Poglavlje 4: O drugome hramu imaret, što će reći zadušni, i o tefsiru, to jest o njihovoj propovedi
Postoji drugi njihov hram koji nazivaju imaret, kao kad bi rekao zadušni. U njemu ubogima dele milostinju, jelo, a svakoga petka u podne drže propoved u tome hramu na njihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi propuštao da bih saznao o čemu propovedaju, a prema čemu se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati, već da sami protiv sebe propovedaju, ne mogući ili ne hoteći to da razumeju. A jamačno im Gospod Bog ne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedu pripisuju, a svoje nevaljalstvo na hrišćane prebacuju.
Tu propoved nazivaju tefsir, a propovednika tefsirdži, koji kada na propovedaonicu stupi, najpre počinje ovako da govori njihovim jezikom: Ait eman Allah vere, hep sudan tevbe, estagfiru-llah amin, amin, što znači ovo: „Bože pomozi; a onda recite: svi se odričemo svega zlog. Amin, amin.“
Zatim je reč bila o Gospodu našem Isusu Hristu, a posle ovoga ovako bi govorio na njihovom jeziku o Muhamedu: „Ese ruhullah, Muhamed resulu-llah“, što će reći, „Isus je od Duha božjega, a Muhamed je božji poslani.“; i: „Što je volja Muhamedova, to je volja Hristova; prorok Mojsije je stariji brat Isusov, a Isus je stariji brat Muhameda proroka; pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve iz groba uskrsavao, a pod Muhamedom prorokom su se stene podizale onde gde je Bogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne može ga pred Bogom nijedan prorok prevazići. Poganici hrišćane nazivaju đaurima, a Jevreje Čivutima, kao kad bi rekao mrcine. Isus se uzneo na nebesa, zato su ga đauri nazvali bogom, a Čivuti su hteli da ga ubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i silnih čuda koja je činio na zemlji. Bojali su se Čivuti da sav svet ne pođe za njim i da se ne obrati k njemu onako kao đauri, nazivajući ga bogom. Hoteći da ga uhvate, tražili su ga da ga posle mučenja raspnu na krst. Pred ovima je Isus ušao u jednu kuću, a poznajući jevrejsku rđavštinu, uzneo se iz te kuće na nebesa. A kad su Jevreji onde našli jednoga čoveka koji je bio nalik na njega, u toj kući su ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krst, a pored njega dva razbojnika. I zato đauri govore da je Isus bio bačen na muke i raspet na krst. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga skoro niko nije mogao ni dotaći, a kamoli da bi ga mogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo na nebesa, pristupili su k njemu anđeli, pa pozdravivši ga i uzevši ga među se, vodili su ga po najvišem nebu, pokazujući mu slavu božju. Pošto se Isus nahodao po nebesima, krenuo je s anđelima k nebeskim vratima, kao da je hteo da siđe nazad na zemlju; smislivši nešto u sebi, reče anđelima: Zaboravio sam na jednome mestu ovde na nebu obuću. I vrativši se tako Isus od vrata po obuću, ostade u nebesima, i biće onde do sudnjega dana. A kad dođe sudnji dan, tada će Isus sići na zemlju i govoriće đaurima: Vi ste me bogom nazvali. A Čivutima: Bi ste me hteli baciti na muke i raspeti, i zato svi idite u večni pakao i onde ćete biti na vjeki.“
I ovo je kraj propovedi. Gospode Isuse Hriste, sine Boga živoga, tebi se mi hrišćani molimo, smiluj se na nas i izbavi nas od večnih muka, i oprosti grehe naše da bismo mogli tvoju svetu milost videti i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.