Život svetoga Save

Poglavlje 1

Kada je carevao Gospod naš Isus Hristos i kada je prevara bila pobeđena, i varka idolska istrebljena, i kada je prestalo gonjenje protiv hrišćana, i kada se dobra vera prosvetila u celome svetu, i kada se svuda slavi jedini Gospod Isus Hristos, sa Ocem i sa svetim Duhom, svetom i jednosušnom Trojicom nerazdeljno od nebesnih i zemaljskih i preispodnjih¹ koji je stvorio iz nebića sve stvorenje vidljivo i nevidljivo i njime caruje neprestano u beskonačne vekove, amin; i kada je blagoverni i blagočastivi i Bogom izabrani i Bogom podignuti i samodržavni gospodin Stefan, velikoslavni i velerodni i preveliki župan Nemanja samodržavno carevao svom srpskom i pomorskom zemljom², i Dioklitijom, i Dalmacijom, i Travunijom³, sa Bogom darovanom mu suprugom, bogočastivom Anom, živeći u carstvu svome po zakonu gospodnjem, i rodiše sinove i kćeri. I potom dobro snabdevši čistotu na starost svoju, i savećavši bogomisaoni savet, pomoliše se Gospodu Bogu svedržitelju, govoreći:

„Gospode, daj nam da rodimo čedo po volji tvoga milosrđa i po tvome božastvenom samotrenju, da bezbrojnom silom tvojom ispuni svoje otačastvo, bogoljubnim tvojim dobroverijem, kome mi, sluge tvoje, po zapovesti tvoga božastva i tvojih svetih apostola položismo početak, nadajući se primiti tvoju božanstvenu nagradu⁴. I ako satvoriš milost sa slugama svojima, da se više ne približimo u sjedinjenje ove telesne ljubavi, no da ostanemo izvršujući svetinju u strahu tvome sve dane života našega⁵.“

I predobri Bog koji od iskoni sluša one koji ga ljube, i koji tvori volju onima koji ga se boje, koji je poslušao Avrama i Saru, i koji im je dodao na starost Isaka⁶, po obećanju, takođe posluša i Zahariju i Jelisavetu da im dade Krstitelja Jovana⁷, bogosvetlu zraku, koji propoveda istinito sunce sveta, Hrista Boga našega. Potom i Joakim i Ana, po obećanju, rodiše hraniteljku života našega, prečistu mater Hrista Boga našega⁸; i po reči apostola Isus Hristos juče i danas, isti je i u vekove⁹ na kraju godina posluša čistu molitvu i ovih pravednika, i dade kao napred rečenim pravednicima.

I potom zače bogoljubiva Ana u svojoj utrobi, i rodi po božjoj volji sina, dobro iznikli izdanak od dobroga korena, u kome roditelji njegovi primivši bogosvetlu radost, blagodariše dobrotvora svoga, koji ne previde moljenja njihova. I od začeća njegova više se ne sastadoše u ložnicu svoju, no kao što se obećaše Bogu, u tom ostadoše do kraja života svoga. A Bogom carovanoga sina krstivši u ime Oca i Sina i svetoga Duha, narekoše mu ime Rastko, koji će vaistinu veoma uzrasti božastvenim dobrim delima, i to ne samo on nego će i svoje otačastvo privesti na veliku pobožnost, i dovršiti nedovršeno od svojih roditelja što je za pobožnost njihovu, koji su u njegovu rođenju vaistinu primili izveštenje od svetoga Duha, da im bi darovan od Boga kao dar božji. Imajući svagda veliku radost zbog njega, i svagda uzašiljući Gospodu blagodarne molitve, othraniše ga sa dobrobojažljivošću u svakoj dobroj veri i čistoti, znajući ga kao božjeg vesnika.

I biše načinjene palate za njegovo prebivanje, gde prebivaše veliki svetilnik božji, koji raste i svetli se božjom blagodaću, i koji će prosvetiti svoje otačastvo. Roditelji njegovi, imajući veliku ljubav prema njemu, često dolažahu k njemu, ispunjujući se velikim divljenjem zbog njega i imajući mnoge misli i pečali zbog njega: „Šta će biti ovo dete poslano nam od Boga?“ i predaše ga božjoj volji, i naučiše ga svetim knjigama¹⁰. A koliko dolažahu k njemu, tolike i takove nedomislene radosti ispunjavahu se dušom, blagodat božja koja je na njemu, tajno im svetim Duhom objavljivaše veselje, unapred slikajući im beskonačno veselje u Gospodu Bogu, i nađoše beskonačnu radost molitvama toga rođenoga od njih.

Kada je on bio vaspitan u velikoj ljubavi i dobroj veri i čistoti, i kada je bio naučen svakom bogoljublju i dobroj naravi, dadoše mu jedan kraj carstva svoga u oblast mu i na veselje njegovim slugama¹¹. Ne domišljahu se nedomislivoj tajni božjoj zbog njega, no štaviše nadahu se u njemu da će carevati na prestolu oca svoga, i ne izvestiše nikome tajne božje koju su videli na njemu u te dane, no ga položiše na srca svoja, rekavši: „Šta će učiniti na njemu povesnik i providac tajana?“

A on, istinito seme božje, od mladosti svoje ne predade se ni ka jednoj slavi od zemaljskih, no samo molitvama i postom iz mlada prionu Gospodu, po reči proroka: Blažen je muž koji se boji Gospoda¹², i koga će Gospod uzeti od mladosti njegove, i počeće zajedno rabotati jedan jednome.

Kada je bio u domu očevu tako do sedamnaest godina¹³, ražegavši se Duhom svetim, poverova reči gospodnjoj koju reče svojim istinitim ustima: Ko ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan; ko ne uzme krsta svoga i ne ide za mnom, nije mene dostojan¹⁴. I razumede da je ovaj život prolazan, metežan i pustošan, i da brzo iščezava, i prozrevši duševnim očima beskonačan život i neiscrpna blaga spremljena pravednicima koji ga ljube¹⁵, i slavu zemaljsku smatrav kao ništa, ostavi zemaljsko carstvo, i sa radošću reče: „Da prvo ispunim reč gospodnju, pošto je Gospod rekao: Tražite prvo carstva nebeskoga i pravde njegove, i ovo sve dodaće vam se.“¹⁶

I naoružavši se Duhom svetim, i opasavši bedra svoja¹⁷ bogorazumljem i čistim devičanstvom i velikom uzdržljivošću, sam sebe spremi čistom molitvom i duhovnom ljubavlju kao svetilnik koji gori Hristu. Jer radi čiste vere njegove ka Hristu živeo je u srcu njegovu sam ljubitelj ljubavi, prema božastvenom apostolu, koji je rekao: U kome su sakrivena skrovišta razuma¹⁸ ovo skrovište, koje je sakriveno na dnu srca; jer radi toga sam Bog reče: Blaženi su čisti srcem, jer će ti Boga ugledati¹⁹, pošto taj sam beše sakriven u srcu onoga koji ga ljubi, i koji veruje u njega.

Radi toga prodade sve zemaljsko carstvo i kupi to mnogoceno skrovište na zemlji, kojim se obogati sam i roditelje svoje, a još i svoje otačastvo, goreći Duhom svetim i svagda moleći se Gospodu da mu pokaže put po kome će se hodeći spasti.

I javi mu Gospod nekoga črnca²⁰, koji poznaje Svetu Goru. Smireni mladić, primivši ovoga sa velikom usrdnošću, ispita ga o Svetoj Gori, i sve bogoumno ispriča mu živote svetih Svete Gore. I mnogo slušavši od njega, zavoli Bogom poslani mu savet, i razumede Bogom poslani mu glas od Svete Gore i od presvete Bogorodice, koju položi kao predstateljicu i poverenicu života svoga²¹. Mnogu priležnu molitvu satvori ka prečistoj prvašnjoj posrednici spasenja roda ljudskoga²², rekavši:

„Prečista mati života sviju, koja si ponudila netraženo milosrđe, umoli Sina svoga i Boga moga stvoritelja, da mi pošlje svoju svetlost i istinu svoju, da me upućuju i vode u tvoju Svetu Goru i u tvoje stanove²³ koje si spremila onima koji te ljube, i udostoji me da uđem u tvoj dom²⁴ ka božijem oltaru i ka Bogu koji veseli moju mladost, i prineću mu žrtvu blagodarnosti, i da dadem svoje obete Gospodu, koje izrekoše usne moje, da postanem uzor otačastvu mome i svima koji ga ljube.“

I svršivši molitvu, i ukrepivši se nadom Prečiste, i uvećavši sa sobom bogobojažljive ljude sa kojima će ići za Hristom, i ostavivši kraj u kome življaše, i dođe ocu svome. Roditelji njegovi primiše ga sa velikom radošću, i pošto je bilo veliko veselje zbog dolaska mnogoljubaznoga im sina, pošto je minulo ne mnogo vreme, reče ka svojim roditeljima: „Gospodari moji, recite mi da idem na onaj kraj zemlje“, rekavši joj ime, „jer mi rekoše lovci da je mnogo veliki lov u gori te zemlje.“ A roditelji mu rekoše da ide.

Pošto je on izdavna bio ulovljen od Hrista, i ustreljen strelom ljubavi čijom se ljubavlju ranio, i naoružavši se Duhom svetim, satvori životvoreći krst u srcu svome, i reče Gospodu: „Upravi noge moje na put miran, da pođem i hodim po istini tvojoj sve dane života mog, svagda i sada, i uvek i u vekove vekova, amin.“

Napomene

1. Preispodnjih, najdonjih tj. pakla.
2. Srpska i pomorska zemlja, zvanični naziv srpske države u doba Nemanjića, sve do cara Dušana, kada se naziva Srpska i grčka zemlja.
3. Dioklitija, Dalmacija, Travunija, pored slovenskog naziva: Pomorska zemlja, tu istu teritoriju Domentijan označava i nazivima iz vremena Rimljana: Dioklitija, po rimskom gradu Doclea (Dokleja), južni deo Jadranskog primorja; Dalmacija označava istu teritoriju, prema rimskoj provinciji Gornjoj Dalmaciji; Travunija je oblast između Dubrovnika i Kotora sa zaleđem.
4. Roditelji mole boga za dete koje će utemeljiti pravu veru u srpskoj zemlji, a to i jeste glavna karakteristika Savinog rada. Već na samom početku Domentijan ističe Savinu predodređenost, pa stoga i čitav njegov budući životni put i rad. Svoj zadatak pisca Domentijan shvata kao dužnost da Savin život prikaže kao ispunjenje božjeg promisla.
5. Molitva i zavet roditelja spadaju u tipične hagiografske šablone; tako u hagiografiji o Aleksiju božjem čoveku i u biografiji Konstantina (Ćirila).
6. Avram, Sara, Isak, biblijske ličnosti: Avramu, praocu jevrejskog naroda, tek u dubokoj starosti rodila je žena Sara sina Isaka, izmoljenog od Boga (Prva knjiga Mojsijeva, glava 16).
7. Zaharije, Jelisaveta, Jovan, roditelji Krstitelja Jovana su takođe u starosti izmolili dete (Jevanđelje po Luci, glava 1).
8. Joakim i Ana, roditelji Bogorodičini isto tako dugo nisu imali dece, prema apokrifnom Protojevanđelju Jakovljevom.
9. Poslanica Jevrejima (13, 8).
10. Iako bi ovo mogao biti samo hagiografski šablon, sigurno je da Domentijan govori istinu.
    Nemanjin dvor je bio vrlo obrazovan. Sam Nemanja bio je veoma pismen (vidi Hilandarsku povelju), njegov brat Miroslav takođe (za njega je rađeno čuveno Miroslavljevo jevanđelje), sin Stefan bio je pisac (vidi biografiju Nemanjinu koju je on napisao), Vukan je pomagao pismenost (za njega Vukanovo jevanđelje).
11. Rastku je, još vrlo mladom, Nemanja dao upravu nad jednim delom Huma (vidi primedbu 10 za glavu 2. Života sv. Save od Teodosija).
12. Blažen je muž koji se boji Gospoda, Psalam (112, 1).
13. Prema crkvenim odredbama mogao se zamonašiti samo onaj koji je napunio 17 godina. Stoga Domentijan ovde govori o Savinim godinama, mada kasnije nema hronologije.
14. Jevanđelje po Mateju (10, 37) i Jevanđelje po Luci (14, 27).
15. Neiscrpna blaga spremljena pravednicima koji ga ljube, Prva poslanica Korinćanima (2, 9).
16. Tražite… dodaće vam se, Luka (12, 31).
17. Opasavši bedra svoja, Poslanica Efescima (6, 14).
18. Poslanica Kološanima (2, 3).
19. Jevanđelje po Mateju (5, 8).
20. Črnca, monaha (jer je odeven u crno).
21. Sveta Gora, Atonska, najistočnije poluostrva Halkidike, koje je zbog svoje nepristupačnosti i pogodne klime od početka 9. veka postalo sklonište asketa, posvećena je Bogorodici. Ona je zaštitnica Svete Gore, te je njoj posvećen i najveći broj tamošnjih manastira.
22. Rodivši Hrista, Bogorodica je, prema hrišćanskom shvatanju, posredovala između Boga i ljudskog roda.
23. Da mi pošlje… tvoje stanove, Psalam (43, 3).
24. Da uđem u tvoj dom, Psalam (5, 7 i 66, 13).

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34