Čin 2, Scena 8. ŽIVKA, ANKA
ANKA (na vratima): Moli vas gospodin Pera pisar da ga primite.
ŽIVKA: Neka uđe.
ANKA (povlači se i propušta g. Peru).
PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li?
ŽIVKA: Izvolite!
PERA: Svratio sam samo ako bi gospođa ministarka trebala kakve usluge?
ŽIVKA: Hvala. Zasad baš ništa.
PERA: I hteo sam da zamolim gospođu ministarku da me ne zaboravi. Ja ništa više ne tražim nego to da me gospođa ministarka ne zaboravi.
ŽIVKA: Nego, vidiš, sad mi baš pade na pamet! Vi znate moga zeta?
PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro.
ŽIVKA: Pa lepo, da li znate štogod onako bliže o njemu? Na primer: da li ima kakvu žensku s kojom je onako… kako da kažem… Pa de, onako?…
PERA: To ne znam, gospođo!
ŽIVKA: Ama kako da ne znate, to muški među sobom moraju znati.
PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muške što međusobno znaju te stvari.
ŽIVKA: Pa ipak, morali bi bar čuti štogod?
PERA: Verujte mi, gospođo ministarka, nisam ni čuo, a pravo da vam kažem, ja i ne verujem da je on takav.
ŽIVKA: Ama nemojte vi „ne verujem da je takav“. A kakav će da bude nego takav! Zar nikad niste čuli ma šta tako o njemu?
PERA: Nisam, bogami!
ŽIVKA: Ne mogu prosto da verujem!
PERA: Pa, pravo da vam kažem, gospođo: on je dosad bio samo siromašni činovnik, mala plata, a znate kako je, ženske koštaju, pa kud bi tu siromašan činovnik sa malom platom, baš i kad bi hteo.
ŽIVKA: Pa to vi kao da hoćete da kažete kad činovnik ima malu platu, mora da bude veran muž. E, to nije istina!
PERA: Pa ne kažem mora, ima ih dabome i sa malom platom, pa se opet nekako spomognu.
ŽIVKA: Kako se spomognu?
PERA: Bože moj, šta znam ja, ja nisam nikad bio takav, al’ znam za druge… tako spomognu se.
ŽIVKA: Ama, kako se spomognu?
PERA: Pa tako eto… Izvinite me, nezgodno mi je da govorim takve stvari pred vama.
ŽIVKA: Ama govorite, de!
PERA (snebivajući se): Pa tako… na primer, ako u kući ima mlada služavka, ili tako nešto… jer sa malom platom…
ŽIVKA (udari se šakom po čelu). Pa razume se! Vidiš, nikad se na to ne bih setila! Pa razume se! E baš vam hvala, dali ste mi dobru ideju.
PERA: Ja sam srećan samo ako sam vam učinio uslugu, ma kakvu uslugu. Vi me, je l’ te, nećete zaboraviti?
ŽIVKA: Ne brinite!
PERA: Vi ste upamtili moje ime: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (Klanjajući se odlazi).