Život svetoga Save

Poglavlje 12: Poučenije svetoga Save ka svemu saboru njegova otačastva o prepodobnom Simeonu¹

A bogonosni čudesni jeromonah kir Sava videći na roditelju svojem bogodatno izvršenje reči svojih, koje i od početka naznamenaše knjižnim pisanjem prorokujući o njemu, i uzašiljući slavu svome dobrotvoru, i veseleći se duhovnom radošću, ispuni se Bogom darovanom mu blagodaću, i otvorivši bogoglagoljiva usta svoja ka dobrosrodiju svome² i ka časnim črncima i ka blagovernom narodu otačastva svoga, upućujući ih na predležeća dobra, i poučavaše ih prilažući priču o prepodobnom Simeonu, ocu svome, rekavši:

Braćo i oci, i deco, slušajte dobro, i razumejte blagodat javljenu nam Gospodom našim Isusom Hristom i ovim gospodinom našim koji je pristupio ka Gospodu i zavoleo ga, po jevanđelskoj zapovesti rečenoj od samoga Gospoda: Ko ljubi Gospoda svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim samislom svojim i svima čuvstvima svojima, gleda njegove zapovesti³. Da, vaistinu, ovaj prepodobni otac naš tako zavoli Boga i usrdno mu posledova, da nijednoj od svetih zapovesti njegovih ne dade da padne na zemlju, no sve primivši u svoj sveti um i u duševna svoja nedra, i napisavši na svojem srdačnom oltaru, istinito poteče za njegovim svetim zapovestima, sve tvoreći i sve ispunjujući, tako tekući bez slabljenja do svoga kraja, da je hteo odati čast a i konačnoj reči gospodnjoj: ko pretrpi do kraja biće spasen⁴, kao što ste i mnogi od vas samovidci početka njegova tečenja, i istim svojim očima vidite kraj njegov ukrašen prevelikim čudesima. I za toliko ljubazno mu tečenje, udostoji ga Vladika car nebesni, da je i sretnik bio njegovih svetih, i da sa njima nerazlučno zboruje u beskonačne vekove, još nam i čudesa pokaza kroz njega, da bolnima daje zdravlje, i besove izgoni i posle smrti.

Da, i vi, braćo ljubima i čeda ovoga svetoga učitelja vašega, koji vam je pokazao dobar primer radi vašega spasenja, posledujte pastiru svome dobrim podvigom i čistom verom i preočišćenim dušama i neskvrnim telima i neporočnim umovima i prosvećenim savestima, svugda noseći čistu misao u svojim dušama, svagda spremni ka svakom bogoljublju, čisteći se od svakog greha, a izobilujući u svakom dobrom delu⁵, držeći zdravu veru, i Boga svega, neba i zemlje, svagda moleći i slaveći i blagodareći, i preuznoseći ga hvalama i pesmama duhovnim, smirujući se sami umovima svojima, pripadajući k njemu i klanjajući mu se svagda bez sumnjanja, i uzdržavajući se svagda od svakoga zla, brzo i čisto i uspešno upravljajući svoj život na savršenje njegovih svetih zapovesti, brinući se, sećajući se reči rečene od Gospoda našega:

Zaista vam kažem, svaki koji veruje u mene, neće umreti u vekove, i na sud neće doći, no će preći od smrti u život⁶. No još reče: Uskrsnuću vas na život večni, i tela vaša opet ću oživeti, i duše vaše opet će ući u skrovišta srdaca vaših, i bićete opet kao i ono što je prvo bilo, još i mnogo bolje od toga. Jer nije, reče, to smrt umreti telom bez greha i opet oživeti u vreme suda i u strašni dan drugoga dolaska Hristova; no smrt je, reče Gospod, ako ne poslušate reči moje, i ne poverujete onome koji me je poslao⁷. Zaista vam kažem, u gresima vašim umrećete⁸, i nikuda nećete preći smrtne pregrade, no ćete na vekove umreti živi telima, imajući žive duše svoje u sebi, i bićete predani večnoj muci, i ovde sami, umorivši se gresima, nećete umreti na vekove, no sa gresima vašima u vekove bez kraja bićete mučeni. A kada, reče, ustanu verne sluge moje, koji su učinili dobra dela verom mojom i poslušanjem moje reči, preći će, reče, od smrti u život i u večno življenje⁹, i proslaviću ih mojom slavom, i u beskonačne vekove veseliće se sa svima silama nebesnim.

Kao što proslavi i ovoga gospodina našega pre onoga velikoga dana, na izveštenje nam neizmerne milosti njegove prostrte pred nama. Da, i mi se, braćo, požurimo da mu posledujemo, da nas Gospod Bog proslavi sa njime u onaj veliki dan pravednog nagrađivanja, jer njemu pripada svaka slava, i čast i poklanjanje, Ocu i Sinu i svetome Duhu, i sada i uvek.

A praznovaše dvostruki praznik Svetome, i primivši svako duhovno i telesno veselje, i obogativši se nebesnim darovima, i molitvama Prepodobnoga oblivši se mirom dobroga mirisa, i primivši blagoslove od bogonosnoga kir Save, vratiše se svako svojim kućama, slaveći Oca i Sina i svetoga Duha, sada i uvek. Ova dva brata telom i duhom saradnici i blagoslovom svetoga Simeona, oca njihova, još iz rana mnogoljubazni, i jedan drugoga želeći više od zlata i dragocenog kamena: ovaj bogonosac, pustinjsko izraštenje, trebovaše povratka u pustinju, želeći svojih vršnjaka, sa kojima je Bogom vaspitan i njihovim molitvama udostojen velike blagodati i blagoslovom jedinorodnoga Sina božjega, a ovaj, opet, bogoizabrano seme, salrestolnik otačastvu svojemu, imajući neugasimu ljubav ka njegovoj svetinji, i ne mogavši satrpeti njegova razlučenja, ne davaše da se sa njime rastane¹⁰.

I dok su oni gako živeli u velikoj ljubavi, i dok se Hristos, ljubitelj njihov, nastanjivao među njima, i Duh sveti počivaše u presvetim dušama njihovim, svi neprijatelji otačastva njihova, vidljivi i nevidljivi, padahu pod njegove noge molitvama i blagosiljanjem njihova prepodobnoga oca¹¹.

A svete crkve utvrđivane prvim mirom i tišinom, slavoslavljahu Boga u svakoj tišini, poučavane od podvigopoložnika, bogonosnog kir Save, i u svemu dobro uspevahu u božastvenim službama i u duhovnim pesmama, slavosloveći nebeskoga dobrotvora, strojitelja sveta. I druge svete crkve zidahu se u velikoj slavi božjoj, zapovešću bogolepnoga kir Save i ljubaznoga brata njegova, koji je carevao na prestolu slave njegove. I sva zemlja otačastva njihova ispuni se blagodaću Hristovom dolaskom svetih bogonosaca od Svete Gore, i blagodat božja blistaše svuda, kudgod je išao sveti Sava. Jer sama istina, Hristos sa Ocem i svetim Duhom, satvoriše svetolepnu obitelj u njemu, upodobivši svetu dušu njegovu Avramovoj kućici na istinito pokojište trisvetoj i životvorećoj Trojici¹².

I kada hođaše otkuda doći u manastir ka presvetoj Bogorodici i ka prepodobnom ocu svome svetome Simeonu¹³, pre toga dolaska dolazaše velika blagodat svetoga Duha i ispunjavaše sav manastir neshvatljivim ugodnim mirisom, i svi koji su u manastiru, udivivši se prečudnom blagodaću, poznavahu dolazak Preosvećenoga još pre njegova viđenja, ne samo jedini manastir, no i gore i humke i polja sva se ispunjavahu božastvenim veseljem, i svekrasna i bogohvalna pesma pevaše se Gospodu na svakom mestu, najčasnija i najviša slavoslovljaše se ne samo u svetim crkvama, no i od svih ljudi malih i velikih zapovešću tih bogoljubaca i poukom prepodobnoga oca kir Save.

Veliko blagoverije rastaše, i množaše se veliki broj hristoljubivih ljudi, i svi cvetahu dobrom verom i bogoljubljem, zavideći jedan drugome podvizavahu se na svako delo božje. I kao što u vreme dolaska gospodnjeg sva zemlja i sva carstva behu puna veselja i radosti, i cvetahu svakim veseljem, i sav rod ljudski imađaše dužinu života i prostranstvo u svemu, takođe u dane svetoga Simeona i ovoga samoga, kada ostavi roditelje svoje i otide u Svetu Goru, Bog beše uzdigao njihovo carstvo svemoćnom silom, hoteći proslaviti ugodnike svoje, i sa njime privesti u carstvo nebesno sabor onih koji ga ljube. I kao što onda, tako i sada sve beše puno obiljem svega i množine roda ljudskoga, radi njega gore i brda i udolja behu ispunjena svakim veseljem i radošću, da bi se videla slava božja, slava onoga koji proslavlja svete svoje različnim čudesima, isceljujući bolne, i izgoneći besove, da bi se proslavljanjem ovih na sve načine narod priveo Bogu, i da bi se pokajanjem vratili istinitom životu, i poznali svoga stvoritelja, te da poverovavši njegovoj reči budu naslednici beskonačnoga života.

A ovaj Prepodobni sve činjaše po volji Oca nebesnoga, što od početka beše video da otac čini, i njemu posledujući svako delo božje u Bogu počinjaše, i Bog mu savršenje davaše; jer Vladika njegov Hristos vinogradom imenova Izrailj, prenoseći ga iz Egipta; a ovaj učenik Vladike svoga ne iz Egipta, no od Svete Gore, izbranja presvete Bogorodice koja blagoslovom nebesnoga Oca začevši i rodivši Gospoda svemu, i Bogom obogativši, nazva se bogoblagodatna, saopštnica jedinosušnoj Trojici, umestivši u svoju utrobu deo božanstva, i imajući svaku volju božju, i ovoga izabra sebi, ranije izabrana Bogom još iz utrobe materine; nije bio prodan od braće u Egipat kao Josif¹⁵, no priveden od srpske zemlje u Svetu Goru samim Bogom u izvoljenje presvete Bogorodice, i njezinim molitvama iz nes avši istiniti vinograd, Hrista istinitoga Boga i njegovu prečistu veru, svemu otačastvu svojemu, njome obogati sve one koji veoma ljube Boga a najviše svoje otačastvo, da se ispuni reč Hristova: Jer biće, reče, poslednji prvi, i prvi poslednji¹⁵.

Napomene

1. U Pećkom rukopisu ovaj se naslov nalazi iza ovoga pasusa, ispred sâme Savine besede.
2. Dobrosrodije, odnosi se svakako na brata Stefana ili rodbinu u celini.
3. Jevanđelje po Mateju (22, 37).
4. Jevanđelje po Mateju (10, 22) i Jevanđelje po Marku (13, 13).
5. Poslanica Kološanima (1, 10).
6. Jevanđelje po Jovanu (5, 24).
7. Jevanđelje po Jovanu (5, 24).
8. Jevanđelje po Jovanu (8, 24).
9. Jevanđelje po Jovanu (5, 24).
10. Tj. Sava, koji je odrastao u Sv. Gori, te stoga izraštenje pustinjsko, želeo je da se vrati u Svetu Goru, a Stefan, saprestolnik Nemanjin, nije to dozvoljavao, što očigledno treba da prikaže Savinu skromnost i želju za asketskim životom. Stefan je bogoizabrano seme jer je od oca-sveca, tj. voljom više sile, odabran da bude nastavljač loze Nemanjića.
11. Domentijan se i dalje drži dela Stefana Prvovenčanog Život sv. Simeuna, ali je izostavljao čuda koja se tamo pripisuju Simeunu jer govori o Savi. Stoga samo ovom jednom rečenicom prelazi događaje iz 1214. godine o kojima kod Stefana govori glava 16.
12. Avramova kućica, dnosi se na šator u kome je Avram živeo; u njoj je primio Boga u obliku Trojice i ugostio; priča o tome u Prvoj knjizi Mojsijevoj, glava 18.
13. Tj. ka Studenici i Nemanjinom grobu u njoj.
14. Uporedi pr. 19, glava 11, i pr. 40, glava 3.
15. Jevanđelje po Mateju (19, 30) i Jevanđelje po Marku (10, 31).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34