Čin 2, Scena 12: ŽIVKA, ANKA
ŽIVKA (ostaje zaprepašćena i gleda glupo čas na vrata na koja je Ninković otišao, a čas u publiku, kao kad bi htela reći: „Vidite li vi šta ovo mene snađe?“ ).
ANKA (dolazi spolja. Ona je obukla drugu, lepšu haljinu): Gospođa je sama?
ŽIVKA: Pa jeste, sama…
ANKA: Vi, gospođo, izgledate tako nešto zbunjeni… preplašeni, šta li?
ŽIVKA: Jeste, preplašila sam se… Đavo će me znati šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja znala da je to tako teško. Idem da prilegnem, da se odmorim, jer mi se zavrtela glava. (Polazeći). A vi baš ništa?
ANKA: Evo vidite, obukla sam čak i drugu haljinu.
ŽIVKA (okrene se na sobnim vratima): Pa-pa! Pa-pa!