Život svetoga Save

Poglavlje 30: O povratku Preosvećenoga od Gore sinajske i o polasku njegovu ka zapadu

I tu služivši svetu liturgiju u domu presvete Bogorodice, i poklonivši svoja kolena, i pomolivši se ka onome koji ga je stvorio i ka prečistoj njegovoj Materi, i tako se vrati od svete Sinajske gore.

Poglavlje 30.1: O povratku Preosvećenoga od svete Sinajske gore i o dolasku u Jerusalim

Došavši u sveti grad Jerusalim, i svetlo poklonivši se životvorećem grobu gospodnjem, i poradovavši se s bogonosnim patrijarhom Atanasijem i sa svom bratijom Lavre svetoga Save, i sve im ispriča kako ga Gospod sačuva na tom putu i pomože u svemu dobro. I tu prepočinu koliko htede i učini sve što trebovaše njegova svetinja, primivši savet od patrijarha, i vreme našavši, i služivši svetu liturgiju kod živonosnog groba gospodnjeg, proslavi Oca nebesnoga. Pomoli se presvetlome Vaskrsenju Hristovu¹, i pokloni se časnom i životvorećem grobu gospodnjem i prečistome raspeću njegovu i svima svetim mestima, kojima Gospod naš Isus Hristos voljna stradanja postrada, i pomoli se još za sebe i za carstvujuće i za ceo svet gospodnje tečevine, koju steče svojom časnom krvlju, i poklonivši se svima časno i ljubazno izljubivši i celovavši sve svete crkve jerusalimske, obradovavši časnoga i bogonosnoga druga svoga patrijarha Atanasija, i jeromonaha Nikolu, igumana velike Lavre svetoga Save, sa svom bratijom Lavre, i sav klir svete ekatolikije² crkve Vaskrsenja gospodnja, i sa svima ljubazno celovanje učinivši, i žalosno rastrzajući se, suzni rastanak satvori sveti sa svima svetim Jerusalimljanima. I od sviju primivši blagoslov, i blagosloven od sviju iziđe, obogativši darom svetoga Duha. I posred žalosti obrete u sebi veselje i preveliku nadu, usmotrivši da dobi savršenje svoje prozbe koju je isprva prosio u Gospoda izlazeći iz svoje zemlje³.

Poglavlje 30.2: O povratku Preosvećenoga opet ka zapadu

I tako u Gospodu radujući se pođe na put, vođen svetim Duhom i provađan Gospodom vrati se opet k zapadu. Došavši u Andiohiju i poklonivši se svetoj crkvi, poradova se sa patrijarhom andiohijskim⁴, i bi časno primljen od njega. I ljubazno, korisno po dušu besedovavši oba svetilnika božja, i primivši duhovno veselje i telesno utešenje, i davši blagoslov svetoj crkvi zlatom, i toga samoga darovima odlikova, što beše podobno njegovoj svetinji, i onaj odlikova ovoga Preosvećenoga prevelikim svetim darovima i dobromirisnim crkvenim počastima i patrijaraškim rizama. I primivši od njega savet, iziđe. Poklonivši se svetom grobu svetoga i čudnoga Simeona koji je na Divnoj Gori⁵, i poradovavši se sa bratijom, i davši blagoslov svetoj crkvi zlatom, iziđe.

I prošavši Jermeniju i tursku stranu⁶, i došavši na Sirijsko more, nađe lađu koja ide u Anatoliju⁷. I davši najamninu, pođe u njoj Gospodom krmanjen. I Preosvećeni pade u ne malu bolest od nepokoja i truda mnogih puteva, i ka tome pridruži se i druga, morska bolest. I kada je Sveti veoma bolovao, učenici njegovi veoma žalosno skrbeći moljahu ga govoreći:

„Gospodine, okusi od hrane, da nas ne oskrbiš ovde posred crne pučine konačnom skrblju; ne sagledajući nikako kraja i udaljeni od svoje zemlje, da li ćemo biti razgrabljeni od ovih ljudi druge narodnosti, ili opet da li ćemo poginuti od razbojnika po tuđim zemljama, ne znajući puteve? Čijim imenom ćemo preći tuđe zemlje koje nismo videli, nemajući sa sobom tebe, bogonosnoga vođa? O vladiko sveti, ne ostavi nas, sirota čeda svoja, no se pomoli Gospodu svojem, jer svedobri Gospod tebe svagda sluša, da nas dovedeš bar do nekoga pristaništa. Poslušaj nas, i okusi od ovog što imamo. Jer sva dobra božja su kod nas zbog tvojih svetih molitava.“

A Preosvećeni im odgovori: „Od svega što imamo, moj um ne želi ništa od toga, osim sveže ribe, ako bi Gospod gde poslao.“ A oni opet prigovoriše mu: „Želeći moliš ono, što nemamo gde uzeti.“

U tom času premilosrdni svehranitelj Gospod, koji se nalazi blizu onih koji skrbe, i koji teši smerne, i koji daje hranu svakom telu⁸, i koji zna prozbe sviju, i prečudni Gospod koji svagda čudesima proslavlja svoga ugodnika, pokorivši sve zemlje i careve koji caruju po zemlji sebi na rabotanje, i ovde premilostivi Gospod satvori iznad sile čovečanske, zapovedi samoj morskoj pučini da posluži ljubitelju svome, i od sred same crne pučine, kao ljudskom rukom izbaci iz mora preveliku i prečudnu ribu; i pade u lađu, gde ležaše Preosvećeni, i položi se na samoga njega, kao samom rukom toga hranitelja.

I dozvavši učenike svoje reče im: „Evo, svehranitelj naš i Gospod predloži nam našu želju; uzmite, i načinite od nje pečene i varene ponude.“ I učiniše po njegovoj reči, i uspravivši se Preosvećeni jeo je od te ribe, i učenici njegovi, i dade onima koji su s njim, upravljačima lađe njegove. I jedoše svi i nasitiše se od božanstvenoga dara, a ono što je od nje ostalo, sačuvaše do sutra. A sada se dogodi pisanje bogooca Davida pred ovim svetim, koje napisa o Izrailjćanima rekavši: Želju im prinese, i ne lišiše se od želja svojih, oni mesa prosiše i izvede im prepelice od mora i nasiti ih⁹. I ovaj Preosvećeni zahtevši ribe, u tom času predloži mu ribu živi Gospod Bog Izrailjev, koji caruje u vekove i na vekove, i koji se još proslavlja u savetu svetih i koji čini milost sa izbranicima svojima i koji ispunjuje njihove prozbe. A Preosvećeni proslavi Oca nebesnoga koji sedi na visinama, i koji pogleda na smerne, i posećenjem božjim bi izlečen i dobivši snagu o tom pređe more, i pristade u Anatoliju.

I prođe Anatoliju, i po tom Vizantiju, i dođe u Carigrad. I prvo došavši pokloni se presvetoj dobrodeteljnici, prečistoj Bogorodici Jevergotisi¹⁰. I otuda ode u sredinu grada ka Svetome apostolu Andriji¹¹. I tu ostade čineći svete potrebe sa carskim majstorima¹². I otuda se žurio da ide u bogohvalno selo i u svete obične stanove prve naslade Svete Gore, a tako se ne izvoli svetome Duhu, i ne sluči mu se da tamo ode, no mu se predloži put u zemlju bugarsku¹³.

I otuda ode u grad Nesebar¹⁴; i posla napred ka svatu svome, blagovernom caru Jovanu Asenu¹⁵; i posla mu konje i sluge, na kojima Sveti podigavši se dođe u grad Trnov¹⁶. I primi ga car sa velikom čašću i ljubazno slavlje satvori zbog njega blagoverni car Jovan. A kada je prispeo presvetli praznik Prosvećenja gospodnjeg¹⁷, i u navečerje svetoga Bogojavljenja, služivši svetu liturgiju, proslavi Boga koji ga je proslavio, i prosveti cara svetim prosvećenjem krštenja gospodnjeg, i osveti sav sabor njegova naroda.

Napomene

1. Možda znači da je u Jerusalimu bio za praznik Uskrsa.
2. Ekatolikija (grč.), saborna.
3. Odnosi se na Savine molitve u glavi 1.
4. To je četvrti vaseljenski patrijarh i Sava je želeo da se i sa njime sastane. — Antiohija je tada u rukama Latina.
5. Simeon koji je na Divnoj Gori, Simeon Stolpnik (stlp — stub, kula), praznuje se 1. septembra. Sava je za Službu sv. Simeonu nekoliko strofa pozajmio iz Službe sv. Simeonu Stolpniku, što pokazuje da ga je cenio (vidi Đ. Sp. Radojičić, Tvorci i dela stare srpske književnosti, 73—77 str.).
6. Jermeniju i tursku stranu, Kneževina Mala Jermenska i Ikonijski sultanat.
7. Anatolija, maloazijska obala.
8. Psalam (136, 25).
9. Psalmi (78, 29—30 i 105, 40).
10. Vidi glavu 9, pr. 2.
11. Andriji , odnosi se na metoh Evergetidskog manastira. Carigrad je tada u rukama Latina.
12. Očigledno je da se Sava pripremao za nove poslove, zidanje manastira, živopisanje i sl., bilo u Srbiji ili Svetoj Gori. Ni traga od ranijeg predviđanja da će na putu umreti, upor. glava 25, kraj besede, kao i pr. 31, glave 29.
13. Ne zna se zašto je Sava odustao od nameravanog odlaska u Svetu Goru; najverovatnije da zbog bolesti nije više mogao da putuje morem.
14. Nesebar, Mesemvrija, na obali Crnog mora.
15. Jovan Asen, vidi gl. 26, pr. 3.
16. Trnov, Trnovo, grad u Bugarskoj, prestonica Drugog bugarskog carstva.
17. Prosvećenje gospodnje, Bogojavljenje, 19. (6) januara. Sava je stigao u Trnovo, po ovome sudeći, januara 1235. godine, bolestan i premoren od puta koji je trajao oko 16 meseci.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34