Poglavlje 9: O precima turskoga cara
Turski carevi zovu se Osmanovići, jer im je Osmanova vladavina bila prvi početak.
Osman je bio sin nekakvoga čoveka po imenu Šiha, bio je kmet sitnoga roda, poganik ali izvrstan domaćin. Imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovu običaju; imao je mnogo radnika za sejanje i krčenje šume, a uz to kamile, konje, bivole i svakojake stoke, sem svinja. Njegov šator, koji zovu oltan, bio je načinjen od čohe; on je leti bio hladan a zimi topal; on je naredio da se razapne u polju među radnicima, pa je tu u polju imao i kuhinju. A kada bi vreme došlo da je jelo bilo već gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa bi naredio da se obesi; kad bi radnici ovaj videli, išli su da jedu; i to kako njegovi radnici, tako i drugi, svakome je bilo slobodno da dođe.
Ovu pokrajinu su nazivali Ak Jazi, kao kad bi rekao Belo pismo.
A nedaleko od ove bila je druga pokrajina, po imenu Crno pismo, koja ima jedan dvorac. U tome dvorcu živela je jedna gospođa po imenu Karavida ili Čarnovida, udovica. I prohtelo se Osmanu da razonode radi pojaše samdrugi u onu pokrajinu da razgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvrđavu, ljudima je bilo milo da ga vide, jer su slušali o njegovu gazdinstvu, pa glas o tome dopre i do gospođe.
Pošao je tako Osman da se šeta oko dvorca zabave radi. Videći iz dvorca da okolo luta čovek u takvom grubom seljačkom kožuhu, gospođa naredi da ga zbog toga poliju pomijama. I pošao je Osman, poliven pomijama, tužan u grad, a svima ljudima je bilo žao zbog ove nanete mu uvrede. Zahvalivši se, on pojaha kući.
A stigavši kući, naredi posluzi da pripreme sto i dvadeset konja i kamila, pa na toj stoci da nose žito na prodaju u onu pokrajinu u kojoj mu je takva uvreda nanesena. Naredio je isto tako da opreme pedeset hrastovih batina i da ih stave u vreće sa žitom, jer je znao da nikome nije dopušteno da uđe u grad s oružjem.
Došavši tada do onoga grada, razapeo je šatore na livadi s ovom robom kao trgovac.
I dopre glas do gospođe Karavide kako je Osman prispeo sa žitom i kako hoće da ga prodaje. Ona naredi da se kupi i u grad doveze.
A Osman je za onoliko na trgu dao koliko mu je za to ponuđeno. Naredio je pedesetorici momaka, koje je bio za to pripremio, da svaki uzme na rame vreću i da nosi u dvorac,pa da ono čine što im on naredi.
Osman je išao napred, a oni za njim su već bili u gradu, ugledavši ga, gospođa Karavida ga iz podsmeha nazva malim Osmančićem. Ali kada su momci za njim stigli sa vrećama, videvši da je vreme, on naredi da prospu žito iz vreća i da se brzo late štapova, pa da biju na sve strane samo ako bi im se ko hteo odupreti. I pošto tako Osman osvoji ovaj grad, naredi da se gospođa Karavida baci s najviše kule, a prema svome imenu, kako ga je ona bila prozvala, dade onome gradu ime Osmančić.
I tada je počelo vladanje turskih careva sve do ovoga vremena.