Poglavlje 20: O vladavini cara Murata i o njegovoj sreći
Car Murat je vladao posle Bajazita oca svojega načinivši savez s despotom Stevanom. Zatim je despot dogradio Beograd1. A despot je kao samostalni gospodar ili knez. Sa carem Žigmundom je dobro živeo, dolazeći u Budim kad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domu za kralja Matije boravio ostrogonski nadbiskup.
Potom je despot Stevan, ležeći na samrtničkoj postelji, dao svoju zemlju svome sestriću Đurđu, a Beograd je dao caru Žigmundu i umro je na polju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji nazivaju Resava, gde je sahranjen.
Posle njegove smrti postao je despot njegov sestrić Đurađ Vuković i predao je Beograd caru. Tako je tada Beograd dobrovoljno potpao pod Ugarsku krunu.
Potom je turski car Murat uzeo despotovu kćer po imenu Maru i tražio je od despota da mu s njom pošalje i svoga sina Grgura.
I posla despot sina svojega Murata i u tome prijateljstvu zatraži despot od cara da mu dopusti da bez smetnje zida manastir, što mu car dopusti i zareče se da mu neće smetati, a uz to mu dopusti i da zida sebi siguran grad, dajući reč da će sve to verno i valjano održati.
Pouzdavši se u carevo obećanje, despot zidaše Smederevo.
Kada Murat ču da despot zida grad, pre no što ga je ovaj potpuno do kraja sazidao i namirnicama snabdeo, odmah naredi da se despotov sin Grgur, njegov šurak, baci u tamnicu i naredi da se odvede u grad Dimotiku, a sam krenu s vojskom da opsedne Smederevo2.
Kada despot ču da je car krenuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarsku kralju Vladislavu, bratu poljskoga kralja Kazimira, slavnoga spomena. Došavši, car opkoli, opsede i glađu osvoji grad Smederevo, a kad uhvati despotova sina, posla ga drugome bratu u onaj isti grad. I tako je osvojio čitavu rašku zemlju, sa svima gradovima, i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcima nego Mađarima, kao što će o tome biti niže ispričano.
Stigavši u Jedrene, car Murat naredi da se oba despotova sina pošalju u tamnicu na more, u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratova žena, nije im mogla ništa pomoći. Poslao je takođe glasnika, potajno da njegova žena o tome ne zna, da obojici izvade oči.
A kad ona ovo saznade, pade mu k nogama, moleći i preklinjući da ne hita tako mnogo, govoreći mu:
„I tako su tvoji sužnji i zarobljenici; i posle ćeš moći da učiniš što budeš hteo.“
Car odmah posla glasnika da se to ne izvrši. Glasnik bez odlaganja, brzo jašući i menjajući konje, nije mogao ovo da spreči. Već su im bile oči izvađene. Iz neke pakosti onaj poganik je pohitao. Kada car sazna da se onaj kome je bilo to naređeno tako silno požurio da im izvadi oči, posla po njega glasnika i naredi da se i njemu oči izvade.
Napomene
- Despot Stefan je kao vazal ugarskog kralja dobio na poklon Beograd.
- Murat Drugi je zaista 1439. god. posle opsade zauzeo Smederevo.