Slika 6, Scena 10: NEŠA, na PUPAVAC
NEŠA (smejući se): To li nju žíži! Boji se da ne dođe opet u kakvu paskvilu… Zato li je ona došla da se bajagi pomiri sa mnom! Čak mi i čarape poklonila! Misli tim će me podmititi!… (Preteći i smešeći se). A nije ti vajde, Nero! Moram ja tebe i tog tvog gospodina Petka ošinuti koliko do sutra. Neće ti pomoći ni Petko ni ove čarape. (Zagleda). Hm, prilično plete. Nego kao da će biti male za mene. Šta ću da radim s njima? (Kao seti se). Znam šta!… Vrlo dobro! (Smeje se grohotom i ostavlja čarape u džep. Kucanje na vratima.). Ko li je to? (Osvrne se i vikne). Slobodno! (Ulazi Pupavac). A gle! Ti si to, gazda Vule! (ljubazno) Odi, čoveče, odi!
PUPAVAC (nestrpljivo): Šta bi, ćato?… Dade li joj ti ono?
NEŠA (uzme za za ruku, povede napred malo, pa polako i poverljivo): Dao sam!… Čim smo se rastali onde pred dućanom gde kupismo, odmah sam otišao pravo njenoj kući.
PUPAVAC (radoznalo): Pa šta reče, bogati?
NEŠA (kao gore): More, sve igra od radosti! Pozdravlja te, pozdravlja — već ne umem kazati kako te pozdravlja!
PUPAVAC (smešeći se): Ex, ex! Fala, fala!… (Radoznalo). A vere ti, ćato, čini li se i njoj – da su ono fine stvari?
NEŠA: Dabome! Kaže da nije još videla finijih dijamantskih minđuša ni finijeg broša.
PUPAVAC (smeši se): E baš mi je milo! A ja sam se sve bojao da joj se neće dopasti, na nešto mislim: dadoh trideset dukata uzalud…
NEŠA (brzo): Kako uzalud, čoveče! Onaka izrada, zlato, čist dijamant. Vredi, more, i više! (Za se). Taman da se naplatim za ono petnaest od sto!
PUPAVAC (koji se dotle malo zamislio): Šta veliš, ćato?
NEŠA (zabašuruje): Ništa, gazda Vule, ništa!… (Kao seti se). Ha, zbilja! Da častiš! Ja ti i ne kazujem — što je najvažnije!
PUPAVAC (radoznalo): A šta, ćato?
NEŠA (vrlo poverljivo i polako): Poslala ti čarape!
PUPAVAC (uzvrpolji se komično): Čarapa?!… Kamo? Daj! Kamo? (Jedva čeka da vidi).
NEŠA: Da vidiš samo! (Izvodi iz džepa Nerine čarape i razvija). Kako ti se dopadaju, a? (Daje mu).
PUPAVAC (zagleda isto zastiđen): O, divno! fino!… Gle, ćato, gle! Pa ove šare!
NEŠA: Kao molovane! Svojom je rukom plela!
PUPAVAC (sav blažen): Ćato, rode slatki! Ti vrediš zlata!… (Ostavlja čarape u džep od ćurčeta, ali tako da skoro polovinu vire iz džepa. Radoznalo). A, bogati, da li će doći ovamo kao što si mi jutros rekao?… Ne znaš — kako bih voleo da je vidim… (Smeši se, čisto zastiđen).
NEŠA (smeje se). Znam, znam, gazda Vule… Ona dolazi gotovo svaki dan ovde kod njene kumice i drugarice Drage. Jamačno će doći i sad… (Polako). Nego čuješ, gazda Vule! Gledaj da mi se ljucki pokažeš! Dobro pazi šta govoriš… A najbolje će biti da se ti zasad činiš i nevešt — bajagi došao si kod mene, a ne nje radi… Znaš već! (Pogleda na prozor). Gle! Evo ih, bogami! (Pupavac se uzvrpolji. Dolaze Stana, Milka i Draga; zabezeknu se malo kad vide Pupavca).