Život svetoga Save

Poglavlje 22: O polasku preosvećenoga Save od zemlje otačastva svoga i o ulasku njegovom u sveti grad Jerusalim i o njegovom obilasku svih svetih mesta jerusalimskih

Poglavlje 22.1: O polasku Preosvećenoga u Jerusalim

A ovaj preosvećeni bogonosac kao visokoparni orao prelažaše po vazduhu, dobivši laka krila, želeći ranije i sada otpočinuti u prenebesnoj obitelji, rastrgnuvši svetske žalosti¹, i otide, ostavivši drugome zemlju svoga otačastva, i rod i bratiju, i sve zemaljsko ostavi zemlji, porevnujući onome što je pre rečeno starome velikom patrijarhu: Izići od tvoje zemlje i od roda tvoga, i idi u zemlju koju ću ti ja pokazati, zemlju koja istače med i mleko², na kojoj oba zaveta³, Bogom početa, savršiše se Hristom istinitim Bogom našim, koji se rodio na toj zemlji, i koji je sve izvršio neiskazanim promislom radi našega spasenja. Ovaj bogoljubac i istiniti zakonopoložnik svome otačastvu, istinito želeći ove zemlje, smatraše se kao došljak na zemlji ne svojoj, kao i svi oci naši; i svetlom radošću radujući se posledova Gospodu svome.

Poglavlje 22.2: O ulasku preosvećenoga kir Save u sveti grad Jerusalim

I dobro čuvan svojim voditeljem Hristom, i ušavši u sveti grad Jerusalim, udostoji se videti bogosvetlu radost i mesto, gde spasonosnu muku postrada spas naš, Isus Hristos, i izvrši spasenje celoga sveta, i provevši tri dana u živonosnom grobu, i vaskrse besmrtan⁴, i uskrsi našu prirodu, koja je pre pala prestupljenjem i svedena od ljutog držaoca sveta u donje delove sveta, a predobri izvede u starini svezane od adskih propasti⁵, kao krepak i silan, sve izvrši na nebu i na zemlji radi našega spasenja.

I ušavši u svetu i božastvenu crkvu⁶ preklonivši svojom prevelikom smernošću svoja srdačna i duševna i telesna kolena, obilno izli dva izvora čistih i toplih suza, i celova životvoreći grob Vladike svoga, dobrotvora Hrista⁷, svojim bogoljubivim duševnim i srdačnim ustima, slatko milujući i gledajući samoga ljubitelja svoga kao da je tu. I dobro nasladivši srce svoje besmrtnim životom koji je u grobu ležao, i obišavši sva sveta mesta po redu, i sve sveštene hramove⁸ i časnu Golgotu, na kojoj čovekoljubivi Bog naš izvrši istinito spasenje, raširivši svoje prečiste ruke na časnom krstu, i od prečistih svojih rebara izli svoju božastvenu krv⁹ i vodu, kojom nas iskupi od poraboćenja svelukavoga đavola.

I što Vladika okropi svojom prečistom krvlju, tu verni njegov sluga obrosi srdačnim ridanjem i omoči pregorkim suzama, ne kao žaleći za drugom, no kao nasićavajući se vladičnjeg bestrasnog izvora od životvorećih rebara, kao našavši samoga traženoga, i postigavši gonjenoga i nasladivši se željenoga. I sva sveta i časna mesta koja su u velikoj crkvi Svetoga Vaskrsenja Hristova, na kojima voljna stradanja podnese Gospod naš Isus Hristos, i svima časno prinese časti od svoga čistoga srca, često i teško uzdišući iz dubine duše, pogledajući na tolika stradanja životodavca svoga i Gospoda, i ljubavlju upodobljavajući se njegovoj želji, kako bi sveta stradanja izobrazio u dubinama srca i pred oči položivši ih i na njih pogledajući, da pređe ovaj varljivi život i da se upodobi da ma i malo postrada Gospodu svome.

I srdačnu veru delima objavljivaše u svemu, hoteći do kraja savršiti preveliku vrlinu, imajući u svojoj bogonosnoj duši čovečju prirodu pokrivenu svetim Duhom, i gdegod putovaše, svuda beše vođen svetim Duhom.

Poglavlje 22.3: O ulasku Preosvećenoga u Vitlejem

I poradovavši se svetlo sa časnim patrijarhom¹⁰, i otpočinuvši, i potom ode u Vitlejem¹¹, u rođenje Gospoda našega Isusa Hrista, gde anđeli sa pastirima slavoslovljahu Boga telom rođena na zemlji, i slava se u visinama preuznosaše, i na zemlji se obnavljaše mir među ljudima, i javljaše se beskonačna radost svima koji ljube onoga koji se je rodio u Vitlejemu judejskom¹². A ovu radost sagleda i ovaj Hristoljubac, i podobljavaše se volsvima koji su iz Perside došli na poklonjenje cara nebesnoga; no oni volsvi i od pogane zemlje zvezdom samo vođeni¹³, a ovaj istiniti služitelj gospodnji služaše mu prepodobijem i pravdom na istinitom osnovanju apostolskom i proročkom, noseći sva stradanja vladičnja na duševnom i telesnom sagrađenju, imajući ka njemu svu srdačnu ljubav u svojoj svetloj duši, i imajući neiskazanu sladost i nebesku pohvalu u svome bogoljubivom jeziku, vođen samim Bogom dođe iz daljne zemlje, tražeći onoga koji je njega tražio i koji je osiromašio radi njega.

I našavši istinito podobije toga napisano obrazom smernosti njegove gde leži u jaslama¹⁴, i toga slatko dotakavši se i prinesavši časno poklonjenje i premnogu smernost podobno svome Vladici, celova ga sa ljubavlju srca, cara neba i zemlje koji je na zemlji mladenac postao, i Boga anđela i ljudi, srdačnim očima gledajući gore na njegovu prevečnu prvoobraznu lepotu, gde sa Ocem ravno sedi na prestolu slave svoje. I udostojivši se oba dara, nebeskoga i zemaljskoga, i sa sveštenicima koji služe domu njegove prečiste matere, služivši sa njima božastvenu liturgiju, i umesto zlata i livana i izmirne mirisa dobromirisna¹⁵ prinese Gospodu svome žrtvu živu, uzaslav Gospodu na prenebesni oltar. I zlato mnogo davši kliru koji tu služi rođenju Hristovu, i tu napisa roditelje svoje i ljubaznoga svoga brata kir Stefana na spominjanje¹⁶, i pošto je bio blagosloven od sviju, i tako se opet vrati u Jerusalim ka životvorećem grobu.

I opet ode ka njegovu časnom služitelju patrijarhu Atanasiju, i s njim dvostruko utešivši se zbog radosti nebesnih i koristi duševne, i zbog zakonskog ispravljenja i zbog božastvenih službi¹⁷ i oba svetilnika božja stekoše mnogu svetu ljubav među sobom, i mnogo puta služahu zajedno svetu liturgiju kod životvorećeg groba, slični svetim odjejanjem, oba bogorazlični služitelji i bogomisaoni razumnici, imajući istinitu božastvenu ljubav i anđelsku volju, istiniti služitelji nebesne dvorane; obojica unevestivši se Hristu od mladosti, obojica razumne zvezde bespočetnoga načelnika istoka Hrista, jednomisaono poslužiše mu, koliko ostadoše na zemlji.

Poglavlje 22.4: O odlasku preosvećenoga kir Save na sveti Sion

Sveti otide na sveti Sion, gde pre beše mati crkava, i gde nebesni car i Vladika anđelski i čovekoljubivi Bog naš obećano ispuni, gde presvetoga Duha svoga bogato izli na svete učenike i apostole, i gde večera Gospod naš tajnu večeru sa svetim apostolima, gde prečista Mati njegova predade prečistu dušu svoju u prečiste ruke sina svoga i Boga našega¹⁸. I tu poklonivši se svečasno i srdoljubno, i služivši svetu službu, i postavši saopštnik svetim apostolima, i takođe bi udostojen blagodati dara presvetoga Duha od istoga darodavca Hrista.

Poglavlje 22.5: O odlasku Preosvećenoga u crkvu svetoga Podnožja božija

I opet ustavši ode u manastir iverski, u crkvu Hristovu, u sveto Podnožje njegovo; i tu poklonivši se časno podobiju Božija podnožja, i služivši svetu liturgiju na mestu svetoga i časnoga drveta, na kome behu prikovane prečiste noge božje¹⁹. I tu dade mnogo zlato na bratstvo i na sazdanje palata mu, mnogo ljubeći tu svetu crkvu i sam hoteći prebivati u tom manastiru a još i danas stoje palate njegova satvorenja i pomen roditelja njegovih i njega samoga²⁰. I blagoslovi se sa svom bratijom.

Poglavlje 22.6: O odlasku Preosvećenoga u Podgorije

I tako ode u Podgorije²¹, u dom časnoga proroka Zaharije, u rođenje časnoga proroka i Preteče i Krstitelja Jovana, s ove strane grada Judova, poklonivši se na mestu celivanja presvete Bogorodice sa Jelisavetom; i ode u dom Zaharijin istim putem kojim iđaše prečista djeva Marija, još noseći u utrobi Hrista ljubitelja njegova; i tako uđe u dom rođenja Jovanova, i tu poklonivši se časno rođenju druga gospodnjeg²². I tu blizu takođe pokloni se na mestu gde pobeže Jelisaveta sa Jovanom od Irodovih vojnika²³. I tu služivši svetu liturgiju u crkvi svetoga Zaharije, i davši blagoslov i zlato jerejima koji tu žive, i blagosloven od njih, opet se vrati u grad gospodnji, u Jerusalim.

Poglavlje 22.7: O dolasku u dom časnih pravednika Joakima i Ane

I, opet, ode u dom svetoga Joakima i Ane, gde rodiše prečistu Bogorodicu, hraniteljku života našega. I tu je blizu crkva Svetoga Mihaila arhanđela, gde Gospod podiže raslabljenoga pri ovčijoj kupelji²⁴. I pokloni se časno na oba pokloništa, stopama vladičnjim i rođenju njegove prečiste matere²⁵.

Poglavlje 22.8: O odlasku Preosvećenoga u svetinju nad svetinjama

I tako ode istim putem, kojim bi uvedena prečista djeva Bogorodica u crkvu svetinja nad svetinjama²⁶, u kojoj i uzraste. I tu, poklonivši se i na stepenima ushođenja Prečiste, gde, po snoviđenju Jakova, prvoga Izrailja, ushođaše na višnje sedanje i lestvica ostade na lestvici²⁷, a na vrhu tih stepenica je visoko mesto njezina prebivanja, gde je bila hranjena iz ruke anđela²⁸.

I tu poklonivši se, i opet izvan crkve, gde dođe noseći na prečistim rukama prečistoga Hrista i pravednom Simeonu²⁹ davši ga po zakonu Mojsijevu da ispunjenje zakona izvrši i da, po proroku, završetak Staroga okonča, a Novoga otpočne³⁰. I tu pokloni se stopama svoga dobrotvora i njegove prečiste matere.

Poglavlje 22.9: O dolasku Preosvećenoga u Getsimaniju

I tako izišavši izvan svetoga grada, ode u Getsimaniju³¹. Ušavši u crkvu Prečiste Bogorodice, i prinevši časno poklonjenje, i celovavši prečasni grob njezin, i tu služivši svetu liturgiju pri grobu prečiste Matere gospodnje³², i opet se vrati u sveti grad Jerusalim.

O odlasku Preosvećenoga na Goru Jeleonsku. I opet ustavši ode na Goru Jeleonsku na Vaznesenje gospodnje, odakle dobri naš čovekoljubac Gospod uziđe na nebesa sa telom, i blagoslovi svete apostole i mater koja ga je rodila³³, i uznesavši sa sobom našu prirodu, posadi je s desne strane Oca³⁴, i obeća se istim putem opet doći sa nebesa sa slavom. I tu poklonivši se po dostojanju onome kome se klanja svako koleno nebesnih i zemaljskih i najdonjih, i služi svetu liturgiju.

O odlasku Preosvećenoga u Galileju. I potom ode u Galileju, gde se izvoli Gospodu vaskrslome iz mrtvih prvo javiti svojim učenicima, svetim apostolima. I, ušavši u svetu crkvu, pokloni se slatko sveljubaznom Vladici svome Hristu vaskrslom iz mrtvih, i koji je sve prosvetio, i koji je toga samoga preizobilnom milošću obogatio dobrim delima, i koji ga je javio kao savrsnika svetim apostolima svojim učenicima iz mlada, zbog njegovih dobrih dela.³⁵

Poglavlje 22.10: O odlasku Preosvećenoga u Vitaniju

I tako uđe u Vitaniju³⁶, u otačastvo druga božjega Lazara, koga iz mrtvih uskrsnu ljubitelj njegov Hristos. Ušavši tu u svetu crkvu, satvori časno poklonjenje na mestu gde stojahu prečiste noge Slova božjega³⁷ i Boga od Boga, zovući Lazara od preispodnjih, i pokazujući preveliku milost čovekoljublja, i izlivajući božastvene suze; i prinese takovo dostojno poklonjenje tome presvetom mestu gde se izli bezdna milosrđa čovekoljublja božja radi našega spasenja. I tu poklonivši se Bogom voditelj i dade blagoslov, zlato jerejima koji služe, na pomen roditelja svojih, i samoga sebe i sveljubaznoga brata svoga, bivšega kralja kir Stefana.

Poglavlje 22.11: O odlasku Preosvećenoga u isposnicu gospodnju

Tako ode u isposnicu gospodnju, gde je Gospod naš postio četrdeset dana, i kao što piše samovidac njegov jevanđelist Luka: „A u te dane, reče, nije ništa jeo, pokazujući božastvo i čovečanstvo, i dajući dobar primer nama koji ga ljubimo, i koji hoćemo da posledujemo njemu, božastvenom i neiskazanom samotrenju njegovu³⁸.“ I tu poklonivši se časno svetom stradanju gospodnjem radi našega spasenja, i tu davši mnogo zlata služećim sveštenicima doma gospodnjeg na pomen sebi i svojim roditeljima i svome ljubaznom bratu, i tu primivši blagoslov od sveštenih, otuda ode ka svetom Jordanu.

Poglavlje 22.12: O dolasku Preosvećenoga na Jordan

I došavši na mesto kupališta gospodnjeg, gde Gospod naš potre rukopis naših grehova praotačkog prestupljenja, i svojim milosrđem omi naša pregrešenja, i toliko daleko udalji bezakonja naša od nas, kao što daleko stoje istoci od zapada³⁹, i tu umivši se u svetom Jordanu, na mestu gde glas sa neba zasvedoči o jedinočednom vazljubljenom Sinu božjem⁴⁰, na tom mestu gde je nekada Jordan od straha gospodnjeg pokazao svoj tok suhim, kada je prvi put Izrailj prolazio sa kivotom gospodnjim⁴¹, na kraju letâ, pak, sam se Gospod u njemu krstio, i ovaj sluga Vladike svoga, podobeći se svome dobrotvoru, i krstivši se u njemu, blagodari svoga roditelja, toga Vladiku Hrista, za sva njegova dobra.

Poglavlje 22.13: O povratku Preosvećenoga u Sveti Grad

I tako se sa božastvenom radošću vrati u sveti grad Jerusalim. I opet se poradova sa bogonosnim patrijarhom Atanasijem, i odajući svima crkvama svake časti, i razdavši mnogo zlata svima po Redu od groba gospodnja, časnom patrijarhu i kliru svete velike crkve Hristove i svima ubogima, i koje nađe u svetom gradu Hristovu, svima dade izobilno utešenje. I ostade nekoliko vreme u svetom gradu⁴², uvek svetlo slaveći sa časnim patrijarhom o ispravljenju božastvenih zapovesti i o ovom životu, koji brzo prolazi.

Poglavlje 22.14: O putovanju Preosvećenoga u veliku Lavru svetoga Save i o pustinjskom prohođenju

Vaspitanje pustinjsko iz mladosti naučivši se teskobnom putu gospodnjem, ne trpeći obične službe, opet zažele na pustinjska prohođenja, iziđe i za sobom ostavivši sveti grad, sa igumanom lavriotskim Nikolom jeromonahom, i sa ostalom bratijom ode prvo u veliku Lavru svetoga Save⁴³. I tu časno poklonjenje prinevši ljubitelju ljubavi Hristu, koji je pustinje načinio gradovima⁴⁴, bogoljubivom smernošću preklonivši srdačna kolena i Bogom osvećenu glavu, i suzama bogovidnih očiju ljubazno obrosi svetu crkvu Svetoga Save, svoga salikostojnika⁴⁵.

I opet izišavši od njegove svete crkve, ode ka njegovu svetom grobu, i tu satvorivši trisvetu molitvu i tropar svetoga i bogohvalne stihire zapojavši preosvećeni prepodobnome, i slatko celovavši sliku svetoga napisanu na časnom grobu njegovu⁴⁶, potom ode ka samozdanoj crkvi, u Iverski manastir, tu stranu groba svetoga Save; i tu poklonivši se časno i celovavši svetu crkvu svete Bogorodice, i opet ode ka svetome Mihailu u rušski manastir, tu blizu za velikom crkvom⁴⁷. I tu poklonjenje učini, i tako satvoriše večernju službu, i duhovno i telesno utešiše se sa bratijom koja tu živi.

A ujutro Preosvećeni obiđe sav grad svetoga Save i sve crkve koje su tu, i bogočasno celovavši sve mošti svetih, koji su tu počinuli, i videvši sva čudotvorenja svetoga koja su tu u manastiru⁴⁸, i služivši svetu liturgiju, i opet utešivši se sa bratijom duhovno i telesno i dobivši mir, ujutro opet iziđe na onu stranu van manastira ka pešteri prepodobnoga Save, koji tu ostade u starost svoju ka koncu svoga života, i tu, pokloni se mestu prebivanja svetoga⁴⁹.

Potom obiđe sve manastire u dužinu ka Moru sodomskome⁵⁰ i opet vrativši se pređe na ovu stranu doline, i poklonivši se časno svima i celovavši sve crkve sviju svetih, i opet dođe u Lavru svetoga Save, i poradova se sa svetom braćom, i prinevši im časti sve obdari po činu njihove svetinje, i mnogo zlato davši u Lavru svetoga Save, nazva se jedan brat od njih⁵¹, i napisa u pomen svoje roditelje i sveljubaznoga brata svoga, i tako u svima svetim crkvama po redu, od groba gospodnjeg.

I ostavši tu sa igumanom, opet se vrati u sveti grad Jerusalim, i svrati se u Lavru svetog Jevtimija, i poklonivši se ka svetoj crkvi i davši blagoslov svetoj bratiji koja tu živi, i blagosloven od njih ode sa igumanom u lavransku metohiju, gde od prva imađaše svoje prebivanje⁵².

I izmoli mesto na sazdanje manastira, i bi mu dano mesto od igumana i od sve bratije, i od časnoga patrijarha Atanasija, i blagoslov primivši posveti crkvu svetoga i velikoga apostola i jevanđelista Jovana bogoslova na Sionu⁵³, tu blizu doma njegova, gde pre telesno beše prebivao, čuvajući prečistu Bogorodicu posle raspeća gospodnjeg⁵⁴, i tako sve dobro upravivši sa časnim patrijarhom o svima božastvenim potrebama, i odlikova ga svetim božastvenim častima patrijarh, i sa lavranskim igumanom i sa svom bratijom, i upravivši dobro za bratstvo, posle sazdanja svete crkve bez zakašnjavanja pođe natrag opet u Jerusalim, što i bi uz božju pomoć.

Obišavši sve pustinje vitlejemske i jordanske i svu Palestinu, i poklonivši se u svima crkvama, i napunivši sve suznim izvorima, i obdarivši božastvenom milošću i svojom bogatom desnicom one koji žive u njima, i poklonivši se životvorećem grobu gospodnjem i svima svetim stradanjima njegovim i svečasnom njegovom predstatelju patrijarhu Atanasiju, i svima svetima koji žive u Jerusalimu, i blagosloven Bogom i svima svetima, opet se vrati na zapad, hoteći opet posetiti svete koji žive u Svetoj Gori.

Poglavlje 22.15: O povratku Preosvećenoga iz svetog grada Jerusalima i o dolasku u Nazaret

A ovo se sve dogodi po samotrenju božjem, pošto mu svagda Bog predlaže puteve, svagda vođen svetim Duhom i pokriven božjom blagodaću, i Duh sveti svagda počivaše na njemu, i divan nebu i zemlji, i čudan nebesnim anđelima i zemaljskim ljudima, Bogom udostojen višnjega carstva, i svetleći se njegovom blagodaću u celom svetu kao sunce, da se može sa Davidom kazati: Onaj koji hodi bez poroka i dela pravdu⁵⁵ božju, slavi se od višnjih i nižih.

A od svetoga grada Jerusalima ode u sveti grad Nazaret⁵⁶ istim putem, kojim i Gospod njegov Isus Hristos u sve godine iđaše sa svojim roditeljima od Nazareta u Jerusalim pred praznikom Pashe⁵⁷, i posle praznika Pashe opet se vraćaše u sveti grad Nazaret, u kome i othranjen bi, kao što piše jevanđelist Luka⁵⁸, u kome beše i stan prečiste njegove matere pre njegova začeća, u kome arhanđel Gavrilo i blagovesti prečistoj Devici, i blagoslovom Oca nebesnoga i osenjenjem presvetoga Duha vaploti se u prečistu Djevu Hristos, istiniti Bog naš⁵⁹.

I tu ušavši u veliku sabornu crkvu gospodnju, gde prečiste božje noge bezbroj puta hođahu, jer je Gospod Bog naš tu živeo do svoga vaspitanja⁶⁰, i tu poklonivši se sa ljubavlju svetome mestu božjeg prohođenja, i želeći žalosnim suzama, dok mu se dade sila i uspeh da stigne toga samoga i da ugleda njegovo čovekoljubivo i presvetlo lice bez osude⁶¹, i, opet toga samoga dostigavši, da se nasiti njegove nenasitne krasote, i tu svetlo i slatko celovavši ljubitelja svoga Hrista naslikanoga na slici, i obišavši svu svetu crkvu, i pokloni se časno svima svetima.

I opet iziđe u drugu crkvu, malo više velike crkve, gde se sveti arhanđel ranije javi prečistoj djevi Mariji na studencu⁶². I tu poklonivši se mestu prečiste Bogorodice, device koja nije iskusila braka, i stojanju pred njom toga čudesnoga vesnika presvetle radosti, presvetlom arhanđelu Gavrilu, koji je blagovestio obradovanoj beskonačnu radost i objavljenje celome svetu, a ona videvši izdavna divna i neiskazana božja promišljenja, i udivivši se čudu, ispuni se Duhom svetim i nezamislimom radošću; i uzdavši veliko blagodarenje svome dobrotvoru i tu odmorivši se i služivši svetu liturgiju prečistoj Bogorodici, i davši oba blagoslova i zlatom i svetim molitvama, sveštenicima koji tu služe, kliru presvete Bogorodice i svima ubogima, i bivši blagosloven od sviju, i opet se vrati od grada nazaretskog na desnu stranu, kao što piše o Gospodu njegov veliki jevanđelist Luka: povrati se, reče, Isus od Nazareta u sili duhovnoj u Galileju⁶³.

Poglavlje 22.16: O odlasku Preosvećenoga na Goru Tavorsku

I ovaj preosvećeni učenik podobeći se Vladici svome i naoružavši se silom svetoga Duha, i kao jelen koji svagda želi na izvore vodne, tako i ovaj željaše da vidi sva dela Vladike svoga koja satvori na zemlji idući sa ljudima. I požurivši se bogomudrim umom, vrati se u sili božjoj, ispravljajući božje puteve, i stiže na Goru Tavorsku, gde Vladika njegov pre oblista krasotu svoga božastva, i glas očev s visina zasvedoči ga kao vazljubljenoga sina: i na tom mestu ozarivši se bogosvetlim umom, vide presvetlo preobraženje Hrista ljubitelja svoga sa bogovidcem Mojsijem i sa Ilijom ognjeoružnikom i sa trima vazljubljenim mu učenicima⁶⁴, i tu poklonivši se strašnom božjem Podnožju po dostojanju veleljepija trisunčanoga božastva prebožastvene Trojice, i nasladivši se nebesne slave i priopštivši se presvetloj slavi ljubitelja svoga, opet se vrati k Nazaretu.

Poglavlje 22.17: O dolasku Preosvećenoga u Akr

I otuda ode u Akr⁶⁵. I tu ostavši u gradu u domu svetoga Nikole u lavranskoj metohiji, i našavši lađu koja ide u Anatoliju, i usevši u nju ode, pošto mu je Bog pomogao i sveti Duh pospešestvovao, ode pravo u Anatoliju, gde hođaše Preosvećeni. I kada je lađa pristala, posla ka blagovernome caru Kalojanu⁶⁶ da mu dadu konje, da podignu stan njegov od mora. I car posla konje, koliko trebovaše poslani.

Napomene

Vidi gl. 21, pr. 6.
Rekao je Bog Avramu, Prva knjiga Mojsijeva (12, 1), Peta knjiga Mojsijeva (11, 9), Dela apostolska (7, 3). Odnosi se na zemlju obećanu, Hanaan, kasniju Palestinu ili Izrael.
Oba zaveta, Stari i Novi; na kojoj se odigrala stara jevrejska istorija, i na kojoj su živeli Hristos i njegovi učenici.
O muci Hristovoj, smrti i vaskrsenju vidi poslednje glave svih jevanđelja.
O Hristovom silasku u pakao i o tome kako je otuda izveo pravedne ljude koji su živeli pre njegovog rođenja na zemlji priča se u apokrifnom Nikodimovom jevanđelju, koje se u staroj srpskoj književnosti rado čitalo.
To je Crkva svetoga groba ili Vaskrsenja Hristova, na mestu gde je, po Jevanđelju, Hristos stradao, bio sahranjen i vaskrsao. Zidao ju je car Konstantin, a sastoji se od čitavog kompleksa oltara, kapela i dr.
Životvoreći grob, jer je svojim vaskrsnućem Hristos doneo, stvorio, nov život, spas ljudskom rodu, kako misli crkva. Usred ove crkve nalazi se kapela na mestu tog groba.
Sva sveta mesta, sve sveštene hramove, odnosi se na gorepomenute, u pr. 6. Tu su pored kapela i oltara takođe i riznice sa relikvijama.
Golgota je brdo na kome je Hristos razapet. Danas, u sklopu ove crkve nalazi se i crkva na Golgoti sa mestom Časnog krsta (tako se zove krst na kome je Hristos razapet) i sa Hristovim raspećem u prirodnoj veličini koje kao da stalno toči krv — prema novijim opisima ovog mesta. Sudeći po Domentijanovom opisu slično je bilo i u doba Savinog putovanja.
Drugi po redu vaseljenski patrijarh koga je Sava upoznao, a jedan od četvorice.
Vitlejem, nalazi se nekoliko kilometara južno od Jerusalima. Odatle je David, a iz njegovog plemena, po jevanđeljima, i Marijin muž Josif. Zbog popisa stanovništva došao je sa porodicom iz Nazareta, gde je živeo, u mesto rođenja, te se tu rodio Hristos.
Po pričanju Lukinog jevanđelja, glava 2 (1—20).
Prema Jevanđelju po Mateju (2, 1—14). Volsvi su magi, „mudraci sa istoka“, sveštenici persijanski, koji su se bavili proricanjem i astronomijom.
U crkvi u Vitlejemu, koju su zidali Konstantin i Justinijan, nalazi se mermerna pećina sa jaslima koje prikazuju rođenje Hristovo, na mestu gde je, po hrišćanskoj tradiciji, bila pećina u kojoj se Hristos rodio i gde su mu se mudraci sa istoka poklonili.
Zlato, livan, izmirna, pokloni mudraca Hristu, prema Jevanđelje po Mateju (2, 11).
Obilazeći razna svetilišta Sava je upisivao bogatim darovima svoje roditelje, brata i sebe, često postajao i drugi ktitor, pa čak i zidao palate i crkve. Sve je to u skladu sa ciljem njegovog putovanja.
Sava je proučavao tzv. Jerusalimski ustav o organizaciji monaštva, pa je po povratku u Srbiju unosio neke njegove delove u crkvenu praksu (vidi: Rad. M. Grujić, Palestinski uticaji na sv. Savu…, Svetosavski zbornik 1, Beograd 1936).
Sion, brdo na kome je David sagradio hram od kedrovine i u njega smestio šator sa kovčegom zaveta, najveću jevrejsku svetinju. Po psalmima to je dom božji. U Savino vreme Sion je van Jerusalima. Prema hrišćanskom predanju tu je bila kuća apostola Jovana u kojoj je bila Tajna večera, gde je sišao sveti Duh na apostole i gde je, posle Hristove smrti, živela i umrla Bogorodica. To je prva hrišćanska crkva, mati svih crkava. Danas je to džamija Nabi-Daud.
Iverski manastir sv. Krsta, na putu vitlejemskom, van Jerusalima, stari manastir. U njemu mesto gde je, po tradiciji, raslo drvo od koga je načinjen Hristov krst, Podnožje božje; u Savino vreme tu je svakako bila skulptura kao podobije toga krsta.
Ovde je Sava osnovao srpsku monašku koloniju, sazidao „palate“, a po svoj prilici po dolasku u Jerusalim tu je i stanovao. Doskora biblioteka ovog manastira imala je i srpskih rukopisa. Domentijanovo: još i danas stoje govori da ih je on video znatno kasnije.
Podgorije, mesto u Judejskom gorju, planinskom vencu južno od Jerusalima sa glavnim gradom Hevronom (grad Judov), udaljeno više kilometara od Jerusalima.
Prema pričanju kod Luke, glava 2, ali tamo su se Jelisaveta i Marija susrele u samoj kući Zaharijinoj, a po Domentijanu izgleda da su to dva različita lokaliteta. I danas tamo je samo jedno svetilište, dom i mesto susreta u jednoj crkvi, pa je tako bilo sigurno i u Savino vreme. Domentijan, u stvari, samo ponavlja pričanje, te se čini kao da govori o dva mesta; tipično za njegovo nevođenje računa o realnom.
Irod je naredio da se pokolju mala jevrejska deca (Jevanđelje po Mateju, glava 2). O Jovanovom skrivanju — prema predanju.
O Hristovom čudu kod Ovčije kupelji, Jevanđelje po Jovanu (5, 2). To je ribnjak kod tzv. Ovčijih vrata, u istočnom delu Jerusalima.
Prema legendi o Bogorodici njeni roditelji Joakim i Ana imali su kuću kraj tih gradskih vrata, koja se zovu i Getsimanska jer su prema Getsimanskom vrtu, i tu se rodila Bogorodica. Tu se nalazi kamen na kome se pokazuju stope Hristove, stope vladičnje.
Svetinja nad svetinjama, je treći, najsvetliji deo Solomonovog hrama (car Solomon, oko 970—931 god. st. ere, sagradio je velelepan hram na brdu Amoriji u Jerusalimu) u kome se nalazio kovčeg zaveta sa tablicama koje je Mojsije dobio od Boga na Sinaju (prema jevrejskom predanju u Bibliji) i gde je prvosveštenik ulazio samo jednom godišnje. U Savino vreme ovde se nalazila crkva Vavedenja na mestu srušenog Solomonovog hrama, posvećena uvođenju Bogorodice u hram (prema predanju o njoj).
Lestvica Jakovljeva, na putu za Hanan Jakov je u snu video lestvice koje vode na nebo, po kojima idu anđeli, a na vrhu stoji Bog, Prva knjiga Mojsijeva (28, 10—22). Ovo je alegorijsko tumačenje Marijinog ulaska u Hram. Lestvica ostade na lestvici — na tim stepenicama, lestvici, ostala je Bogorodica — lestvica, jer se preko nje ljudski rod penje u večni život.
Iz Bogorodičine legende, kao i ostala predanja o njoj. Pošto su je rodili pod starost, roditelji je namene Bogu kao dar izmoljen od njega. Sa tri godine odvedena je u hram da tamo živi sa ostalim devojkama, Bogu posvećenim. Sveštenik Zaharije je dočeka na stepenicama hrama i uvede u svetinju nad svetinjama, što je znak izuzetne časti. Tu u hramu ostala do 12 godina, hranjena iz ruku anđela, a tada predata Josifu da se stara o njoj. Sva ova pričanja su u apokrifnim jevanđeljima, od kojih je najpoznatije Protojevanđelje Jakovljevo (v. pr. 8, glave 1), od 2 do 3. veka, a kasnije ulaze u zvanične crkvene spise: besede, pesme i dr.
Simeon, zvani Bogoprimac. Pred hramom Marija mu daje u ruke maloga Hrista koga nose na obrezanje, prema jevrejskom običaju, Jevanđelje po Luci (2, 22—35).
Hristom se završava stari zakon, Stari zavet, a otpočinje novi zakon, Novi zavet. Odnosi se na proricanje Isaije o sluzi gospodnjem (Knjiga proroka Isaije, gl. 44—45) i Jeremije o novom savezu između Boga i izabranog naroda, koji će biti večan (Knjiga proroka Jeremije, gl. 30 i 31).
Getsimanija, istočno od Jerusalima u podnožju Gore Jeleonske (Maslinske), oko potoka Kedrona, vrt koji je Hristos voleo i u kome je rado boravio sa učenicima; tu je i uhvaćen — sve prema jevanđeljima.
Bogorodica je često odlazila na mesta koja je njen sin voleo, te je stoga i sahranjena u Getsimanskom vrtu (prema legendi o njenoj smrti, koja je dosta kasno formirana i najpre bila apokrifna — 5. vek), gde se u bazilici, koju je podigao car Markijan a Turci razrušili, nalazi njen grob. U Savino vreme još je postojala velelepna crkva.
Gora Jeleonska, pored Jerusalima. Hristos na njoj često boravio i sa nje se, četrdeset dana posle uskrsnuća, uzneo, vazneo, na nebo (praznik Vaznesenje). O tome kod Luke u jevanđelju (24, 36—53) i Delima (1, 1—14).
Jevanđelje po Marku (16, 19). Marko samo u tom stihu, krajnje sumarno govori o vaznesenju; uz to, misli se da je ova glava kod Marka potekla iz druge tradicije, ne Markove. — Na Gori Jeleonskoj carica Jelena podigla baziliku koju su Saraceni razorili, i sad je džamija.
Hristovim vaznesenjem završavaju se jevanđelja po Luki i Marku. Jevanđelje po Mateju govori kako se Hristos javio ženama mironosicama i poručio apostolima da idu u Galileju gde će ga videti, te oni odlaze tamo na goru i Hristos im se javlja (28, 9—20). Poruka po mironosicama nalazi se i kod Marka (16, 7), ali on se završava na drugi način, vaznesenjem (v. gore pr. 34). I Jovanovo jevanđelje se završava Hristovim javljanjem učenicima u Galileji, na Genizaretskom jezeru (gl. 21), mada kod njega nema ranije poruke apostolima da tamo idu. — Galileja je udaljena od Jerusalima preko 100 kilometara, a po ovom Domentijanovom opisu Savinog putovanja vidi se da je on pošao u obilazak mesta koja su istočno od Jerusalima (Getsimanija, Jeleonska Gora, Vitanija, Jordan), a tek kasnije, na povratku, Sava ide u Galileju. Jasno je da je pričanje o Galileji na ovom mestu ubačeno da bi se pokazalo da je Sava bio i tamo gde se završava Hristova istorija prema Mateju i Jovanu, kad je već bio na Jeleonu, gde se završava po Luki i Marku. Karakteristično za Domentijanov način pisanja, a možda ukazuje na to da Domentijan nije pratio Savu na ovom putu (Drag. Kostić. Da li je Domentijan bio učenik Savin i saputnik mu po svetim mestima, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva 13, 1933, 933—944, drugačijeg je mišljenja, ali ovo mesto nije ni zapazio).
Vitanija, na padinama Jeleonske gore.
Prema Jovanu (11, 1—44), stoga i naziva Hrista Slovom, jer ga Jovan tako zove.
A u te dane nije ništa jeo, Jevanđelje po Luci (4, 2). Nastavljajući put prema istoku Sava je došao u Judejsku pustinju (od Jerihona do Jordanovog ušća u Mrtvo more i duž Mrtvog mora) gde je, prema jevanđeljima, Hristos četrdeset dana postio, iskušavan od đavola (Jevanđelje po Mateju: 4, 1—11; Jevanđelje po Marku: 1, 12—13; Jevanđelje po Luci: 4, 1—13), pripremajući se za svoju misiju. Tzv. Posnica gospodnja nalazi se na brdu, teško je pristupačna, na kamenu, sa crkvom i nizom ćelija u okolini.
Toliko daleko udalji bezakonja naša od nas, kao što daleko stoje istoci od zapada, Psalam (103, 12).
Odnosi se na Hristovo krštenje u Jordanu od strane Jovana Krstitelja (Matej: 3, 13—17; Marko: 1, 9—11; Luka: 3, 21—22; Jovan: 1, 29—36), kada je glas božji posvedočio da je Hristos božji sin. Krštenjem se skida najpre praroditeljski greh Adama i Eve, praotačko prestupljenje, kao i svaka druga moralna nečistoća. Dva puta godišnje, pred Uskrs i Božić, hodočasnici u povorci dolaze od Jerusalima i ulaze u Jordan na mestu gde se nalazi crkva sv. Jovana.
Prema Bibliji Jordan je prestao da teče da bi prošli Izrailjci dolazeći iz Misira i noseći Kovčeg zaveta, Knjiga Isusa Nanina (3, 15—17).
Misli se da je Sava u početku stanovao u manastiru Iverskom (v. pr. 20 ove glave) i da je tu hteo da napravi srpsko uporište, ali je potom prešao u metoh Lavre sv. Save Osvećenog, za koji je kasnije vezao sve svoje kolonije u Palestini (Šesti Rozov, Stranica iz života sv. Save, Spomenik SKA 69).
Lavra sv. Save, veliki manastir tri časa udaljen od Jerusalima u kamenitoj pustinji, osnovao sv. Sava Osvećeni (umro 531. god.), vidi i gl. 2, pr. 22.
Pustinje načinio gradovima, tj. radi njega su ljudi otišli u velikom broju u pustinje. U Judejskoj pustinji bilo je u Savino vreme veoma mnogo pustinjačkih kolonija. Sama Lavra je bila pravi kompleks građevina i ova slika joj odlično pristaje.
Salikostojnik, istoga lika i imena.
U manastiru je pećina sa grobom sv. Save Osvećenog i njegovom ikonom. Tu je naš Sava zapojao tropar i stihire — možda ovde imamo podatak o nesačuvanim Savinim pesmama, posvećenim njegovom patronu i omiljenom uzoru. Domentijan uvek govori kako je Sava odslužio u raznim crkvama, a samo ovde pominje pesme.
U ogradi Lavre nalazili su se manastiri drugih narodnosti, sa izvesnom autonomijom, pa je to verovatno bio razlog da i Sava pod patronatom Lavre organizuje srpske manastire u Palestini. I danas Lavra je jedina koja ima među bratijom Slovene. U Savino vreme ovde je bio mali iverski manastir, koji je Sava već pomagao (samosazdana crkva) kao i manastirić ruski, u kome je i odseo prilikom svog boravka u Lavri.
Čudotvorenja, može da se odnosi na lokalitete gde su se ta čuda dogodila, ali i na ikone i freske koje to prikazuju, ili na literarna dela koja ih opisuju, na žitija, pohvale, pesme i sl.
Peštera Save Osvećenog u Judejskoj pustinji.
More sodomsko, Mrtvo more, naziva se tako prema biblijskoj priči o Sodomi i Gomori, gradovima koji su zbog svog bezakonja sprženi i propali u zemlju, a povrh njih se stvorilo ovo jezero (Prva knjiga Mojsijeva, gl. 19. Vidi Kosidovskog, nav. delo). Oko Mrtvog mora je užasna pustinja bez ikakve vegetacije, a u samom moru nema života zbog velike koncentracije soli.
Jedan brat od njih, postao član zajednice, osnovao srpsku koloniju u Lavri, ustanovio veoma čvrste veze sa ovim manastirom, poznatim sa svog strogog monaškog reda. U kasnije vreme Srbi su na mahove držali ovaj manastir.
Vidi primedbu 42 ove glave, o metohu lavranskom kao Savinom boravištu.
To je manastir svetog Jovana Bogoslova, koji je Sava dao kao metoh Lavri sv. Save, ali u kome su živeli srpski monasi. Danas je u ruševinama. Nekoliko stotina godina ovo je bilo srpsko uporište za hodočasnike iz svih slovenskih krajeva, veoma bogat i cenjen manastir. Sazidavši ga, Sava je ispunio jedan od glavnih ciljeva svoga puta u Palestinu.
Vidi primedbu 18. ove glave.
Psalam (15, 2).
Nazaret, gradić u Galileji, oko 120 km. severno od Jerusalima. Mesto stanovanja Josifa i Marije, u kome je Hristos proveo detinjstvo, prema jevanđeljima.
Pasha, najveći jevrejski praznik kojim se slavi oslobođenje od ropstva i izlazak iz Misira pod Mojsijem, Jevreji su o prazniku Pashe dolazili u Solomonov hram u Jerusalimu iz svih krajeva.
Pričanje o Hristovom detinjstvu kod Luke (2, 39—52).
Kod Luke (1, 26—38). To su Blagovesti.
Odnosi se na glavnu crkvu, na mestu doma Josifovog.
Bez osude, tj. da vidi Boga, Hrista, pre Strašnoga suda, kada će ga svi videti.
Prema Protojevanđelju Jakovljevom arhanđeo se javio Bogorodici sa vešću da će roditi sina božjeg dok je ona bila na studencu. Po Luki bilo je to u kući Josifovoj. U Nazaretu postoji crkvica na mestu Bogorodičinog studenca. Iz ovog pričanja jasno je da Domentijan prihvata apokrifnu tradiciju o Blagovestima.
Jevanđelje po Luci (4, 14). Međutim tamo je: I vrati se Isus u sili duhovnoj u Galileju, a odnosi se na Hristov povratak iz pustinje jordanske, posle pošćenja, kad se ispunio snagom sv. Duha. Prema tome ovo je još jedan primer Domentijanovog sasvim proizvoljnog citiranja.
Gora Tavorska, u blizini Nazareta, na njoj su se Hristu, koji je bio sa apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom, javili Mojsije i Ilija ognjeoružnik (v. gl. 20, pr. 4), i Hrist se preobrazio licem, a božji glas ga posvedočio kao sina (Jevanđelje po Mateju: 17, 1—9; Jevanđelje po Marku: 9, 1—9; Jevanđelje po Luci: 9, 28—36). Carica Jelena podigla crkvu na Tavoru, koja je porušena.
Akr, Akon, u Savino vreme veliko pristanište za hodočasnike. Vidi gl. 26, pr. 27.
Car Kalojan, nikejski car Jovan Vatac (1222—1254).