Čin 3, Scena 15. ŽIVKA, ANKA
ŽIVKA (klonula od umora, pada u fotelju). Uh!
ANKA (dojuri spolja): Gospođo, one se dve vaše rođake počupaše.
ŽIVKA: Neka se čupaju, pa šta me se tiče. Umorila sam se kao da sam ceo dan kopala. Idem da legnem malo, gledajte da me niko ne uznemirava. (Ode).
ANKA (odlazi na zadnja vrata i odškrine ih, pa gleda šta se zbiva napolju. Svađa se polako stišava i udaljuje).