Život svetoga Save

Poglavlje 25: Poučenje o zapovedanju svetoga Save ka osvećenim episkopima

Čeda moja ljubima, i braćo moja Bogom izabrana, Hristom objavljena i mnome vaspitana, dobro sačuvajte stada Bogom predana vam, i Duhom svetim budno upravljajte sve ljude u sjedinjenje svetoga Duha, i pasite duše njihove kao dobri pastiri, podobeći se velikom dušeljubnom pastiru, i još posećujte bolne istinitom ljubavlju, i branite radi nemoći, da posleduju stopama zdravih ovaca, jer istiniti pastir ne odstupa od onoga koji bludi, terajući ga iza svoga umnoga stada. Pasite krsnim žezlom i palicom duhovne blagodati u mestu pastvine, u zakonu hrišćanskom, hraneći u dobroj veri, napajajući je vodama dobre vere od jevanđelskih izvora, puneći srca njihova veseljem svetoga Duha, i sami svagda očekujući glas presvetoga pastira¹, i sa radošću čekajući njegov dolazak, i čisteći sebe od grehova koliko je po sili moguće, svagda prebivajući u pokajanju, kao što piše naš učitelj Pavle: Jer oskrbeste, reče, na božju, da ne budete lišeni ni zbog jednog².

I požurite se u vreme nagrade pravednoga, koji će tada suditi tajnama našima pred svima silama, i vratiće nam sugubo za dobra dela, pošto duša živi u vekove, a telo brzo umire i godine se brzo svršavaju, kao da beže pred čama i kao da nas žure ka sudištu. Zato se i mi požurimo ka dobrim delima spremajući se u svemu, koliko je moguće ovoga sveta, da kao iz ognja što ugrabimo, i priložimo sebe u večni život, ako što sa sobom ugrabimo. Jer ovaj vek izgara bednim plamenom, i sve što se u njemu vidi kao krasno, brzo postaje kao da nije bilo. Da, ako što ugrabite bežeći od ovoga sveta, i time ćemo živeti u onom, i uvek približujući se mišlju ka nebesnim, i svetleći se dobrim božastvenim rečima, svagda prinoseći Gospodu svome dobra prinošenja, duševnu žrtvu na oltaru srca, dobra dela dobrosrdačne volje u miomiru dobroga mirisa.

O braćo, i ovo razumite, koliko brzo beže vremena ovoga života, i samotrite koliko strašan sud ide, razumite, i ovo položite pred oči vaših srdaca, i ovo kažite kroz duše svoje vašim bližnjima: ne brinite se dakle za ono, što je zemaljsko. Ostavljajući ono što je privremeno, kupujmo nebesno.

O čeda moja, ovo razumite, vi koji držite običaje ovoga sveta, i vaše misaone oči i uha srdačna priklonite u reči usana mojih, i uklanjajte se od sviju zlih dela, a prilažite srca vaša ka dobrim, a za dobra dela ne tražite naplate ni od koga na ovom svetu, no počekajte samoga jedinoga saznalca vaših dela, dobro čuvajući ono što vam je predano. Pastirima koji su bdili za svoje stado javio se anđeo, i božja svetlost zasija zbog njih³, tako isto i pastiri stada vernih treba da razumeju sa brigom, kada će se milostivo i njima, koji bdiju nad predanim im stadom, prosvetiti božje milosrđe i milost. Jer predani mu talanat je pasenje umnih ovaca⁴, i što ko bude primio, treba da svagda pazi, šta će umnoženo prineti Gospodu svome koji je razdao talante svakome prema sili njegovoj i koji vodi računa o vraćanju, a to je drugi dolazak⁵, kao što sada sa milošću daje duhovne darove, tako će opet sa ljutinom i sa jarošću pitati u dan sudni nasledstva, šta je ko primio, i šta je umnoženo doneo.

Da, koji od nas prinese dvostruki talanat, biće pohvaljen od Gospodina i biće priveden večnoj nagradi, kad mu odgovori glas: Dobri verni slugo, pošto si u malom bio veran, postaviću te nad mnogima; uđi u radost Gospodina svoga⁶. U malom su, dakle, blaga celoga sveta, makar da izgledaju kao mnoga, no tada će verni sluga biti postavljen nad mnogim; a kada bude pobeđena svaka žestina propadljivosti, proslaviće se zbog večnih i radosnih na onom nebesnom stolu, i tada će se savršeno uvesti ka radostima Gospoda svoga; a kada milošću Gospoda svoga bude uzet na onu večnu zemlju, i pridružen množini anđela, i tako unutra uveden, radovaće se zbog nagrade u beskonačne vekove nastanivši se sa Gospodom. A onaj, koji je primio i nije satvorio sugubo talanat koji ima, lišiće se onoga što je primio, i po reči Gospoda biće bačen u krajnje tame, i upašće mukom u krajnje tame, i tako prisiljen stradaće od bezbroj odmazda onaj koji je ovde sa radošću voljno primio bezbroj pohota.

Pomislimo, dakle, braćo, na obe odmazde, i razumejmo koliko umnoženje činimo Gospodu, mi koji smo primivši od njega talanat poslani na kupovanje, jer reče: Kupite, dok ne dođem⁷. I evo već grede, i od naše kupovine traži dobit. Koliko ćemo mu prijaviti plodova duša kao stečeno od naše kupovine? Koliko smo pred licem njegovim duhovnih sinova izgubili odricanjem naše žetve? Položimo pred našim misaonim očima dan toliko velike ljutine, kada sudija dođe i položi ispitivanje sa slugama kojima je predao talanat. Jer evo je strašan u slavi, biće viđen u anđelskim i arhanđelskim zborovima, i privešće se na onaj veliki sud množina grešnih izvoljenja, i svaki pojedinac od nas što bude činio videće, i primiće ili dobro ili zlo; što bude sejao to će i požeti.

Pomislimo, dakle, braćo, na naše kupovine, pomislimo i na vreme koje smo uzeli, i tvorimo po sve dane sa nama pre ono što ćemo imati sa našim sudijom; i tako smo svagda dostojni da se brinemo sami sobom, da ne ostavimo bližnjima da se brinu za nas, da ako ko uzdođe ka knjigama, da bude sladak solju našega jezika. Zar neće Gospod tada protiv nas javiti apostole, koji su učeći sa sobom priveli ka carstvu⁸ množinu vernih?

Tu je Petar sa Judejima koji su se pokajali, koje privuče za sobom, sa njima će se javiti⁹.

Tu je Pavle, koji se obratio, vodeći, tako reći, sav svet¹⁰. Tu je Andrija vodeći za sobom Ahaju¹¹, Jovan Aziju¹², Toma Indiju¹³, pred lice svoga cara privešće na kaznu. Tu će se javiti svi učenici stada gospodnja sa priloženjem duša, koji će svojim svetim učenjem privući za sobom Gospodu poverena im stada.

I kada, dakle, mnogi pastiri dođu sa svojim stadima pred oči večnoga pastira, šta ćemo reći tada kad priđemo ka Bogu našem bez kupovine, mi koji držimo ime pastira, a ovce, koje smo našom hranom dužni javiti, ne javimo? Ovde nazvani smo pastiri, a onamo stada ne dovodimo, pa čak i ne učimo. Da li će svemogući Bog ostaviti svoje ovce? Nikako. Jer sam, sobom, kao što je kroz proroka obećao, sam sobom pase sve one koje uputi na večni život, i ostane rane podstičući duhom uči. I kroz nas, dakle, prilaze ka krštenju, i blagosiljaju se našim molitvama, i radi polaganja naših ruku od Boga primaju Duha svetoga, i ti se prikupljaju ka carstvu nebesno me.

Pazite, dakle, braćo, da li gospodsko bogatstvo držimo? Tako i vašu pagubu brižljivo pazite, kada od nas bude traženo sa lihvom, i razumejte ispitujući da li ste istiniti naslednici nebeskoga pastira, i nemojte o ovom životu neverno pomišljati na zemaljske stvari, i neka vas ne podavi žalost ovoga varljivoga sveta. No razumite zbog čega ste stražari, i kakav ćete odgovor dati u strašni dan velikoga cara. Ako se obučete kojim lakomislenostima zlata ili srebra, ako li odenete telo kojim predragim rizama, šta je drugo nego telo? Nemojte pomišljati šta imate, no šta ste i zbog čega ste.

Jer ako dođe u prvu stražu ili drugu, i nađe vas gde tvorite njegovu volju i ispunjujete njegove zapovesti, slatko ćete ući sa njima na brak. Šta li je grče od zatvorenih vrata i nemati ulaska?¹⁴ Jer doći će i u vreme dolaska svoga potrešće stvorenjima, i pred njim će se ustresti zemlja, po reči proroka koja kaže: Još ne jednom ja ću potresti, ne samo zemljom no i nebom¹⁵. Ka njegovu sudu biće priveden sav čovečji rod, zlim ljudima na odmazdu, a dobrima na platu; a anđeli i arhanđeli služe mu.

Pomislite, dakle, braćo, kakav će strah biti u taj dan pred licem toliko velikoga sudije, jer već u muci neće biti izbavljenja. Koliko je velika ta sramota kome se dogodi da se stidi u skupu sviju ljudi i anđela kada bude ispitivan za dug svoga greha; koliki je strah toga, koji krotka misao ljudska ne može obuhvatiti, kada vidi gde se sudija gnevi na njega, koji dan prorok dobro sagledavši reče: Dan taj je dan gneva, dan skrbi i tuge, dan stradanja i bede, dan tame i mraka, dan magle i bure, dan trube i vapaja¹⁶. Pomišljajte, braćo, na poslednji dan suda, kakvom ljutinom i žestinom srca grešnika prorok vide i ogorči se, koji dan ne može opisati ni toliko mnogim rečima.

O, kolika će biti tada velika radost pravovernima, koji se udostoje da se raduju zbog njegova viđenja, ugledaće gde se pred licem njegovim trese stvorenje, a oni koji ga ljube ući će s njim na brak, koji se spremaju ovde budući još u telu, jer u onom večnom carstvu njegovu i u svečanoj odaji Bog će se približiti našem viđenju i javiti onima koji ga ljube, kao Bog bogova u Sionu, od koga viđenja nikada više u vekove neće ih odgurnuti od ljubavi svoga zagrljaja. Tada će se zatvoriti vrata carstva onima koji plaču, kao što se sada otvaraju svi dani onima koji se kaju. Biće i tada kajanja, ali već neće biti plodno, i neće naći nikakve milosti koji je sada pogubio molbeno vreme milostinje. Jer ovde¹⁷ govori apostol Pavle: Ovo sada vreme je ugodno, i ono je dan spasenja¹⁸.

Požurite se, braćo, i sa ljubavlju sačuvajte moje zapovesti, da budemo istiniti naslednici rajskih radosti i dostojni slave nebesne svetlosti, koju nam je dostojno moliti u Gospoda; ne ove svetlosti, koja na istoku ishodi i na zapadu zahodi, koja se vremenom svršava, i koja se deli dolaskom noći, koju zajednički sa životinjama vidimo; no molimo svetlosti, koju sa jedinim anđelima možemo videti, kojoj ni početak ne počinje, ni kraj prestaje, ka toj istinitoj svetlosti put je prava vera, koja nas uvodi u večni život i u beskonačnu svetlost Gospoda našega Isusa Hrista, koga razumemo i vidimo, i delom ga nasleđujemo, i pazimo kamo ide, i požurimo se posledovati njegovim svetim stopama, da pobegnemo od večnih muka, i da zajednički sa svetima budemo obdareni nebeskom slavom i da duhovnim mačem sa duša naših odsečemo telesne pohote, kako bi uz pomoć Hrista, bili naslednici njegovog carstva.

I ovo reče po reči gospodnjoj rečenoj ka svetim apostolima: „I blažene su oči vaše, koji vidite, i uši vaše, koji čujete; jer mnogi carevi i proroci htedoše videti, što vidite, i ne videše¹⁹.“ Na isti način i ovaj Preosvećeni reče ka sveosvećenim učenicima svojima:

Blažene su oči vaše, koji vidite ovo moje hudo smirenje, i uši vaše, koji slušate, i svete duše vaše koje će napisati ove reči na tablicama vaših čistih srdaca. Ali i bićete triput blaženi od Gospoda na nebesima u onaj veliki dan, i bićete udostojeni darom pravedne nagrade od razdatelja Hrista Gospoda našega, ako ispunite predano vam, i izvršite rečeno vam od mene, oca vašega. Jer ja vas rodih Duhom i svetim jevanđeljem. Da, molim vas, čeda i braćo, budite mi podobni, učitelju svome, i posledujte mi učenju i opomeni i veri i ljubavi, i nećemo biti daleko od carstva nebesnoga, no ćemo se nastaniti sa Gospodom našim u beskonačne vekove, amin.

I više me nećete videti u ovom telu, niti ćete čuti reč usta mojih, i mnogo ćete želeti da vidite dane moje, no neće vam se dati više da me vidite u ovom veku²⁰. No kada se tamo skupimo u domu gospodnjem, tu ćete me ugledati, na kome se utvrdih od utrobe matere moje²¹. Mir božji i mir moj dajem vam²², i blagodat Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica svetoga Duha, neka bude sa svima vama, amin²³.

Napomene

1. Hristos je pastir, a hrišćani stado, ali su i episkopi pastiri koji čuvaju, pasu, svoje stado koje im je povereno, predano, duhovnom palicom, žezlom, koje je znak episkopskog dostojanstva.
2. Neutvrđeni citat.
3. Aluzija na priču o pastirima, Jevanđelje po Luci (2, 8—18).
4. Paralela sa pričom o talantima, Jevanđelje po Mateju (25, 14—30) i Jevanđelje po Luci (19, 12—27).
5. A to je drugi dolazak, tumačenje alegorije; traženje računa predstavlja sliku budućeg Strašnog suda.
6. Jevanđelje po Mateju (25, 21).
7. Jevanđelje po Luci (19, 13).
8. Carstvu, misli se: božjem carstvu. Hrist je naložio svojim učenicima, apostolima, da posle njegove smrti šire njegovo učenje. O tome se piše u Delima apostolskim i u Poslanicama, spisima koji spadaju u hrišćanske kanonske knjige, ali isto tako, i još mnogo zanimljivije, u brojnim apokrifnim delima apostolskim, koja s punim pravom nose i naziv Apostolski romani.
9. O tome u Delima apostolskim u dvema poslanicama, ali i u jednom apokrifu (vidi pr. 11).
10. Apostol Pavle je bio Jevrejin, farisej, veliki progonitelj hrišćana, po imenu Savle. Iznenada se obratio. O njegovom delovanju: u Delima apostolskim i Poslanicama, kojih ima 14; propovedao u Palestini, Maloj Aziji, Ahaji, Makedoniji, Rimu itd. Postoje i apokrifne priče o njemu. Takva je Priča o Pavlu i Tekli, sačuvana u našim rukopisima, ćirilskim i glagoljskim, počev od 14. veka.
11. O delima apostola Andrije ne govori se ni u Delima apostolskim ni u Poslanicama. U nas postoje apokrifi: Dela apostola Andrije i Matije u gradu ljudoždera, u ćirilskim i glagoljskim rukopisima, počev od 14. veka, i: Dela apostola Petra i Andrije među varvarima, u ćirilskim i glagoljskim rukopisima istog perioda, ali je za oba dela sigurno da potiču iz ranijeg perioda, najkasnije do 12. veka.
12. O tome vrlo malo u Delima apostolskim i Jovanovim poslanicama. Postoji kod nas apokrif Dela apostola Jovana, u ćirilskim i glagoljskim rukopisima od 13. veka i dalje.
13. Ni o ovome nema u Delima apostolskim ni u Poslanicama, ali postoji apokrif Dela apostola Tome u Indiji u ćirilskim rukopisima od 14. veka, a bilo ga je i u glagoljskoj književnosti. Svi ovi apokrifi su vrlo rano ušli u slovensku književnost, verovatno već pre 12. veka. Učeni Domentijan je, dakle, čitao i voleo ova naivna dela hrišćanske fantastike.
14. Prema priči o mudrim i ludim devicama, Jevanđelje po Mateju, (25, 1—13).
15. Knjiga proroka Ageja (2, 6).
16. Knjiga proroka Sofonije (1, 15—16).
17. Jer ovde, verovatno se misli: jer za ovde, tj. za život ovde, na zemlji.
18. Druga poslanica Korinćanima (6, 2).
19. Jevanđelje po Mateju (13, 16—17).
20. Sava, po Domentijanu, predviđa da se neće živ vratiti sa predstojećeg puta.
21. Na kome se utvrdih od utrobe matere moje, Psalam (71, 6).
22. Jevanđelje po Jovanu (14, 27).
23. Druga poslanica Korinćanima (13, 13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34