Čin 1, Scena 8: JEVREM, ŠEGRT
JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen. Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima. Uzima šešir i hteo bi da pođe, ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan).
ŠEGRT (nosi dućansku kesu od hartije i na njoj nešto napisano): Gazda! Poslao kalfa Joca.
JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): ’Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F“?
ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R“, a može i „K“.
JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od dve kile pa neka krupnije piše. (Natežući čita). „Gospodin Sekulić, pisar, moli dve banke zajma, vratiće sutra.“ (Sam sebi). Svi oni sutra vraćaju, nego… (Razmišlja). Može mi on sad i zatrebati. (Piše na drugoj strani kese). „Daj mu!“ (Daje kesu šegrtu). Na, nosi ovo kalfa-Joci.
ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica. Pitao za tebe gazda.
JEVREM: Dobro!
ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode).