Život svetoga Save

Poglavlje 29: Pohvala preosvećenoga episkopa Bogonosnoga Save

I sveti bogonosac siđe sa gore, postavši sličan velikome bogovidcu, noseći ne samo samoga Boga u sebi i na sebi, no i ukrašen blagodaću njegovom. A ovaj drugi bogovidac postade, i udostoji se videti ne samo leđa božija, no se udostoji blagodaću darovanom mu s visine da služi samome Gospodu prepodobijem i pravdom pred njim sve dane života svoga¹.

Onaj veliki bogovidac silom božjom satvori tolika čudesa; a ovaj Preosvećeni silom istoga i blagodaću darovanom mu od Boga satvori ista čudesa, ovaj drugi Izrailj Bogom podignut privede Gospodu nov narod².

Onaj veliki bogovidac proročkim očima vide kupinu naveštenu u Sinaju gde ognjem gori i gde ne sagoreva, i glasom Gospoda Boga iz plamena bi poslan u Egipat da izvede Izrailj iz ropstva faraonova; a ovaj Preosvećeni, samim Gospodom naznamenan još u maternjoj utrobi, i od mladosti počevši anđelski život, i naoružan svetim Duhom, bogomislenim očima prozre, pre postanka nebesa i zemlje i pre sviju vekova od Oca nebesnog narečenu božju Mater i bogoglasnim prorocima proglašenu Svetu Goru prečistu i senovitu, istinitu Bogorodicu, koju predobri Bog izvoli kao stan sebi, i ovom bogoglasnom mladiću dade mig da tamo ide. A on sa ljubavlju primivši glas Gospoda Boga, poteče u Svetu Goru kao drugi Ilija Tesvićanin, i u njoj vaspitan bi hranjen anđelskom sladošću, i prebogatim Ocem nebesnim. Jevanđelskom blagodaću izlivenom u ceo svet bi ukrašen od Hrista ljubitelja svoga, i tu pocrpe izvor bogoslovlja velikih božjih čudesa, i otuda otišavši na istok, objavi se kao apostolski saprestolnik, udostojen izobilne blagodati tih svetih bogovidaca, i okrilaćen Duhom svetim, anđelskim krilima kao na oblak uzlete od istoka ka zapadu, i nauči dobroj veri ne samo svoje otačastvo, no opteče istoke i zapade kao sunce, i bogomisaonim svojim učenjem od prevare izbavivši bezbrojno množastvo naroda, sa sobom privede Gospodu. I Bogom izrasli izdanak od Svete Gore posle poteče u Goru sinajsku, i poklonivši se svetome mestu, i posluživši Gospodu na toj svetoj zemlji, proslavi Oca nebesnoga, i ne ču glasa iz plamena, no samoga davca toga glasa, istinito telo i njegovu prečistu krv izlivenu za život sveta, primivši u presvetu dušu svoju žar smotrenija tajne božje, i nazva se drugi prorok, kao Isaija, koji je od serafima primio žar, a ovaj Preosvećeni, sam telesni serafim, postade stan samoga Gospoda, imajući u srcu svome i u duši svojoj onoga koji počiva na svetima i koji se poje od serafima i slavi od heruvima. I sada se dogodi proročanstvo bogonosnoga oca našega Simeona, koji mu proreče: „I sveta duša tvoja biće presto samome Gospodu i Gospod koji caruje u vekove i na vekove biće s tobom³.“

Onaj veliki bogovidac brojem tisuće izvede iz ropstva narod izrailjski; a ovaj Preosvećeni svojim bogorazumnim učenjem satvori bezbroj pravovernih ljudi, i izbavivši od idolske prevare privede Gospodu; prvom Izrailju i deci njegovoj usinjenje i slava i obećanja, a onima koji ne ostaše u njegovom zavetu, dogodi se žalost⁴; a na ovom Preosvećenom utvrdi se bogatno milost božja, usinjenje i slava, i ovome bi dano od Gospoda obećanje budućih dobara beskonačnoga života, i nazva se novi Izrailj, i sve Gospodom obećane obete predade deci svoga otačastva.

Onaj veliki bogovidac dobi tablice zakona Bogom napisana pismena na kamenim pločama; a ovaj Preosvećeni ne primi ništa na kamenim pločama ni mastilom napisano, no novom apostolskom blagodaću primi svetim Duhom naznamenane tablice duhovnih pouka, kojima ispuni zakon i prosveti svoje otačastvo⁵.

Onaj bogovidac govorio je Gospodu licem u lice; a ovaj Preosvećeni iz mladosti primivši neumučnu heruvimsku pesmu, i sve časove dnevne i noćne u uši samoga Gospoda Savaota cvrkućući serafimskim glasom ne prestade sve do kraja⁶.

Onaj veliki bogovidac izmeni dažd u grad, i reke u krv; a ovaj Preosvećeni molitvom probivši nebesa, i od Gospoda isprosi grad čineći čudo, i napoji kralja ugarskoga studenom vodom sa svima njegovim vojnicima⁷.

Onaj veliki bogovidac u Egiptu presušivši izvore ispuni krvlju, da ne piju Egipćani. A ovaj Preosvećeni zapovedi narodu svome da prizvavši njegovu svetu molitvu i izvorima mleko uskisnu, i po njegovoj reči tako bi⁸.

Onaj veliki bogovidac rukom gospodnjom sa rečju svojom izbi egipatske prvence, a ovaj Preosvećeni uze prvenstvo Izrailjevo, i ka samom Hristu Gospodu, koji je bio prvenac iz mrtvih, preseli se u višnji Jerusalim⁹.

Onaj veliki bogovidac potopi u Crvenom moru Faraona sa kolima, i potopi neprijatelje božje; a ovaj Preosvećeni mnoge zakonoprestupne neprijatelje, koji vojuju na stado božje, i koji uništavaju jevanđelje Hristovo, koji su samovoljno ogrezli u dubini neverovanja, silom božjom do kraja istrebi njihovu nečistotu, i svojim bogorazumijem nasadi svaku dobru veru u svojem otačastvu¹⁰.

Onaj veliki bogovidac napoji u pustinji žedni Izrailj koji je sa njim¹¹, a ovaj Preosvećeni napoji svakom dobrom verom svoje otačastvo koje je od početka bilo žedno istinitoga pića, Hrista istinitoga Boga našega.

Onaj veliki bogovidac proobrazujući krst pobedi Amalika; a ovaj Preosvećeni mnoge zakonoprestupnike, koji su vojevali na njegovo otačastvo, osudivši svetom molitvom i svetim krsnim oružjem izbi ih, i uskoro učini praznima njihove savete i rasu njihovu slavu¹².

Onaj bogovidac žezlom preseče Crveno more provevši Izrailj, a ovaj Preosvećeni putujući posred velikoga mora svetom molitvom ukroti prevelike morske vale i zapovedi moru da ćuti, i zaustavi ga, i sa dva prsta kojima se blagosilja vrati veliki vetar sa duhom burnim, i satvori veliku tišinu posred mora, i ljude koji su s njim prevede kroz veliko Sirijsko more u radosti, uz to i nepovređene¹³.

Onaj veliki bogovidac u Crvenom moru napisa u starini sliku neveste koja nije iskusila brak; a ovaj Preosvećeni prozre ono što će se dogoditi sa njime, posluži joj kao istinitoj Bogorodici i materi Božjoj, i svetolepno joj odade počast više od života svoga¹⁴.

Onaj veliki bogovidac od Crvenoga mora po vazduhu izvede prepelice, i nasiti skup Izrailjev; a ovome Preosvećenom, koji je bolan putovao kroz veliko Sirijsko more, po zapovesti svetog Oca nebesnoga, kome su u ruci njegovoj konci zemlje i more, sama pučina morska sa strahom posluži i želju mu donese: veliku prečudnu ribu i kao rukama čovečjim položi na samog tog Preosvećenog; i nasiti se sam taj Preosvećeni i učenici njegovi i oni koji su upravljali tom lađom¹⁵.

Onaj veliki bogovidac u pustinji prehrani Izrailjćane i njegovom molbom Bog svedržitelj manu odaždi sa nebesa; a ovaj Preosvećeni od mladosti zavole pustinjski život, hraneći i grejući one koji žive u pustinjama i u pešterama i svakim dovoljstvom posluži im, i svakim veseljem obveseli ih duhovno i telesno¹⁶.

Onaj veliki bogovidac čistio je oskvrnjene krvlju junaca i koza; a ovaj Preosvećeni istinitom krvlju božjom, izlivenom iz rebara gospodnjih, i njome osvećivaše one koji prilaze k njemu sa verom¹⁷.

Onaj veliki bogovidac pobeže od roda svoga iz zemlje egipatske, i dođe u zemlju madijamsku; a ovaj Preosvećeni postade preselnik od svoje zemlje i od svoga roda sličan Avramu, i postade naslednik a uz to i žitelj zemlje obećane velikome Mojsiju, zemlje koja toči mleko i med¹⁸.

Onaj veliki bogovidac izmeni skupu Izrailjevu gorku vodu u sladost; a ovaj Preosvećeni putujući od istoka ka zapadu, od Svete Gore sa svetim črncima svetogorskim, i svojim blagoslovom izmeni im gorko mleko u sladost¹⁹.

Onaj veliki bogovidac mlad u kotarici bi bačen u more zbog straha od Faraona, i iz mora bi izvađen od ćerke Faraonove; a ovaj Preosvećeni putujući po moru, od Svete Bogorodice Vatopedske ploveći u Lavru svetog Atanasija, bi uhvaćen od bezbožnih gusara, a Bog je od početka činio divna čuda sa njime, i kada su oni došli u pristanište svetog Atanasija, sam iskoči iz lađe viđen od sviju, i nijedan od njih ne reče za njega u taj čas, dok se ne oslobodi od svojih neprijatelja, i blagodari Boga rekavši: „Na neprijatelje moje pogleda oko moje.“²⁰

Onaj veliki bogovidac plamenom popali skup Korejev, i zapovedi zemlji da proždere Datana; a ovaj Preosvećeni ognjem božanstvenim popali bezakone jeretike po svome otačastvu, i srpom duhovnim požeže, i svaku dobru veru nasadi u svome otačastvu²¹.

Onaj veliki bogovidac umrtvi mnoge careve: Siona, cara amorejskoga, i Oga, cara vasanska, i sva carstva hananska; a ovaj Preosvećeni udivi mnoge careve, istočne i zapadne, i na severu i na jugu kod mnogih careva satvori čudesa²².

Onaj veliki bogovidac jedinoj skiniji služaše, i stari zakon držaše, i skup Izrailjev vođaše, tvoreći sudbe u njima; a ovaj Preosvećeni mnogoobrazne svete crkve satvori po svome otačastvu, i ne samo po otačastvu, no i po istočnim i zapadnim zemljama, selima i gradovima, pustinjama i gorama i pešterama posluži, i svome otačastvu postade vođ na dobru veru i na svetinju, i postade novi zakonodavac, služeći novom blagodaću na istinitom apostolskom osnovu, pokazujući istoke i zapade²³.

Onaj veliki bogovidac pomolivši se Bogu očisti od prokaze svoju sestru Marijamu; a ovaj Preosvećeni pomolivši se Bogu svetom molitvom podiže raslabljenoga i zdrava ga učini, i zdrav postavši hođaše²⁴.

Onaj veliki bogovidac izvede Izrailjćane iz Egipta sa zlatom i srebrom egipatskim; a ovaj Preosvećeni zlato i srebro, koliko dobi u zemlji otačastva svoga, sve prenese u tuđu zemlju, prođe istoke i zapade sejući bogatstvo svoje po zapovesti Oca nebesnoga²⁵.

Onaj veliki bogovidac udarivši kamen iz kamena vodu istoči rodu jevrejskom kamena srca, i napoji ih; a ovaj Preosvećeni izvrši zapovest svetoga Duha, i reč prorokovu ispuni: Javiše se izvori vodni, i otkriše se osnovi vaseljene, to jest, vodom i duhom Bog osveti čovečanstvo; takođe i ovaj Sveti, posledujući Gospodu svome, svetim krštenjem, vodom i duhom, pokajanjem i ispovedanjem osveti svoje otačastvo²⁶, i otkri osnove vaseljene po zapovesti Oca nebesno ga; sazda svete crkve u pravcu istoka i zapada, kao što beše zapovest božastvena od početka, i u poslednjem veku biće tako, što je Gospod učinio od početka, po istoj slici i ovaj Sveti učini, čekajući budući vek.

Onaj veliki bogovidac zapovedi celom skupu Izrailjevu: Isperite rize svoje i u tri dana budite čisti od loža vaših, da se udostojite istinitoga viđenja, i bićete dostojni da slušate glas Gospoda Boga vašega; a ovaj Preosvećeni zasvedoči saboru svoga otačastva, arhijerejima, jerejima, prepodobnim i bogonosnim črncima i svima svojim srodnicima i svoj deci svoga otačastva, govoreći: „Svedočanstvo gospodnje, sveto jevanđelsko i istinito zakonopoloženje i apostolska predanja i proročka propovedanja i ispravljenja svetih bogonosnih otaca i božanska učenja predana vam od mene, dobro sačuvavši ispunite, da vam Gospod za to u onaj veliki i prosvećeni dan dade dobru i punu meru, i da budete čisti ne samo u tri dana, no da budete sveti telom i duhom i u sve dane vašega života; i da su bedra vaša prepojasana istinom, i da svetilnici vaši gore milostinjom prema ništima, i da ste vi podobni ljudima koji čekaju gospodina svojega i koji tvore volju njegovu, kojima je Gospod na nebesima spremio presto svoj, i da Gospod Bog vaš, došavši nađe vas spremne, i ne samo da se udostojite da čujete glas Gospoda Boga vašega, no da se i nastanite sa njime u beskonačne vekove, da se na vama izvrši reč gospodnja: Jer biće, reče, prvi poslednji, a poslednji prvi²⁷.“

Onaj veliki bogovidac primi savet Otora, tasta svoga²⁸, i postavi u Izrailju knjigočije, sudije, desetnike i pedesetnike i satnike i tisućnike na upravljanje skupa Izrailjeva; a ovaj Preosvećeni, vođen samim Bogom, raspisavši krajeve svoga otačastva, i unapred gledajući svetim Duhom, po dostojanju postavi jedne episkope, upravljače svete vere i čuvare umnih stada hristoimenitoga naroda, i te postavi kao humke iznad gora, da vide svima čuvstvima duševnim i telesnim; a druge prepodobne i bogonosne oce postavi za vođe ocima ka carstvu nebesnome; a druge protopope i popove i đakone i podđakone, svakoga u svome činu da čini volju Oca koji ih je poslao.

Onaj veliki bogovidac ne udostoji se naslediti nimalo obećane zemlje; a ovaj Preosvećeni munjonosnim načinom prođe istoke i zapade ispunjujući Hristovo jevanđelje i privede Gospodu savršen narod, i ne primi samo obećana blaga, no bi i uselnik raja, i sa Gospodom se nastani u beskonačne vekove²⁹.

Onaj veliki bogovidac vaspita Isusa Navina u pobožnosti i da mu služi u čistoti, i iza njega postade drugi vođ skupu Izrailjevu; a ovaj Preosvećeni takođe vaspita sa sobom muža valjana i bogoljubna i bogobojažljiva i sveta, telom i duhom služeći mu, črnca Arsenija, i toga u mesto sebe postavi kao drugoga upravitelja i vođu otačastva svoga³⁰.

Sada se zbi proročanstvo bogonosnoga oca našega svetoga Simeona, koje posle odlaska iz ovoga života unapred objavi svetim Duhom ljubaznome svome sinu blagodetnome kir Savi: „Ljubitelj tvoj Hristos udostojiće te dara nebesnoga, i na istoku ćeš primiti nebesnu vlast, vezivanje i drešenje krivica ljudskih grehova, i bićeš zajedničar apostolskog sedenja, proći ćeš istoke i zapade, provođen samim Gospodom, i obasjaćeš doline i brda kao sunce, opteći ćeš sve gradove kao Ignjatije bogonosac, i ispitaćeš sve neispitane puteve Vladike svoga svedržitelja, i svima ćeš se časno pokloniti, i udostojen njegove blagodati doći ćeš od istoka k meni, i sa Gospodom nastanićeš se u beskonačne vekove³¹, amin.“

A probavivši tu u Sinaju u miru svetu četrdesetnicu³², svagda držeći stražu u domu duševnom krepkim umom bdijući i čuvajući, istiniti pastir, na krajevima zemlje bdijući za stado otačastva svoga³³, imajući otvoreno duševno oko, svagda gledajući ka svevidećem, i Duhom svetim predvide večna blaga i radujući se u nadi svojoj, i svagda pomišljajući:

„Šta i kako i radi čega je ovo moje tečenje od zapada ka istinitom istoku, i šta je priobretenje moje, Hristos svedobri Gospod, prosvećenje meni i mojem otačastvu i spasitelj narodu mome, koji kaže: Tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se; jer svaki koji moli dobija, i koji traži nalazi, i onome koji kuca otvoriće se³⁴.“

Radi ove gospodnje zapovesti, imao je svagda u umu onaj neuklonimi dan koji će doći, u koji će se i nebesni car naći sa slavom, dajući naplatu svakome prema delima. To unapred videći misaonim očima, priležno se žurio na predležeći mu podvig, čuvajući u umu svome zapovest gospodnju, rečenu prorokom: Položih čuvanje ustima mojima, kada ustane grešnik na me; onemeh i smirih se i ućutah od dobara³⁵. I uvek čuvajući usta svoja i jezik svoj, da ni rečju ni delom ne otpadne od strašne zapovesti gospodnje, i nikada se ne udostoji prazne reči, no je svagda imao pred duševnim očima strašnu reč, da će odgovarati strašnome na strašnom sudištu njegovu³⁶, i po sve časove brinuo se da se nađe bez straha i bojazni.

I vršeći dobre podvige, život svetih otaca³⁷, uvek je napredovao dobrim delima istinitog monaštva, omrznuvši od mladosti život ovog varljivog sveta i izvoli živeti sa Bogom u jedinjenju, i postade u Gospodu veoma slobodan od sviju zemaljskih stvari, koje će brzo preći u ovom sujetnom životu, i svagda priležno nastanjujući se na putevima svedočanstva gospodnjih, želeći nebesnih dobara beskonačnoga života i nepropadljive nagrade, u kome je beskonačna radost.

Napomene

1. Cela ova glava predstavlja veliku paralelu Save i Mojsija. Ovde se Sava prvi put naziva bogonosac i poredi se sa Mojsijem — bogovidac. U prvoj paraleli ističe se Savina prednost nad Mojsijem stoga što je on kao čovek hrišćanin bliži Bogu od Mojsija, čoveka starog zaveta. Kada se Mojsije vratio sa Sinajske gore posle sastanka sa Bogom njegovo lice je svetlelo, Druga knjiga Mojsijeva (34, 29—35). Uporedi i Hrista na Tavorskoj gori (gl. 22, pr. 52).
2. O Mojsijevim čudima v. Druga knjiga Mojsijeva gl. 4—10 i dalje, a o Savinim čudima ranije u ovoj knjizi. Sava je priveo Bogu Srbe, drugi Izrailj, tj. izabrani narod. Prvi deo ove paralele, tj. za Mojsija, nedostaje, a ovo što se kaže za Savu ide pre uz sledeću paralelu.
3. Mojsiju je Bog naredio da ide u Misir i izvede Jevreje (Druga knjiga Mojsijeva, gl. 3) a Savi da ide u Bogorodičina naselja, Svetu Goru. Sava se dalje upoređuje sa prorocima Ilijom, kome je Jehova zapovedio da ide u pustinju, gde ga hrane gavrani hlebom i mesom (Prva knjiga o carevima, 17, 1—6; vidi i pr. 43 glave 28), i Isaijom, kome serafimi žeravicom očišćuju grehove (Knjiga proroka Isaije, 6, 1—7). Za Simeonovo proročanstvo up. gl. 8, pr. 3.
4. Prema Drugoj knjizi Mojsijevoj gl. 12, 37, Mojsije je iz Egipta izveo 600.000 ljudi, osim žena i dece. Jehova im je na Sinaju obećao zaštitu kao izabranom narodu, Izrailju, Druga knjiga Mojsijeva gl. 19—31, ali je pobunjene otpadnike surovo kaznio, gl. 32.
5. O božjem zakonu na kamenim pločama, Druga knjiga Mojsijeva (31, 18 i 34, 1—4). Sava je postavši arhiepiskop dobio duhovne zakone.
6. Druga knjiga Mojsijeva (33, 11). Sava to čini kroz neprekidne molitve na svim obredima dana i noći (časovi).
7. Da bi Mojsiju ljudi poverovali Bog ga je obdario čudotvornom moći, te pušta grad i vodu pretvara u krv, Druga knjiga Mojsijeva (9, 13—33 i 7, 14—21). Za Savu upor. gl. 20.
8. Druga knjiga Mojsijeva (7, 14—24); o ovoj čudotvornoj moći Savine molitve nigde se kod Domentijana ne govori osim ovde, a ima kod Teodosija, gl. 12.
9. O pomoru egipatskih prvenaca vidi Druga knjiga Mojsijeva (gl. 11 i 12); Hrist je prvi vaskrsao, postao prvenac iz mrtvih, i ka njemu u carstvo nebesko, višnji Jerusalim, odlazi Sava, oduzimajući tako prvenstvo Izrailjevo, postavši bliži i draži Bogu od njegovog izabranog naroda. Igra reči.
10. O prelasku preko Crvenog mora, Druga knjiga Mojsijeva (14—15); Sava je istrebio jeretike u Srbiji, upor. gl. 17, 18 i 19.
11. U sinajskoj pustinji Jevrejima nedostaje voda, a Mojsije im je čudom dobavlja, Druga knjiga Mojsijeva (gl. 17, 1—7).
12. Pobeda nad Amaličanima postignuta je ne znakom krsta, već uzdignutim Mojsijevim rukama, Druga knjiga Mojsijeva gl. 17, 8—16, vidi i gl. 13, pr. 11; odnosi se na Savino čudo sa Strezom u gl. 13.
13. Druga knjiga Mojsijeva gl. 14, naročito stih 16 i 21; Savino čudo iz gl. 25.
14. Prolazak kroz Crveno more Novi zavet tumači kao simbol spasenja, dakle onako kao i silazak božjeg sina na zemlju rođenjem od neveste koja nije iskusila brak, a Sava toj nevesti, Bogorodici, služi celog veka, živi u njoj posvećenoj Svetoj Gori, podiže joj manastir Hilandar, boravi u njenim manastirima: Studenici, Evergetidi i dr.
15. O prepelicama koje je Jehova poslao izgladnelim Jevrejima u Sinajskoj pustinji, Druga knjiga Mojsijeva (16), i Četvrta knjiga Mojsijeva (11, 31—33), gde se i kaže da ih je vetar naneo od mora; ovo Savino čudo priča Domentijan tek kasnije, u gl. 30, ali istim rečima.
16. O mani s nebesa, Druga knjiga Mojsijeva 16 glava; aluzija na Savine poklone asketama po Atosu i Svetoj zemlji, pa i drugde. Naročito vidi gl. 2 gde se opisuju obilasci pustinjaka po Sv. Gori koje Sava čini u mladosti, noseći im u vreme posta tople hlebove.
17. Prema Prvoj i Trećoj knjizi Mojsijevoj nečisti se mogu očistiti prinošenjem žrtve Bogu, koja se sastoji od krvi junca ili ovna, v. Druga knjiga Mojsijeva (29, 10—21). Sava je kao svešteno lice pričešćivao krvlju Hristovom koju simbolizuje uzimanje vina pri pričešću.
18. Mojsije je ubio jednog Egipćanina koji je mučio jevrejski narod i zbog toga je pobegao u zemlju Madijamsku, istočno od Akabskog zaliva, Druga knjiga Mojsijeva (2, 11—22); Sava je došao u Palestinu, zemlju obećanu. I Avram se iz svoje prapostojbine, Ura Haldejskog, preselio u Hanan, Prva knjiga Mojsijeva (11, 27—31).
19. U pustinji Sur Mojsije je gorku vodu pretvorio u pitku tako što je u nju ubacio neko drvo koje mu je Bog ukazao, Druga knjiga Mojsijeva (15, 22—25); Sava je došao u Srbiju iz Svete Gore sa monasima svetogorskim, od istoka ka zapadu, i pretvorio gorko mleko u sladost, tj. nesreće koje su u Srbiji tada vladale, zbog bratoubilačkog rata, pretvorio u mir i blagostanje, v. gl. 11, naročito pohvalu Savi i Simeonu sa kontrastom istok-zapad. Na neprijatelje moje pogleda oko moje Psalam (54, 7).
20. Faraon je naredio da se sva jevrejska muška deca bacaju u Nil, ali je Mojsija našla faraonova kći i odnegovala, Druga knjiga Mojsijeva gl. 1 i 2, 1—10. O Savinom izbavljenju od razbojnika ovde u gl. 2. Paralela neuspeha: obojica se spasavaju iz vode.
21. Koreja, Datana i druge koji su se pobunili protivu Mojsija sa svojim ljudima oganj je sažegao a zemlja progutala, Četvrta knjiga Mojsijeva gl. 16; Sava dejstvuje protiv jeretika rečju, božanstvenim ognjem, vidi Savine besede protiv jeretika.
22. Siona, cara amorejskog, i Oga, cara vasanska, i sva carstva hananska, Psalam 135, 11), o ovim događajima u Četvrtoj knjizi Mojsijevoj, gl. 21, st. 21—32, 33—35, i dalje, to su događaji na putu od Sinaja ka Hananu; Sava je išao raznim carevima, ali je čuda tvorio samo kod ugarskog kralja, gl. 20.
23. Skinija (grč.), šator; Mojsije je po Jehovinoj naredbi sačinio šator u kome se nalazio kovčeg zaveta, tj. sa zakonskim tablicama — tu je prinošena žrtva Bogu i tu je Mojsije sa Bogom razgovarao, Druga knjiga Mojsijeva 26. gl.; o Savinom podizanju manastira Domentijan govori vrlo često.
24. Mojsije je očistio od gube, prokaze, svoju sestru Marijamu, Četvrta knjiga Mojsijeva gl. 12; ovo Savino čudo opisano u gl. 14.
25. Druga knjiga Mojsijeva, gl. 11, 2; Sava čini suprotno, svoje razdaje tuđima — o tome ovde vrlo često.
26. Jevrejski narod se često dizao protiv Mojsija, kamena je srca, a ovaj je iz kamena vodu istočio za njih, Druga knjiga Mojsijeva, gl. 17, 1—7; citat iz Psalama 18, 16; aluzije na Savino delanje kao arhiepiskopa.
27. Mojsije govori narodu da se očisti telesno (čiste haljine i uzdržavanje od postelje) za tri dana, da bi se pripremio za susret sa Jehovom, Druga knjiga Mojsijeva, 19, 15; Savin govor ovde naveden odnosi se na poslednju Savinu besedu u Srbiji, glava 24, ali ona je održana pred crkvenim licima, dok se ovde govori o saboru, na kome su i deca svoga otačastva, baš kao i na saboru na kome se Sava odriče arhiepiskopstva i postavlja Arsenija, glava 26; ovo je, možda, dokaz da je ta Savina beseda držana tom drugom prilikom, na saboru u Žiči, pri abdikaciji; vidi gl. 26, pr. 7. — Da su bedra vaša prenojasana istinom, Jevanđelje po Luci (12, 35); Jer biće prvi poslednji, a poslednji prvi, Jevanđelje po Mateju (19, 30).
28. O savetima Otora, madijamskog sveštenika, a tasta Mojsijevog, kako da se organizuje vlast u jevrejskom narodu, vidi Druga knjiga Mojsijeva, glava 18.
29. Prema Jehovinoj presudi Mojsije je umro na putu, ne stigavši u obećanu zemlju Hanaan, vidi Četvrtu knjigu Mojsijevu, (20, 12) i Petu knjigu Mojsijevu (32, 48—52 i gl. 34). O Savi se govori kao o već mrtvom. Paralela po suprotnosti.
30. Isus Navin, verni Mojsijev saradnik i vojskovođa Izrailjaca, određen je za Mojsijevog naslednika, Peta knjiga Mojsijeva gl. 31, 1—8. Sava je za naslednika odredio svog vaspitanika Arsenija, v. gl. 26, pr. 6. Ovim se završava veliko poređenje Save sa Mojsijem (koje ima 30 paralela), kojim se porede činjenice iz njihovih života, kao i osobine i kvaliteti, s tim što se uvek Savi daje prednost. Međutim, paralele ne idu hronološki prema događajima bilo iz života Mojsija, bilo Save.
31. Ispunjenje Nemanjinog proročanstva; vidi gl. 8, pr. 2—7 i, kasnije, gl. 32, pr. 8. (Za kritiku od Druge do Pete knjige Mojsijeve vidi: Zenon Kosidovski, Biblijske legende, Srpska književna zadruga, Beograd 1965, str. 147—189).
32. Četrdesetnica, ili veliki post, pred Uskrs, traje 48 dana.
33. Bdijući za stado otačastva svoga, odnosi se svakako na organizovanje srpskih kolonija u Sinajskom manastiru (kasnije sv. Katarine) i u Raiti, koje su kroz ceo srednji vek kao i u doba turske okupacije Srbije bile vrlo živi centri srpske književnosti (vidi V. Rozov: Sveti Sava i Srbi u Svetoj Zemlji i na Sinaju, Misao 28, Bgd 1928, 334—341). Isto tako i za nabavku svetačkih moštiju i drugih relikvija, neophodnih za novoorganizovanu srpsku crkvu i njene hramove i manastire.
34. Jevanđelje po Mateju (7, 7—8) i Jevanđelje po Luci (11, 9—10).
35. Psalam (39, 1—2).
36. Strašnome sudiji na Strašnom sudu, tj. Bogu.
37. Život svetih otaca, tj. imao je uvek kao uzor podvige opisane u životima svetaca, hagiografijama

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34