Život svetoga Save

Poglavlje 11: O prezviterstvu svetoga Save i o prenosu moštiju prepodobnoga Simeona u Srbiju moljenjem sina njegova kir Stefana

I kad je bogonoscu Savi stiglo vreme i stigao u čin toga reda, posla mu Bog milost svoju i istinu svoju i prosvećenje svoje; i bi postavljen đakonom i popom od nekoga bogorazumnoga svetitelja Nikole, episkopa jeriškog¹. I kada je proveo mnogo leta u Svetoj Gori, i posle nekog vremena opet se sabraše tri episkopa: Nikola jeriški i Mihail kasandrijski i Dimitrije adramerejski, služivši svetu liturgiju u solunskoj mitropoliji, u Svetoj Sofiji sa svojim mitropolitom Kostadijem, a sa njima i taj blaženi kir Sava, i blagoslovivši ga, i satvoriše ga arhimandrita, i dadoše mu nositi nabedrenicu i narukvice; a ovo satvoriše po samotrenju božjem i po svom grčkom zakonu, da bude arhijerejveliki župan Stefan².

I dok je on tu prebivao u domu Presvete Bogorodice Hilandarske, i dok je svetim podvigom napredovao ka nebesnim, i upravljao čeda svoja na preveliku blagodat, napisa ljubimi brat njegov veliki župan Stefan³, koji caruje na prestolu oca svoga svetoga Simeona, ka bogonosnome kir Savi, mnogo ljubazno i mnogo molbeno i mnogo suzno:

„O ljubazni duši mojoj, o prepodobni oče naš Savo, poslušaj moljenje moje i ne prezri glasa koji ti šaljem iz dubine srca moga. Učini s nama milost i požurivši se, skupivši donesi dobromirisne mošti svetoga i prepodobnoga oca našega, i sam dođi, o bogonosni, da se naše stačastvo prosveti donošenjem njegovih svetih moštiju i tvojim dolaskom. Jer kada ste vi otišli od nas, oskvrni se zemlja naša bezakonjima našima⁴ i postade ubijena krvlju i upadosmo u plen inoplemenika i neprijatelji naši podražaše nas⁵, da ne bi li se umilosrdio Vladika naš Hristos i prečista njegova Mati, molitvama toga svetoga i tvojim, o prepodobni, i sabrao nas od neznabožaca i od ruke inoplemenika, i posetio naše nemoći i bolesti, i izbavio nas od protivnih, zaštitujući nas od svakog neugodnog dela.“

A ovaj Prepodobni ne prezre ljubaznoga moljenja, no požurivši se sveljubazno, i skupivši mošti Svetoga, uze sa sobom hristoljubive i prepodobne, sa prepodobnima i izvanredne črnce Svete Gore na pohvalu i blagodarenje Svetoga, i počeše putovati sa svetim u svoje otačastvo. I posla unapred pismo ka ljubimom bratu svome, ovako mu rekavši:

„Poslanicu tvoju primih sa ljubavlju i ne prezreh tvoje suzne molbe, no nosim mošti tvoga svetoga gospodina koje si želeo, i sam idem s njima i sa časnim črncima Svete Gore, u kojoj izvoli živeti tvoj sveti gospodin⁶ i sa ljubavlju dobro posluživši Gospodu svome i prečistoj njegovoj Materi, nađe sebi dobar red gore u prenebesnoj obitelji, i obogati Gospodom predano mu stado božastvenim darovima od prebogatoga Oca nebesnoga, hoteći ga i posle smrti sačuvati. Zbog tvoje dobre vere i zbog tople ljubavi koju imaš ka njemu⁷, evo ide k tebi sa pobedama nebeskim sila, hoteći pobediti silom Hristovom i krsnim oružjem sve tvoje neprijatelje i ratne protivnike od Boga danom mu blagodaću⁸. Zato se, o ljubimče, spremaj na njegovo sretanje.“

Bogonosac ovaj, jeromonah Sava, svagda prozre Duhom svetim preveliku blagodat koja će zasijati od moštiju prepodobnoga mu roditelja, a još i toga radi izabra izvanredne muževe Svete Gore i povede sa sobom, da budu opet i tamo samovidci većih čudesa Prepodobnoga, da zajedno, skupivši se narodi zapadni i istočni i načinivši jedan zbor, proslave Boga koji čini divna i neiskazana dela koja proslavljaju svete svoje, i sa Davidom reći će svi: Ova slava je svima prepodobnima njegovim⁹.

Jer ovi nebeski građani odbacivši propadljivu materiju na zemlji, još u telu biše satvoreni ravni anđelima, jednomisaono posluživši jevanđelju Hristovu, vrsta jednoobrazna, iste duše u dva tela, imajući jednu volju da ispune hotenje¹⁰ Oca i Sina i svetoga Duha, i da mu predadu čeda svoga otačastva, koja su procvala raznim cvetovima, dobrom verom i čistotom bogoljublja, i da mu spreme savršen narod, naoružan istinitim pokajanjem.

Obojica i posle smrti neprestano nerazlučni iđahu od istoka ka zapadu, blistajući kao dve munje na istoku i noseći božastvenu i nezamislenu sladost svome zapadnom otačastvu, idući od istoka ka zapadu, kao dve Danice razumnoga sunca, prosvetivši se zrakom razumnoga sunca, Hrista istinitoga Boga našega, i kao dva svetila i zvezde sijajući božastvenom svetlošću, hoteći prosvetiti svoje otačastvo različnim čudesima, jedan hoteći ih obliti mirom dobroga mirisa, drugi presvetlim čudesima svetiteljskog čudotvorenja¹¹.

Obojica obogativši se od prebogatoga na istoku i u Svetoj Gori prosvetivši se prečudnom blagodaću svoga ljubitelja Hrista, i gredući opet na zapad, hteli su tamo pokazati deci svoga otačastva preveliku blagodat.

Obojica ptice rajske, koji su cvrkućućim glasom u Svetoj Gori neumučnim pesmama prešli put ovoga života¹², i koji su u Bogu prešli stenu varljivoga života i razrušili neprijateljsku sredinu grada, istiniti pobornici Hristovi.

Obojica pustinjski građani, koji su sve gore i pećine orosili svojim toplim suzama, i koji opet hoće da orose svoje otačastvo mirisima pobožnosti i mirisima čudesnim.

Obojica kao dve reke jevanđelskih učenja, koje izlaze od istočnoga raja¹³, hoteći napojiti svoje otačastvo različnim čudesima i preslavnim učenjima.

Obojica duhovni instrumenti i bogoglasne svirale, naznamenane Duhom svetim, i koji se javiše Vladici svome kao prekrasne kitare radi neumučnog blagoslovlja i radi svoga čistoga života i radi prevelike smernosti, jedan drugoga nadmašujući, istiniti pastiri koji se i posle smrti neoslabno brinu za svoje stado, onaj nebesnom pomoću, a ovaj božastvenim i slatkim učenjem i duhovnim pospehom upućujući sve u carstvo nebesno, pokazujući sobom svaki uzor¹⁴, razdeljeni telima i sjedinjeni Duhom, još u životu obojica se upodobiše mudrome kupcu, i našavši mnogoceni biser, i prodavši sve svoje imanje, i taj kupivši, i ukrasivši se tim nebeskim biserom¹⁵, Hristom, udostojiše se slave nebesne, i hoteći prosvetiti svoje otačastvo, i obogatiti božanstvenim obiljem i ukrasiti slavom nebesnom.

Obojica zemlje dobroplodne¹⁶, koje su sa verom primile seme nebesko, i umestile u sebe božastvenim umiljenjem, i napojivši ga rošenjem suza, hteli su da rasplode svoje otačastvo u sto trudova, savetnici i savrsnici apostola i sastolnici mučenika, i ravni patrijarsima, zajedno zborujući sa anđelima, i ljubimi od arhanđela, i proslavljeni od Boga, putovahu od istoka ka zapadu, podobeći se nebesnim građanima, svetim apostolima, hoteći ispovediti slavu božju dece svoga otačastva¹⁷.

A kada je časni jeromonah kir Sava stigao sa moštima Svetoga u svoje otačastvo, i još na kraju zemlje svoje srete ga njegov ljubazni sin, veliki župan kir Stefan sa časnim klirom carstva svoga¹⁸. I satvorivši obnoćnu molitvu na tom mestu, sa psalmima i pesmama, pojući za pokoj Svetoga, sa toplim suzama, ljubazni sin njegov sa svom decom otačastva njegova ljubazno dotičući se i radošću dršćući slatkim ustima celovahu i gorkim suzama kropljahu svete mošti svoga dobroga učitelja i gospodara, videvši nenadano gde se pečalno izmenilo na veliku radost, i ispuniše se sva čeda Svetoga nedomislimom radošću prevelikoga veselja, i toga dana satvoriše bogosaborno slavlje, dvostruko veseleći se, duhovno i telesno.

I bogoljubiva čeda njegova sa slavom i čašću satvoriše provođenje Svetoga, po podobiju prvoga Izrailja; i evo drugi Izrailj bi prenesen ne od Egipta no od Svete Gore¹⁹. I provedoše ga njegovi sinovi sa duhovnim pesmama i sa dobromirisnim kadionicama ka spremljenom mu grobu kod presvete Bogorodice, Studeničke lavre, koji sam sebi spremi. I položiše ga u grobu časno, slaveći Oca i Sina i svetoga Duha, i sada i uvek²⁰.

A ovaj bogoljubac jeromonah kir Sava vazda neprestanim molitvenim glasovima vapijaše ka davaocu milosti, da opet ovde pošalje obilnu blagodat onome koji je istopio telo postom i svetim molitvama, časnom ugodniku Hristovu Simeonu, i da obveseli čeda svoja duhovnom radošću, i Bogom darovanom mu blagodaću, i da ih oblije mirom dobroga mirisa.

I dok se on svagda bez sna za to podvizavao, i prosio milosti sa obe strane, od Boga i od svetoga, da obaspu milosrđem nasledstvo svoje, i da molitvama Prepodobnoga dadu pobedu protiv svakih neprijatelja i ratnih protivnika, i kada je prošlo vreme do dana prestavljenja Svetoga, prispe i dan samoga prestavljenja Svetoga²¹. I kada se sabrala čeda njegova i mnogi narod njegove pastve na satvorenje praznika prestavljenja Svetoga, i satvorivši obnoćno stojanje, i jutarnja slavoslovlja sva biše svršena po činu.

A ovaj bogonosac kir Sava jeromonah, koji se od početka više od sviju trudio oko starosti Prepodobnoga, i bio mu posrednik ka carstvu nebesnome za njegovo spasenje, a iz mladosti svojim dolaskom u Svetu Goru nedomislimi i užasni uzor dao mu za njegovo spasenje, čudesno božje samotrenje i nemišljenu radost ka tome u poslednje dane, no onaj koji od nečekanja daje radost i od nemoći silu, na bolje svoje samotrenje privede kroza nj njegova roditelja, da bude savršen otac otačastva svoga, da Bogom i molitvama svetoga kir Save postane veći od otaca svojih.

Radi toga i ovaj, imajući višu smelost ka prebogatome, božjom blagodaću bogoizabranom bogonoscu Simeonu, više od sviju ne dade sna očima svojima ni dremanja obrvama svojima²² dok ne vidi blagodat javljenu Bogom poslanu na roditelja svoga. I podvizavajući se u svetim molitvama, i vapijući srdačnim vapajem i suznim ridanjem jedinome koji zna srdačno, Gospodu svome, reče:

„Prevečni caru heruvima i tvorče anđela, i Bože proroka i apostola, i pravedni čuvaru, i neizmerna milosti grešnicima, i spasitelju sviju koji pritiču ka tebi, i izvore milosti, i davaoče svakoga dobra, i služitelju onih koji te prizivaju istinom, i koji svima daješ prošenje različnim darovima bogate ti milosti, koji si od početka dejstvovao sa našim ocevima, i koji si kroz njih pokazao strašna čudesa nebrojenom svojom milošću ineizmernom svojom silom, Gospode Isuse Hriste, koji si istočio vodu iz tvrdoga kamena žednom narodu u pustinji²³, tim istim strašnim imenom tvojim i neizmernom svojom milošću zapovedi da dođe presveti tvoj Duh, i da obnovi suhe kosti onome koji je stradao radi tebe, i da istoči dobromirisno miro nama koji ljubimo tvoje presveto ime. Jer ovaj, Gospode, postrada radi tebe, i posledova tvojim svetim rečima, i pokaza primer tvoga smirenja nama, koji hoćemo da živimo po zapovesti jevanđelja tvoga. Da, tvojim neiokazanim promislom, zapovedi da se javi sila jednosušne Trojice. Gospode, koji živiš u vekove, i sada ti jesi. Gospode Isuse Hriste, podigni silu tvoju²⁴, i priloži srca naroda tvoga na tvoje ugođenje. Čudesni Bože, javi svoju čudesnu blagodat; Bože predobri, koji se proslavljaš u svetlosti svetih, pošalji prebogatu milost svoju od prestola slave carstva tvoga i proslavi ovoga tobom naznamenanoga od početka, da poveruje i ovaj tvoj narod²⁵, i da pođu za tvojim svetim zapovestima.“

Dok se on ovako molio, premilostivi Bog, koji ne previđa moljenja svojih molbenika koji ka njemu vapiju dan i noć, ne previde ni ovoga, no ga usliša obilnim milosrđem. I toga dana, kada je služio svetu liturgiju, istoči raka Svetoga dobromirisno miro, čineći čudesna isceljenja svima bolnima od raznih stradanja, i odgoneći bolesti besnih, ne samo jednom, no i u sve časove kipeći čudno miro svome otačastvu, i sva čeda njegova videvši proslavljanje Svetoga, proslaviše Boga u Trojici, koji čini divna i neiskazana čudesa svojim prepodobnima, i mnogi umilivši se dušama svojima, poverovaše Gospodu u čudesima Prepodobnoga, i posledovaše Svetome revnujući njegovu životu. I mnogi zbor steče svojim proslavljenjem, koji i privede Gospodu svome²⁶. I sada se dogodi reč bogooca Davida: Oni koji su sa suzama sejali požnjeće sa radošću, a hodeći hođahu, reče, bacajući semena svoja, a oni koji idu, doći će radošću uzimajući svoje rukoveti²⁷.

Napomene

1. Niži i srednji sveštenički čin, đakon i pop, Sava je dobio od episkopa iz Jerisa (danas selo), koji je na samoj granici Sv. Gore, verovatno u Hilandaru, naskoro posle Nemanjine smrti.
2. Arhimandrit je monaško zvanje, starešina manastira viši od igumana nekim spoljašnjim znacima, odlikovanjima, kao što su: nabedrenica, četvorougaono platno koje visi o pojasu i simbolizuje duhovni mač, koje je inače znak episkopski i narukvice, koje označavaju snagu a podsećaju na veze na Hristovim rukama, i nose ih đakon, pop i episkop. — Kasandra je najzapadnije poluostrvo Halkidike, a Ardameri jedan kraj u Halkidici. Mitropolit (arhiepiskop) solunski, Konstantin Mesopotamit, značajna ličnost ovoga vremena, dva puta je bio na tome položaju, pre i posle dolaska Latina. Ne zna se kad je bila ova svečanost; izraz mnoga leta je šablon; Sava je ostao u Sv. Gori, posle Nemanjine smrti, osam godina, što i sam kaže.Arhijerej, viši sveštenik, episkop i dr. Dobivši odlikovanja koja se daju episkopima, Sava po Domentijanu postaje arhijerej. Crkva svete Sofije i danas je katedrala u Solunu.
3. Veliki župan Stefan, iz rukopisa Pećkog; Stefan Prvovenčani.
   Pismo govori o nesrećama koje je Srbiji doneo sukob Stefana i Vukana (1202—1203), v. pr. 3, gl. 10. kod Save, pr. 12; gl. 8. kod Teodosija i glavu 14. kod Stefana u ovim knjigama. Pismo ovde istovetno je sa završnim delom kod Stefana Prvovenčanog, glava 14.
4. Treća knjiga Mojsijeva (18, 27).
5. Psalam (44, 15), nema kod Daničića; podražati, porugati se.
6. Gornji pasus i ovaj pasus do ove reči, kao i poslednja rečenica ovog pasusa su uzeti iz glave 14. Prvovenčanog.
7. Zbog tvoje dobre vere i zbog tople ljubavi koju imaš ka njemu, formula koju Domentijan upotrebljava i u završnim zapisima ovog dela, kao i dela Život svetog Simeona.
8. Aluzija na buduće Nemanjino učešće u Stefanovim pobedama; vidi glave 16—20 kod Prvovenčanog.
9. Neutvrđen citat.
10. Od početka Stefanova pisma sv. Savi do reči hotenje tekst je iz Pećkog rukopisa jer ga u Bečkom (prema kome je Daničićevo izdanje) nema.
11. Odnosi se na kasnija čuda koja će Sava učiniti u Srbiji.
12. Ptice rajske… uporedi sa odgovarajućom slikom u Drugoj hilandarskoj povelji (od Stefana Prvovenčanog) i u Životu sv. Simeona od Save (gl. 7).
13. Poređenje sa rajskim rekama, kojih ima četiri. Vidi pr. 8 za glavu 1. Života despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa.
14. Aluzija na buduće Savino arhiepiskopstvo, besedničku delatnost i organizaciju crkve u Srbiji.
15. Carstvo nebesko se poredi sa mudrim trgovcem koji, našavši skupoceni biser, proda sve imanje da bi taj biser kupio — u Jevanđelju po Mateju (13, 45—46).
16. Zemlje dobroplodne, poređenje sa pričom o sejaču i semenu, „Jevanđelje po Mateju“ (13, 4—23).
17. Apostoli su putovali na razne strane da bi širili hrišćanstvo; stoga se Simeon i Sava porede sada sa njima jer odlaze da šire slavu božju deci svoga otačastva. Cela pohvala široko razvija omiljen Domentijanov kontrast Istok — Zapad.
18. Sava je došao u Srbiju 1208. i sastao se sa Stefanom u Hvosnu. Pored razloga koji se ovde navode, na Savinu odluku da se sa očevim telom vrati u Srbiju svakako je veoma mnogo uticala nesigurnost koja je u Svetoj Gori zavladala otkad je (1204) pao Carigrad i osnovano Latinsko carstvo.
19. Prenos Nemanjin se poredi sa prenosom Jakovljevog tela iz Misira u zemlju obećanu, Prva knjiga Mojsijeva (gl. 50). Kako je Jakov od Boga nazvan Izrailj, to je Nemanja drugi Izrailj.
20. Poslednja rečenica uzeta iz Prvovenčanog, gl. 14.
21. Tj. godišnjica Nemanjine smrti, 13. februar.
22. Ne dade sna očima svojima ni dremanja obrvama svojima, Psalam (132, 4).
23. Mojsije je udario štapom u brdo Horiv i iz njega je potekla sveža voda kojom je izrailjski narod utolio žeđ u Sinajskoj pustinji, Druga knjiga Mojsijeva (17 glava).
24. Podigni silu tvoju, Psalam (80, 2).
25. Tj. da poveruju Srbi. Da li u Boga ili samo u Nemanjino čudotvorstvo?
26. Mnogi su sledili Nemanjin primer i to je „zbor“ koji on „privodi“ Bogu.
27. Psalam (.126, 5—6).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34