Slika 7, Scena 6: MILKA pa DRAGA
MILKA: Zato li je on onako izgledao! Mišljah — kiša će mu udariti s čela, tako se namrgodio i naburio!… (Imitira Ranka). „Poslednji put prelazim vaš prag. Ljutim se na ceo svet. Tražiću premeštaj. Idem odavde!…“ (Smeje se). A kad mu Smilja prišanu na uvo — on ti se na jedan mah razvedri i ode radostan… ne umede ljucki ni da se rukuje sa mnom! (Kupanje na vratima). Ko je to? (Viče). Slobodno!
DRAGA (odškrine vrata): Aha, tu li si ti? (Ulazi smešeći se i pruža joj ruku). E pa sretno, sretno!
MILKA (bajagi krije): Šta sretno?
DRAGA (smeši se vragolasto): Eh! Znamo mi već!… Sretan ti mladoženja!
MILKA (kao gore): Kakav mladoženja!
DRAGA (kao gore): Pa gospodin Ranko! Sutra će biti i proševina… Sad baš kaza kuma Smilja ovamo na sokaku… E, čestitam, čestitam! (Rukuje se s njom). Ala će se moja nána obradovati — dok čuje! Hajdmo, ako hoćeš, zajedno sad odmah da joj kažemo.
MILKA: Nemoj sad!… Doći ću ja tamo posle podne…
DRAGA (polazeći): Ali zacelo dođi! Naljutiću se ako ne dođeš… Zbogom! (Zadirkujući vragolasto). Pa ti ćeš mi se sad poneviditi! Nećeš valjda nas sirotinju ni pogledati… Zaboga — gospođa učiteljka! (Vrati se pa bajagi oštro). A je li ti, more, zar se tako drži reč?
MILKA (malo začuđeno): Kakva reč?
DRAGA: Jutros si mi obećala da ćeš mi otpevati onu pesmu… Ta ono, znaš već: „Slatko je vince…“
MILKA (odbijajući): Ama nije ono devojačka pesma…
DRAGA (salećući): Svejedno! Svaka je pesma devojačka kad je lepa…
MILKA (izgovarajući se): Drugi put!… Sad mi se nešto ne peva…
DRAGA (vragolasto): Gle ti nje!… A kad će ti se pevati — ako neće sad… Hajde, hajde — pa da i ja idem kući… (Zadirkujući). O, da sam ja sad na tvom mestu, ta pevala bih — da se sav komšiluk razbegne! (Smeje se).
MILKA (smejući se): Baš si ti, Draga, prava napast! (Pođe napred i peva).
Slatko je vince što tugu gasi,
al je slađe moje zlato, jer život krasi!
Pij mi se, vince,
dok si mi rujna!
Ljubi mi se, čedo moje,
dok si mi mlado!
Pilence maleno,
gugulence tatino!
Hej, đidi, bela, rumena!
hej, đidi, tanka, visoka!
Hej, dušo, lane, pogledaj na me,
pa da pijem i da pevam do zore same!
Pij mi se, vince,
dok si mi rujno!
Ljubi mi se, čedo moje,
dok si mi mlado!
Pilence maleno,
gugulence tatino!
Hej, đidi, bela, rumena!
hej, đidi, tanka, visoka!
(Draga ode, smejući se od srca, na vrata u začelju. Milka odlazi vesela u levu sobu).
— Zavesa —