Čin 4, Scena 17. ANKA, PREĐAŠNJI
ANKA (donosi pismo): Za gospođu! (Odlazi).
ŽIVKA (pomiriše pismo).
NATA: Molim vas, dozvolite mi da to pismo pomirišem?
ŽIVKA: Ju, gospa-Nato, šta vam pada na pamet; otkud pa sad tuđe pismo da mirišete!
NATA: Dozvolite mi, molim vas.
ŽIVKA (podmetne joj): Evo baš, pomirišite, kad vam je toliko do toga stalo.
NATA: Isti miris i ista boja, roze… Otvorite slobodno, otvorite; nije to meni ništa nepoznato; dobijala sam i ja takva pisma.
ŽIVKA: Iju, šta vi mislite?
NATA: Pa de, de, — što se sad pravite… Učili ste i vi bridž, nisam samo ja… More, znam ja sve to po redu. Otvorite, kad vam kažem, slobodno to pismo, jer kako ste mi malopre govorili da može doći do ostavke vašeg muža, onda znajte da to pismo može da bude vrlo važno.
ŽIVKA: Važno (Otvori nervozno, čita, zgražava se im daje pismo gospa-Nati).
NATA (pročita): Ostavka! Kažem ja vama. Ovako isto pismo sam i ja dobila čim je pao moj kabinet.
ŽIVKA: Ju, ju, ju… Ne mogu da dođem sebi!
NATA: Šta ćete, takva je ta diplomatska ljubav.
ŽIVKA: Čujte, gospa-Nato, ovo je neka prava diplomatska svinja.
NATA: Samo slušajte, gospa-Živka, to pismo mnogo znači. Ta diplomatska svinja ne daje ostavku sve dotle dok nije siguran da je dotični ministar dao ostavku.
ŽIVKA: Šta kažete… Ju, pregrizla jezik dabogda! Kakva ostavka?
NATA: Kažem samo: ovaj nasigurno piše.
ŽIVKA (uzruja se): Ama, je li to moguće?
NATA: Eh, kako da nije moguće. Ostavka vlade, gospa-Živka, to vam uvek padne kao grom iz vedra neba. Pravim ja planove: te ovako ću da namestim kuću, te ovako ću da pravim izlet; te u ovu ću banju letos… a tek… brrr… bum! Udari grom: Padne vlada im odu svi planovi u vetar. Zgodio me je, slatka moja gospa-Živka, pa znam kako je!
ŽIVKA: Ama, šta vi tu govorite…
NATA: A natuštilo se nešto nebo pa nemojte se iznenađivati. Gde je oblaka, tu će biti i groma. Zato ja, blago meni, da se sklonim. Ne volim da vam stajem na muku; znate kako je, svakome je lakše kad sam podnosi ono što ga snađe. Hajde, zbogom, gospa-Živka; pa nemojte vi to tako da primite k srcu. Zbogom! (Ode).