Život svetoga Save

Poglavlje 5: O polasku svetoga Save u Carigrad i povratku njegovom i o savetu njegovom sa prepodobnim svojim ocem Simeonom

Dogodi se žalost tome manastiru Svete Bogorodice Vatopedske, da je sam iguman trebao poći u Carigrad, ali sa bratijom umolivši bogobojažljivog kir Savu, monaha, posla ga umesto sebe carigradskom caru¹ zbog poslova manastirskih. I kada je on došao ka caru u Konstantinov Grad², bio je primljen od cara sa velikom čašću; a caru je bio poznat dolazak njegova oca u Svetu Goru, i zapita ga car o prebivanju oca njegova, i sve mu ispriča po redu o svemu, od prva i do toga časa. A car udivivši se zbog neiskazanog samotrenja božjega, proslavi Boga zbog njegove³ smernosti; i posla mu mnogo zlata sa velikom čašću. I odlikova svetoga naznamenika⁴ božjega kir Savu svakim častima, prvo svetom ljubavlju, koja je mati svima dobrotama. I reče k njemu: „Sve što trebaš od carstva mi, ništa ti nije zabranjeno“; jer mu beše prijatelj⁵, i sve što mu reče igumanova poslanica o manastiru Svete Bogorodice, sve mu car ispuni, što trebova; i potom mu reče za tesnotu manastira, i molio je Hilandar⁶, i bi mu dan od cara; i vrati se od cara u Svetu Goru sa velikim darovima.

Došavši u dom Svete Bogorodice, i celovavši svetu crkvu, i blagoslovivši se sa igumanom i sa bratijom, reče im da je car ispunio svu prozbu u njihovu i da je još i preveliku blagodat dobio, darove i počasti careve, sve im ispriča. Potom ode ka željenom i bogonosnom drugu svome i gospodinu i ocu, gde ćutaše u jedinjenju duha sa Bogom, i satvorivši trisvetu molitvu, i kaza mu ljubazan pozdrav i carevo mnogousrdno poklonjenje. I kada su seli, ispriča mu sve od početka, kako: „Bog molitvama presvete Bogorodice i tvojim svetim molitvama predloži sve naše prošnje volji carevoj, i dobismo u Bogu svu volju našu dobro ispunjenu, i car blagodari Boga zbog prepodobnosti svetinje tvoje, i zbog velike ti smernosti Boga radi, i posla ti mnoge darove i mnogo zlata na potrebu tvojoj prepodobnosti, rekavši: I moli za mene. I darova mi Hilandar sa svima metohijama, i napisa mi opravdanja⁷.“ I Prepodobni blagodarivši Boga i prečistu njegovu mater za sve to, prizva igumana i bratiju, i predade mu zapovest carevu; i priložiše manastir Hilandar ka Vatopedu, i zlato darovano mu od cara predade igumanu na potrebu manastiru i bratiji. Jer tako su obojica imali misao i ljubav da tu život skončaju u tom manastiru.

I dok su oni jedno mislili u domu Svete Bogorodice, obojica uzevši krst Hristov kao oružje, pođoše nepobednom silom na borbu sa neprijateljima, i svojim velikim trpljenjem salomiše mnoge mreže njihove, razgorevši se Hristovom ljubavlju, ugasiše rosom svetih suza svoga podviga oganj zločestija, raspaljivanje ljutih mudro pretrpeše uspešnim srcem, i popališe prevaru neprijateljsku⁸, i čekajući da pređu na božastvenu utehu, javiše se mnogosvetli svetilnici crkve Hristove, poslani od Boga i njegove prečiste matere, i zato se uvenčaše nepropadljivim vencima, i slavu primiše sa višnjim silama ravnočasno.

I dok su oni prebivali u tom podvigu, dođe ka bogoumnom kir Savi neki bogobojažljiv muž, naznamena mu bogomisaoni savet i reče mu: „Bog posla tebe u Svetu Goru, ne da se spaseš samo ti i tvoj roditelj, no da i deci otačastva tvoga ustrojiš dobar put, jer proroku je rečeno: Ne upoznaj me samo ti jedini, no izići na goru Sion, kao trubu unesi glas svoj javljajući dobre glase o Jerusalimu, tako da me svi saznaju⁹. Takođe i ti ne kasni, no satvori manastir u Svetoj Gori da bude istinito pribežište tvome otačastvu, da i posle vas oni, koji su u zemlji otačastva tvoga, koji se nađu da ljube Boga i njegovu prečistu mater i koji žele istinitoga života, došavši tu, da ga nađu, i pretrpevši do konca da budu spaseni¹⁰.“ I primivši savet sa radošću, usta kao od sna, kaza prepodobnom ocu svome Simeonu sve po redu. I taj sveti monah pohvali Boga za sve što mu reče njegov sin; i savećavši oba, verne sluge Hristove, vazda goreći Duhom svetim na veće bogoljublje, i satvoriše molitvu ka prečistoj predstateljnici života njihova, da učini volju svoju, što hoće.

I bogoglasni monah kir Sava došavši ka igumanu, i satvorivši metanije, reče: „Oče smeti, molim svetinju ti i prosim, da mi na blagoslov daš jedno zapustelo mestašce, da satvorim ćelijicu u ime moje, da koji dođu od zemlje otačastva moga, da imaju svoj si dom, da ne dosađuju manastiru ni tvojoj svetinji, ni bratiji koja živi u ovom domu.“ A igumanu to ne bi ugodno, i ne satvori volje njegove. I ispriča Prepodobnome. I od tada ne usnuše, moleći se prečistoj Bogorodici dan i noć, da im ispuni prozbu.

I otišavši u Mes u sabor karejski, i saveća sa bogonosnim ocem protom i sa drugima koji ga moga, da imaju svoj si dom, da ne dosađuju manastir, rekavši: „Izaberi sebi manastir koji hoćeš“, radi veće zavisti prema Vatopedu, jer ga isuviše beše podigao i iznad sile obogatio, jer mnoga leta¹¹ sam tu beše živeo, i opet takođe mnoga leta sa ocem svojim bogonosnim Simeonom. A prepodobni Simeon starošću beše veoma oslabio, tako da nije mogao ni jahati na konju, i došavši sin njegov blagodatni kir Sava, i reče mu sve što je bilo u saboru svetih otaca; i behu poslana bratija od svetog sabora da mu predadu manastir koji voli. I podigavši oca svoga svetoga Simeona sa odrom između dva konja, obiđe svu Svetu Goru i sve manastire, i ne zavoli nijednoga osim Hilandara.

I vrati se u dom svoj Vatoped, utajivši savet od sviju, osim sina svoga. A iguman i sva bratija videvši što se dogodilo sa prepodobnima, ubojaše se da ne otidu od njih sasvim hranitelji njihovi, i savećavši dadoše im Hilandar koji je sveti izvoleo svetim razumom. I tako napisaše: „Vatoped i Hilandar da su jedan manastir, i sveti kir Sava jedan otac oboma¹².“ I kada je to bilo, oba prepodobna blagodariše Hrista i njegovu prečistu mater koji ispunjuju njihove prozbe. I satvoriše molitvu onome koji je osnovao zemlju na ničem, koji sve tvori samo svojom zapovešću, i ka njegovoj prečistoj materi; i svršivši molitvu, i blagoslovi prepodobni sina svoga kir Savu. I primivši molitvu prepodobnoga, i uzevši ljude, ode na podizanje doma Presvete Bogorodice Hilandarske.

Napomene

1. Car Aleksije Anđel (1195—1203).
2. Konstantinov Grad, Carigrad, koji je car Konstantin zidao od 324. do 330. godine. Prestonica vizantijskog carstva.
3. Tj. Simeonove.
4. Naznamenik, onaj koji je označen, obeležen, određen.
5. Careva kći Jevdokija bila je udata za Savinog brata Stefana, velikog župana, kasnijeg kralja Prvovenčanog.
6. Domentijan ne želi da Savu prikaže slavoljubivim već skromnim. Stoga njegov odlazak u Carigrad da bi dobio carevu dozvolu za zidanje srpskog manastira prikazuje kao put zbog vatopedskih potreba, i tek na carevu sugestiju Sava pominje Hilandar. Hilandar je u to vreme bio u ruševinama. Pre toga to je bio mali grčki manastir; Hilandar je udaljen od obale u šumovitoj dolini, kraj potoka. Sa severoistočne strane on je od svih svetogorskih manastira najbliži kopnu.
7. Opravdanja, tj. carsku zapovest; to je Prva carska hrisovulja (grčka) iz 1198. godine.
8. Neprijatelj je đavo.
9. Knjiga proroka Isaije (40, 9). Gora Sion je sveto brdo, na kome živi pravi Bog; grad božji koji u Novom zavetu simbolizuje crkvu. Nalazi se kraj Jerusalima.
10. I dalje Domentijan nastoji da inicijativu ne pripiše Savi nego božjem promislu kroz nepoznatog starca, koji se Savi javlja kao u snu.
11. Mnoga leta, kod Domentijana je to opšte mesto kada govori o vremenu; Sava je na Sv. Gori pre dolaska Nemanjina proveo najmanje pet, ili nešto više, godina, a od dolaska Nemanjina do Savinog putovanja u Carigrad nije bila prošla ni godina dana.
12. I danas su manastiri Hilandar i Vatoped u najtešnjim prijateljskim vezama.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34