Život svetoga Save

Poglavlje 28: O polasku Preosvećenoga u Aleksandriju i o pohođenju svetih pustinika, a potom o odlasku njegovom u Svetu Goru sinajsku

Poglavlje 28.1: O putovanju Preosvećenoga u Aleksandriju¹

Dobivši provoditelje iz Jerusalima, ustavši ode u Aleksandriju. I kada je stigao do toga grada, bi časno primljen od aleksandrijskog patrijarha², i s njim primi duhovni savet i duševnu korist, za koju je uvek imao otvoreno oko. I oba nebesna svetila primivši duhovnu i telesnu radost, jedan drugoga odlikovaše različnim darovima, ovaj od zapada zapadnim, a ovaj od istoka raznim istočnim sveštenim darovima, apostolskim častima i patrijaršijskim odejanjima i dobromirisnim kadionicama.

I mnogo zlato dade toj crkvi³ i časnome njezinu predstojatelju i celom kliru njegovu, i družini božjoj, ubogima, poveći deo. I u toj svetoj crkvi upisa u imenik sebe i svoje roditelje i ljubaznoga brata svoga kir-Stefana, koji je bio kralj. I razumede Duhom svetim da su od početka u Aleksandriji bili krepki muževi i silni duhovnim podvizima⁴. I poradova se s patrijarhom, i za sve dobro proslaviše Boga koji se slavi u svetima, i korist primiše sami u sebi, i ispovediše se jedan drugome, i dobivši Bogom oproštaj, i o Gospodu radujući se, tako se rastadoše.

Poglavlje 28.2: O poseti svetih pustinjaka sa preosvećenim kir Savom

Sveti dobi od njega⁵ muža dobra i duhovna, koji je znao okolo puteve aleksandrijskih pustinja i svete muževe koji su živeli u njima, jedne u Mareotu⁶, druge pokraj Livije⁷ u pustinjskim svetim mestima, gde jedan drugoga nadmašuju dobrim delima. Obišavši sve krajeve tih svetih primi od sviju pouku, hoteći naučiti tačno sve što je od prvih mučalnika⁸, koji su istinito provodili monaški život, i sam pun svega dobra i blaga, i sve umejući naučen samim Bogom, ali još trebaše nenasitne krasote i nekončajeme blagodati, i sa svima besedovavši reči večnoga života, sve uteši po reči gospodnjoj: Ako koga zaboravi mati njegova, ja vas neću zaboraviti⁹, i ovim svojim slugom uteši svoje stradalce, poštedivši im preveliki deo zlata.

I pošto su ga svi blagoslovili, opet otuda ode u Tivaidu i u Skit i u Crnu Goru¹⁰, u kojoj manastiri imaju skitski obraz¹¹ i svete muževe koji žive u njima po dva ili po tri. Obišavši okolo svu Suriju¹² i Persiju¹³ i ceo Egipat i njegove krajeve, gde god je čuo za krepke črnce, nikako ih ne ostavljaše, dok ih ne bi video. Postade ispitivač istine i samovidac dela svetih, koje nađe u telu, svima postade saopštnik i sapodvižnik, ne dođe ni jednome od njih sa praznim rukama, no sve ispuni blagoslovom, i sve odlikova darovima, i veći deo učini Bogu i svetima njegovim od svoga otačastva, primivši na se obraz prevelikoga božjeg smirenja, i do smrti smirujući se pred svima.

A Gospod sviju, drug poniženih, blagoslovi ga molitvama svojih svetih, i obeća mu darovati nagradu u onaj veliki i prosvećeni dan. A podnese skrbi i pečali, znojeve i sve trudove samih svetih propovednika, gospodnjih samovidaca. Oni prođoše istok i zapad, sever i jug kao izoštrene strele, ispunjujući zapovest gospodnju. A ovaj takođe, podobeći se svetima, prođe sve istoke i zapade, jug i sever, i opet osim tih svetih gore i peštere, doline i brda, pustinje i gradove i propasti zemaljske¹⁴, pomišljajući na propisano Duhom svetim: Jer trudove njihove i smrt primi kao bolje od svakog prinošenja¹⁵. Radi toga, imajući izoštreno srce na sva dela božja, i um okrilaćen blagodaću božjom, prođe kao i munja, i oblete kao pčela sabirajući svome otačastvu med bogorazumija.

Poglavlje 28.3: O povratku Preosvećenoga u sveti grad Jerusalim

I otuda opet vrati se u sveti grad Jerusalim, i u njemu otpočinuvši, u veselju duhovnom i u radosti duševnoj nastanjavaše se sa bogosvetlim patrijarhom u sve dane, u ispravljenju božastvenih zapovesti i u preseljenju ka onom životu radosnoga prebivanja¹⁶.

Poglavlje 28.4: O putovanju Preosvećenoga na Goru sinajsku

I otuda uzevši provoditelja, ode u Sinaju istim putem kojim i Gospod njegov, prevečni Bog, postavši mladenac telom, sa prečistom svojom materom i sa obručnikom njezinim Josifom pobeže od bezakonoga Iroda u Egipat¹⁷. I prošavši jerihonske krajeve, i prešavši Jordan¹⁸, i gledajući ka jordanskim pustinjama, dođe u Kalomoniju¹⁹, u manastir presvete Bogorodice, i tu prepočinu, gde i pre Gospod njegov sa prečistom svojom materom, gde reče prečista Bogoroditeljnica ka svome obručniku Josifu: Ovo je mesto prečudno, da počinemo ovde, da se i naše magare najede dobre trave²⁰. I radi toga nazva se ovo mesto: dobro preložište; i radi toga i manastir presvete Bogorodice tu bi satvoren. I tu se pokloni mestu Gospodnjem, gde pospava na toj čudnoj travi, buđen od prečiste svoje matere zbog žurbe puta. I celovavši svetu crkvu prečiste njegove matere, zlato dade na podizanje toga manastira²¹.

I ustavši otuda pređe pustinje jordanske, i došavši u grad Korak²², i tu otpočinuvši, otuda ode u Veliki Vavilon²³, i posla vest preko učenika svojih ka sultanu toga grada koji je carevao²⁴. A on, kao bezakonik, a uz to i poganin, kada u rečima njegovih učenika ču da je došao preosvećeni, odmah ga obuze veliki strah i bojazan i užasan trepet uđe mu u duhovni samisao. I tako bi obuzet strahom božjim, prema pisanom: I ne hoteći poštujem Boga jevrejskoga²⁵. I u tom času posla onoga što stoji pred njim, zapovedivši: „Šta treba božji čovek, sve će naći predstavljeno i mesto presvetlo za njegov odmor.“ I sa velikom čašću odlikova njega, koji je poštovao Boga više od svoga života. Radi toga i Gospod zapoveda ne samo vernim slugama da služe onima koji ga ljube, no i nevernim i poganim zapoveda da sa strahom stoje pred onim koji čini njegovu volju. I tu poklonivši se trojici svetih mladića, Ananiji, Azariji, Misailu²⁶, i otpočinuvši tu koliko htede, i taj sultan dade mu provoditelja da ga sa velikim zaprećenjem i sa strahom provodi u veliki Egipat²⁷, i da ga opet preda sultanu egipatskom, kao što i bi.

I otuda ustavši ode u veliki Egipat, i tu takođe posla ka sultanu koji je carevao Egiptom, i ovaj takođe čuvši za dolazak Preosvećenoga, takođe obrativši se strahom božjim, i s radošću primi ga²⁸, i zapovedi mu da ide u mitropoliju²⁹ i da prepočine tu u domu presvete Bogorodice, gde Gospod pre toga stanova mladenstvujući telom, pobegavši od bezakonoga Iroda, i strašnim dolaskom sakrušivši prevare egipatske³⁰. Kada je Preosvećeni tu došao, po zapovesti toga cara sve potrebno što je na korist njemu i onima koji su s njim, sve bi doneseno. I tu otpočinu koliko htede, i pokloni se stanu gospodnjem i prečiste njegove matere, i udivi se neiskazanim čudesima njegovim i neizmernom čovekoljublju i prevelikom smirenju njegovu, koji je svoju presvetlu lepotu božastvenoga lika svoga čovekoljublja i prečiste svoje matere preobrazio u crni egipatski vid, koji je pocrnio radi Adama u adu, i tim svojim preobraženjem hteo je obući ga u presvetli vid i opet ukrasiti u prvu krasotu, i palu svoju sliku uzdići i postaviti na presto slave svoje³¹. I ovaj sultan posla mu provoditelja čak do Sinajske Gore³². I pošto je Gospod ispravljao njegove puteve, tako ode, u Gospodu radujući se, do Gore sinajske.

Poglavlje 28.5: O dolasku preosvećenoga kir Save u svetu Goru sinajsku

I došavši u Grad sinajski³³ bi časno primljen od episkopa toga grada. I došavši u manastir prečiste Bogorodice³⁴, pokloni se svetoj crkvi i toj samoj dobrotvorci i svetome mestu, gde kupina ognjem goreći ne zgaraše³⁵, gde sam Gospod iz kupine, koja je plamenom gorela, reče ka velikom proroku Mojsiju: Izuj obuću sa nogu tvojih, jer mesto, na kome stojiš, zemlja je sveta³⁶, gde i do danas jereji bosi služe svetu liturgiju. I taj sam Preosvećeni na tom mestu služio je pred Gospodom svetu liturgiju istim načinom, po reči gospodnjoj, na svetoj zemlji svetolepno posluživši, i proslavi Oca i Sina i svetoga Duha, i onu koja je prostranija od nebesa i šira od zemlje, prečistu njegovu mater, koja je Boga u sebe smestila, i sa radošću izreče reč Davidovu: „Gospod mi postade kao pribežište, i Bog moj kao pomoć nadanju mojemu³⁷.“

Iziđe gore na sveti vrh Gore sinajske³⁸, gde Gospod Bog svedržitelj mnogo puta siđe sa nebesnom slavom, dajući zakon vazljubljenom Izrailju, topeći gore i satirući kamenje svojom silom³⁹ i gde reče velikom proroku Mojsiju: „Blagodat imaš od mene“ a veliki bogovidac odgovori ka Gospodu svedržitelju: „Ako sam našao blagodat pred tobom, javi mi se, da te vidim razumno.“ A Bog će k njemu: „Ne može čovek živ u telu videti lica moga i živ biti, no evo u mene mesto sveto, i staćeš pri kamenu, i pokriću te rukom mojom, i kada prođem sa slavom mojom, i kad dignem ruku moju, i videćeš leđa moja, a lice moje neće ti se javiti⁴⁰.“ A veliki Mojsije, veoma pokoriv sluga i dobro bojažljiv, čuvši slavu višnjega Boga, veoma ustrepta od slave i kreposti Boga svedržitelja, i pomišljaše da beži, no ne imađaše kamo, no u strahu velikom ustupaše nazad, i gora, kao vosak rastopivši se od lica Boga Jakovljeva, od straha sama činjaše mu put posred celoga kamena, a Mojsije veoma bežaše dužinom kamena koji se rastopio od straha gospodnjeg⁴¹ više nego Jordan kada se u njemu krstio Gospod⁴².

I Preosvećeni, uzišavši na to sveto mesto, pokloni se crkvi svetoga Ilije⁴³ i celova podloženje svemoćne desnice na tom svetom kamenu i na velikom bogovidcu, i tu satvori celovanje sa mnogom ljubavlju, uzmučiv se velikom žalošću ne htede se otrgnuti od toga kamena, kao videći samoga toga koji je preklonio nebesa i sišao, i kao da je tu krepka i svesilna sveta mišica njegova i misleći da se još nije podigla⁴⁴, i prinoseći umiljenje iz srca, gledaše umnim i srdačnim i duševnim očima onoga koji gore sedi na prestolu heruvimskom, čekajući od njega bogate milosti, videći ga verna u obećanjima, neraskajana u blagodati, i koji svakome ispunjuje prozbu. I ispunivši se duhovnom radošću i obogativši se blagodaću božjom, istinito znajući svoga Gospoda da je svuda i da ispunjuje sve riznice dobrim, i da se bez zakašnjenja nalazi blizu sviju koji ga prizivaju istinom.

Napomene

1. Aleksandrija, bila je tada pod vlašću egipatskog sultana Maleka El Ćamila. Sava je iz Jerusalima dobio vodiče, ali se ne vidi da li je išao morem ili kopnom.
2. Aleksandrijski patrijarh, jedan od četvorice vaseljenskih patrijarha; u ovo vreme bio je to Grigorije Prvi.
3. Iako Domentijan ne kaže, nesumnjivo se to odnosi na crkvu sv. Marka, zaštitnika Aleksandrije. U svome pismu studeničkom igumanu Spiridonu Sava kaže da želi da ide u Aleksandriju, da se pokloni svetom Marku.
4. Krepki muževi, odnosi se na čuvene hrišćanske mislioce i radnike aleksandrijske škole, kao što su Atanasije i Kiril Aleksandrijski, koji su istupali protiv jeresi i za utvrđenje hrišćanske dogme.
5. Tj. Sava od patrijarha.
6. Mareot, jugozapadno od Aleksandrije, oko istoimenog jezera.
7. Livija, Libija, zapadno od Aleksandrije. Egipat je sveta zemlja zato što je sveta porodica (Hristos, Marija, Josif) pobegla pred Irodovom mržnjom u Egipat, a isto tako i zato što je u njemu nastalo hrišćansko monaštvo (3—4. vek). Stoga Sava obilazi poznate kolonije monaha i isposnika u pustinjskim krajevima oko Aleksandrije.
8. Odnosi se svakako na proučavanje njihove organizacije, načina života i ustava.
9. Neutvrđen citat.
10. Tivaida, Tabenizi, Teba, u neposrednoj blizini Aleksandrije, veoma čuven monaški centar u kome se živi u opštežiću, skupa. Skit, pustinja, ravnica, u severozapadnom Egiptu gde se živi usamljenički, vidi gl. 7, pr. 2 i gl. 13, pr. 3. Crna Gora, prevod koptskog naziva za Egipat, a znači: plodna zemlja, crnica.
11. Skitski obraz, način usamljeničkog života, vidi gl. 7, pr. 2.
12. Surija, po svoj prilici pustinja Sur, na desnoj obali Nila, prema Sinaju.
13. Persija, verovatno se odnosi na džinovsko drvo Persea gratisima (Persea gratissima) kod sela Matarije, 9 km. severoistočno od Kaira, ispod koga se, po predanju, odmarala Bogorodica sa malim Hristom po dolasku u Egipat; jedan od lokaliteta veoma poštovanih u srednjem veku i kasnije (vidi D. Vitković, delo navedeno u gl. 27, pr. 3). Nije verovatno da se odnosi na Bagdadski kalifat, kako neki uzimaju.
14. Sava se poredi sa apostolima, gospodnjim samovidcima, jer je mnogo putovao kao i oni, ali je posetio i više od njih; gore i peštere itd.
15. Neutvrđen citat.
16. Ovaj opis Savinog povratka u Jerusalim veoma liči na isti takav opis, i sa istim naslovom, na str. 247, pa nije isključeno „da je to neka običajna fraza da se ima vraćati u Jerusalim, iako to nije obična šetnja ili izlet“ (D. Vitković nav. delo). U Pećkom rukopisu ovde je nova glava sa naslovom kao u Bečkom rukopisu.
17. Priča o bekstvu Josifa i Marije sa detetom Isusom u Egipat, kod Jevanđelja po Mateju, glava 2.
18. Jerihon, grad severoistočno od Jerusalima, u blizini Jordana. Sava je, dakle, prešao na istočnu obalu Jordana.
19. Kalomonija, jedan od tri jordanska manastira koji su postojali u Savino doba.
20. Svakako iz nekog apokrifa, možda iz Pseudomatejevog jevanđelja, gde se govori kako se Bogorodica odmarala pod nekom palmom (ratan — jedna vrsta palmi).
21. Dobro preložište, Domentijan uzima Kalomoniju kao dvosložnu reč, te tako prevodi. Možda je Sava i ovde osnovao srpsku koloniju.
22. Grad Korah, Kerak, stari Kir Moav, tvrđava starih Moavaca, danas Kirharešet, istočno od Mrtvog mora u Jordanu, važna karavanska raskrsnica u doba krstaških ratova.
23. Veliki Vavilon, Kairo, čiji deo, Stari Kairo, leži na mestu gde je bio egipatski Vavilon, u kome su živeli asirski zarobljenici, zvan i Memfis. Tu se, po hrišćanskom predanju, naselila sveta porodica po dolasku u Egipat.
24. Vidi dalje pr. 27.
25. Neutvrđen citat.
26. Ananija, Azarija, Misailo, trojica svetih mladića, drugovi proroka Danila, koje je Bog spasao od užarene peći u vavilonskom ropstvu, Knjiga proroka Danila, glave 1—3. Događaj se odigrao u Vavilonu u Mesopotamiji, a ne u Vavilonu egipatskom. Domentijanova bogoslovska greška.
27. Veliki Egipat ne može biti ništa drugo osim Kaira, prestonice egipatskih sultana. Stoga je verovatno da Domentijan pravi grešku i govori o dva grada: Velikom Vavilonu i Velikom Egiptu, kao i o dva sultana: sultanu grada Vavilona i egipatskom sultanu. I opisivanje boravka u ta „dva“ grada ukazuje da se radi u stvari o jednom. Jedini događaj u Vavilonu koji može da posluži za identifikovanje je poseta mestu mučenja trojice svetih mladića, pa se i to pokazalo kao greška. Očigledno je da Domentijan nije bio u Savinoj pratnji pri ovom putu u Egipat. Uporedi i primedbu 16 gore.
28. Sultan, Malek El Ćamil (vidi pr. 9, gl. 21), učen i sposoban, poznat zbog svoje naklonosti prema učenim ljudima.
29. Koptski manastir (danas posvećen sv. Sergiju) u kome je bilo sedište koptske patrijaršije; ali u vreme Savinog dolaska patrijaršija je bila upražnjena (do 1235. god.), te stoga: mitropolija.
30. Prema Knjizi proroka Isaije (19, 1).
31. Odnosi se na čudotvornu ikonu Bogorodičinu koja se u tom manastiru nalazila od 11. veka.
32. Sinajska gora, na njoj je Bog dao Mojsiju zakone i pokazao mu se. Na Sinaju je bio veliki centar asketa i monaštva. Stoga je Sinaj sveta zemlja za hrišćane.
33. Sinajski grad, odnosi se na veliki i utvrđeni Sinajski manastir, koji se nalazi na podnožju Džebel Muse, jednog od najviših sinajskih vrhova. Sagradio ga je car Justinijan, oko 557. godine.
34. U manastiru je velika crkva posvećena Preobraženju, ali ima više oltara od kojih je jedan Uspenje Bogorodičino.
35. Glavni oltar ove crkve je na mestu gde je bila „kupina neopalima“ i kod njega sveštenici služe bosi.
36. Druga knjiga Mojsijeva (3, 1—5). Tada se Bog prvi put javio Mojsiju i naredio mu da izvede Jevreje iz misirskog ropstva.
37. Psalam (91, 2).
38. Po vrlo teškom kamenitom putu i velikoj uzbrdici za nekoliko časova stiže se na vrh sinajski sa koga je izvanredan pogled na sve strane.
39. Po Bibliji, Jehova je u dva maha dao Mojsiju tablice sa zakonom, Druga knjiga Mojsijeva, glave 19—31 i 32—34. Vidi opis božjeg silaska pa Sinajsku goru u gl. 19, 16—19.
40. Ovaj razgovor Mojsija sa Bogom odvijao se u šatoru, kraj jevrejskog logora pod gorom, a ne na vrhu, vidi: Druga knjiga Mojsijeva, (33, 12—23).
41. U poslednjim stihovima gore navedenim Bog govori Mojsiju da će se ovaj od njega uplašiti, a Domentijan to priča kao događaj.
42. Nije iz Jevanđelja već iz crkvenih pesama koje pevaju o dva događaja koja su se desila na istom mestu: krštenje Hristova na Jordanu i raniji prelaz Jevreja na ulasku u zemlju obećanu kad se tok Jordana zaustavio, vidi gl. 22, pr. 40 i 41.
43. Crkva sv. Ilije nalazila se, sad je u ruševinama, na jednom od brda sinajskih, Horivu, niže od samog vrha, gde je jedno vreme živeo prorok Ilija da bi obnovio jevrejski savez sa Jehovom, Prva knjiga o carevima (19, 8—14). Put na vrh Sinaja vodi preko ovog lokaliteta.
44. Odnosi se na sledeće: „I reče Gospod: evo mjesto kod mene, pa stani na stijenu. I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u rasjelinu kamenu, i zaklopiću te rukom svojom dok ne prođem. Po tom ću dignuti ruku svoju, i vidjećeš me s leđa, a lice se moje ne može vidjeti“ — Druga knjiga Mojsijeva (33, 21—23).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34