Slika 8, Scena 9: PREĐAŠNJI, bez DRAGE i MILKE
PUPAVAC (upilji za devojkama): Ćato! Gle — odoše!… Kuda će?… Ih!
NEŠA: Pa da se šetaju… Mudra devojka — sklanja se. Znaš, da se ne seti kogod.
PUPAVAC (smeši se): Da se ne seti kogod!… Pametna fina devojka — najfinija Milka!… Oh! (Razdragan). Ćato brate, dede i ti pevni jednu!
NEŠA (usteže se): Ama slabo ti ja umem, gazda Vule.
PUPAVAC (kuca se s njim): De, pokvasi, pa onako što fino! (Piju, svirači udare tuš).
NEŠA (počne da peva): Zaspala Zora…
PUPAVAC (prekide ga): Milka, ćato. Milka… oh!
NEŠA (peva):
Zaspala Milka majci na krilu.
Oj, zoro, zoro, moj zelen bore, oj!
Ustani, Milka, dragi ti došô…
PUPAVAC (prekida ga): Vule, ćato!… Vule ti došô… oh!
NEŠA: Bojim se — neće valjati.
PUPAVAC: A što?… Nije nikakva varancija!
NEŠA (peva):
Ustani, Milka, Vule ti došô…
Oj, Milka, Milka! Ej, gazda Vule, ej!
PUPAVAC (u najvećem zanosu): Ćato, brate, prijatelju — pij! (Sviračima). Tuš, bre! Tuš, tuš! (Oni udare tuš, dok obojica piju, pa ućute. Pupavac, y cevdaxy mahne rukom pa slučajno zgrabi čarape što mu vire iz cepa). Ih! Čarape! Ćato!… Gle!… Čarape! (Ljubi ih).
NEŠA (bajagi seti se): Ao, gazda Vule, bolan, šta smo zaboravili!
PUPAVAC: Šta, ćato brate, šta? (Meće opet u džep čarape).
NEŠA: Pa nismo poslali devojci nikako uzdarje za taj dar! (Pokaže prstom na čarape).
PUPAVAC (izdašno): Pa dobro, ćato rode, što mi ne kažeš! (Vadi brzo kesu). Nego šta bi joj valjalo poslati?
NEŠA (tobož misli): A kako ti voliš, gazda Vule, da ti se nosi nevesta? Srpski ili nemački?
PUPAVAC (smeši se): Pa srpski, brate! Nemecki znaš, ne izgleda tako fino…
NEŠA: Jest, pravo veliš… Lepše je srpski… (Kao seti se). Znaš — šta!
PUPAVAC: Šta – šta?!
NEŠA: Jedno fino libade i tepeluk od bisera!… Ama će joj lepo stojati!
PUPAVAC (gotov da dade pare): A koliko će to koštati, ćato?
NEŠA (bajagi računa): Ta neće mnogo. Tepeluk, — otprilike 40 dukata; libade tako 15 do 20, neće više. Nego, osloni se ti samo na mene; naći ću ja tebi i jevtinije… onako ispod ruke.
PUPAVAC (odbraja pare brzo i veselo): Evo, ćato! Evo, rode!… Samo gledaj, neka bude što finije… (daje mu).
NEŠA (brzo meće pare u džep): Nemaj brige, čoveče! dok je tebi tvoga ćate — nećeš se ti postideti!… (Pravi se pijan i kuca se c njim). E dela, za moj račun, ovu u Milkino zdravlje! (Sviračima).
Tuš, bre! (Oni udare tuš. Obojica piju). Tako!
Aha… (Smejući se i čineći se pijan). E, gazda
Vule, gazda brate i Pupavče! Ti si baš fini mladoženja!… Isprosiće tebi Neša… i Milku, i Dragu, i Milkinu maćehu, i onu Neru… a ne — neću Neru, nego moju tetku Stanu… (Kucka ga po ramenu). Sve ću ja to udati za mog Pupavca… Nek se pravi džumbus!… (Sviračima). Sviraj, bre! (Svirači zasviraju nekakav sitniš).
PUPAVAC (smeje se): He, he, he!… Ćato, ćato!… Baš si ti neka fina šaljivčina!… (Nastave tiho; dokazuju nešto jedan drugome mlatarajući rukama; piju na mahove. U isti mah dolaze sleva Petko i Vidak.).