Čin 3, Scena 3: SRETA, PREĐAŠNJI
SRETA (ulazi u Jevremovu polovinu sobe): Sto četrdeset i dva!
JEVREM: Pa platio sam malopre sto dvadeset.
SRETA: Kakvih sto dvadeset?
JEVREM: Pa račun, što su pili glasači.
SRETA: Ama ne govorim ti ja to, nego sto četrdeset i dva glasa imaš dosad.
JEVREM: A, je l’ ima toliko? A biće još. Je l’?
SRETA: More bila bi cela varoš samo da ne beše one bruke.
JEVREM: Koje bruke?
SRETA: Pa onaj tvoj govor deputaciji. Oni sad silno agituju s tim. Šta ti bi, pobogu brate, da onako postaviš stvar na svoje mesto?
JEVREM: Šta mi bi?… Kazao sam ti… to nije moj govor, to je njegov.
JEDAN GRAĐANIN (ulazi kod Ivkovića i daje mu jednu cedulju).
IVKOVIĆ (razmata ceduljicu, objašnjava se nešto sa tim građaninom, uzima zatim šešir i zajedno odlaze).
SRETA: Pa otkud kod tebe?
JEVREM: Pa tako, izmešalo se. Znaš kako je u familiji, sve se izmeša.
SRETA: Ono jeste, gazda-Jevreme, posle svadbe i može da se izmeša, ali ne ide to da se izmeša još pre svadbe. Pa onda, izmešalo, izmešalo. Dobro, neka je i tako, ali, kad vide da je govor protiv vlade, što se ne ustavi nego zape pa do kraja?
JEVREM: Kako da ti kažem… Znaš, nekako mu lako ide kad grdiš vladu. Dođe ti onako kao od srca. Zato valjda i govore uvek lepo oni koji grde vladu. A deder ti, sinko, brani vladu, pa da vidiš kako je to teško da se lepo govori. A ovo, znaš, ja počeo, pa podufati me nešto i kao otvori mi se srce… Pa tako… a još građani počeše da viču: tako je! Pa me to još više odvuče.
SRETA: Od jutros se na sve strane lepe ove plakate, koliko da zamažemo malo stvar. Evo čitaj. (Čita mu sam). „Nevaljalstvo opozicione štampe prevršilo je meru. Podla je izmišljotina da je naš kandidat, gazda Jevrem Prokić, govorio protiv vlade. On stoji i sad čvrsto i nepokolebljivo uz vladu, a uz njega ceo narod. Današnji izbor će pokazati da klevete ne pomažu tamo gde je narodna svest budna.“
JEVREM: E, to si mu lepo sastavio.
SRETA: A ovo? (Vadi drugu hartiju).
JEVREM: Šta je to?
SRETA: Vidiš li potpis? „Mirabo“. Znaš li ko je to Mirabo! To sam ja, a ovo je telegram koji sam napisao za beogradske listove da te i tamo operem od bruke. Na, pošlji ovo na telegraf. (Daje mu). Moram, brate, moram da postavim svaku stvar na svoje mesto, a ti ubuduće pazi se: čim ti na jezik naiđe reč „vlada“, a ti odmah jezik za zube!