrati u obična prebivališta, u sela svete Bogorodice, u Svetu Goru, neprestano vođen svetim Duhom. I došavši u Svetu Goru, satvori radost svima prepodobnima i pravednima, i po prvom običaju bio je svima sve, milujući uboge, dajući prepodobnima časti, sve tešeći bogatom blagodaću, svagda imajući u bogoljubivoj desnici svojoj neiscrpan izvor, svagda sejući seme božastveno, po zapovesti Oca nebesnoga: da ne razume levica dela desnice⁵, no sve čineći tajno onome koji vidi tajne, danju i noću posećujući uboge, i bogato ispunjujući njihove riznice, čekajući nagrade od prebogatoga Oca nebesnoga. I dok je on prebivao u Svetoj Gori mnogo vremena⁶, a onaj bogoljubni saprestolnik zvao ga je mnogim moljenjem, i ne ode, ne mogući se razlučiti od bogonosnih vršnjaka, anđelskih sažitelja.

Poglavlje 14.2: Čudo svetoga

Jednom posla k njemu rekavši:

O prepodobni, o bogonosni, o svetodušni, o zemaljski anđele, nebesni čoveče, kakvo se ovo čudo satvori u nama? Kada je tvoje prepodobije otišlo od nas, i sveti gospodin naš Simeon odvrati lice svoje od nas, i dar svetoga Duha obične blagodati i priziranja Svetoga ne biše javni, i prestade izvor dobromirisnoga mira, zbog naših grehova zatvori od nas sveljubaznu utrobu svoje milosti; da li je on ovde sa nama ili nije, ili otide s tobom opet u obična prebivališta Svete Gore, ili zbog grehova naših ne sluša nas koji se molimo njemu?

Da, molim tvoju svetinju, o sveljubazni duši mojoj, da i ti ne prezri bolezni srca moga, koje tebi mnogoljubimo beše od početka, istiniti slugo Hristov, sveljubazni Ocu i Sinu i svetome Duhu, i blagodaću savrsniče svoga svetoga, koliko imaš smelost ka Vladici svome Hristu i ka Prepodobnome, požuri se na pomoć našu; jer znam da je desnica svemilosrdnoga duga, i mnogo može molitva pravednoga pospešiti na dobro⁷, i blagodat božja može odoleti bezbrojnim gresima našim.

Da po prvom običaju satvori s nama milosrđe svoje i poseti nas mnogoobraznom ljubavlju tvojom, dođi k nama, o prebogati očevom slavom nebesnom; dođi k nama, saborniče anđelima i ravnostojatelju prepodobnima; dođi k nama o bogolepni, ne bi li Vladika naš Gospod tvojim dolaskom, molitvama ti svetim prosvetio lice svoje na nama, a prepodobni gospodin naš Sveti zadržano svoje milosrđe opet izlio na nas svojom bogatom milošću⁸.

A ovaj Prepodobni ne mogući se odlučiti od anđelske sladosti prečiste Bogorodice i izbranja njezina Svete Gore, posla jednoga črnca od učenika svojih, popa Ilariju, napisavši poslanicu ka velikom čudotvorcu, živome i posle smrti, bogonosnom Simeonu ocu svome, na potvrdu istinitog poslušanja svetoga savrsnika. Ovaj bogonosni kir Sava po telu bi rođen od prepodobnoga oca Simeona, a velikim i čudnim božastvenim razumom i nesagledimim samotrenjem sin rođeni pak, postade ocu duhovni otac⁹, na izveštenje prevelike smernosti i celomudrenoga poslušanja do smrti, a još i posle smrti veoma prečudne, kad je ovaj bogonosni zapovednik živeo u Svetoj Gori, a njegov poslušnik u srpskoj zemlji, pa ni tu sasvim, no gore u visinama, nastanjujući se u prenebesnim obiteljima sa prebogatim Ocem nebesnim.

Ali po istinitoj reči gospodnjoj, kao što reče: Nije volja pred Ocem mojim nebesnim da pogine vlast ljudima na zemlji¹⁰, i opet, veliko svetilo, apostol Pavle, napojen istim svetim Duhom, reče: Ako trpite karanje, kao sinovima obraća vam se Bog: i ako ocevi našega tela karahu nas i sramljasmo se njih, kako da se više od toga ne pokorimo ocu duhovnome, koji nam kaže da se na korist pričestimo svetinje njegove¹¹, što satvori i ovaj Prepodobni podobeći se Gospodu svome, koji je poslušao Oca svoga do krsta i smrti, i ovaj takođe do smrti, a još i iznad sile, posle smrti satvori poslušanje ka učitelju svojemu, ispunjujući reč Gospodnju: Ko veruje u mene, dela koja ja činim, i on će ih učiniti, a još i veća od ovih satvoriće na pohvalu meni¹², jer se sila moja više ispunjava u nemoćnom¹³; kao što i javno bi među ovima svetima, od početka objavljenim božastvenom ljubavlju na prosvećenje mnogima, i koji su neprestano nerazlučni, razdeljeni telima i sjedinjeni duhom, i jedan drugome volju tvoreći na izveštenje svetih čudesa svetitelja.

A poslani stigavši u zemlju otačastva njegova, i došavši ka carstvujućem ljubimom bratu njegovu, ispriča mu sve o Prepodobnom i što mu je rekao da učini. A on, bogoljubac, ne ostavi ga samoga da ide, no zadržavši ga, i sam sa njime ode ka grobu Svetoga; i satvori obična slavoslovlja svenoćnog stojanja. I kada su bile svršene jutarnje pesme, poslani učenik odsluži božastvenu liturgiju po zapovesti Prepodobnoga i, satvorivši trisveto nad grobom prepodobnoga oca Simeona, pročita mu poslanicu bogonosnoga kir Save. I kada je bila svršena molitva, i u taj čas rečju bogolepnoga kir Save prispe Duh sveti, a veliki čudotvorac sveti Simeon, otac naš, najedanput od nekuda kao sa istom rečju došavši, i po prvom običaju njegova sveta raka izli bogata isceljenja svoj deci svoga otačastva, i svu svetu crkvu natopi mirisom, sve ljude svoje obli mirom dobroga mirisa.

I ovaj bogoljubac, koji caruje na prestolu očevu, najbolje razumede da Bog više ljubi jednoga pravednika i sluša ga više od celoga sveta grešnika. I proslavi Boga koji je dao vlast i toliku smelost slugama svojima, i koji se proslavlja sa svetima svojima od početka i u beskonačne vekove, amin.

Napomene

1. Tj. Sava u Studenici.
2. Knjiga proroka Avakuma (3, 2).
3. Gornji naslov sa dodatkom: „I o polasku njegovom u Konstantinov grad“, dolazi u Pećkom rukopisu iza ove rečenice, ali smo ga mi stavili iznad ovog celog pasusa jer se čini da je tako logičnije.
4. Vidi pr. 4, glave 12. kod Teodosija.
5. Jevanđelje po Mateju (6, 3).
6. Mnogo vremena, Domentijanov šablon koji uvek ide uz glagol prebivati; Sava je otišao opet u Svetu Goru verovatno 1217. god. i ostao do 1219, kad je išao u Nikeju — dakle najviše dve godine.
7. Poslanica Jakovljeva (5, 16).
8. Ovo Stefanovo pismo, kao i celo poglavlje, treba da još više istakne Savinu bogomdanu moć opštenja sa umrlim i posvećenim ocem, te ga treba shvatiti kao Stefanovo uviđanje da je, u poređenju sa Savom, on grešan, a ne kao njegovo priznavanje nekih političkih grehova, kako neki misle. Vidi i pr. 4, gl. 12. kod Teodosija.
9. Ocu duhovni otac, iskusan i poštovan monah koji rukovodi duhovnim životom novih monaha. Sava je svojim primerom i pozivima delovao na Nemanju da se zamonaši i stoga je postao duhovni otac rođenom ocu.
10. Neidentificiran citat.
11. Poslanica Jevrejima (12; 7, 9—10).
12. Jevanđelje po Jovanu (14, 12).
13. Jer se sila moja više ispunjava u nemoćnom (treba: nemoći, slabosti), Druga poslanica Korinćanima (512, 9).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34