Poglavlje 47: O turskom razmnožavanju
Tursko razmnožavanje je nalik na more, koje nikad ne nadolazi niti se smanjuje. A nikad nije mirno, nego se na različitim mestima uzburkava, ljuljajući se ovamo i onamo. A isto tako ni poganici nikada mira nemaju, uvek se bune i nemirni su. Jer mada se u jednoj pokrajini utiša, ipak u drugoj o obale zapljuskuje. Gde je morska voda gusta i slana u nekim pokrajinama so od nje prave. A ipak ako čistu vodu ne začiniš sa malo slatke, so se ne može dobiti. Isto tako sve vode, lutajući ovamo i onamo po svetu, bivaju slatke i dobre, i svima stvarima potrebne i korisne. A kada se u more uliju i pomešaju se s morskom vodom, sva dobrota i slast njihova gubi se i postaju kao i druga morska gusta i slana voda.
I Turci su nalik na to: nikada nisu u miru, uvek vode borbu iz godine u godinu od jednih zemalja do drugih. A ako negde načine primirje, to je zbog njihove koristi, a u drugim pokrajinama sve zlo izvode ili čine, ljude otimaju, zarobljavaju, a što ne može hodati — ubijaju.
I to se dešava mnogo puta godišnje: deset do dvadeset hiljada hrišćana dovode među poganike, pa pomešavši se, svi se pokvare kao i rečne vode u moru, jer napustivši veru svoju, poganičku primaju. I kad tako verom promene, takvi gori postaju za hrišćane nego pravi poganici.
I tako sve to služi njihovom razmnožavanju: dok jedni islužuju, drugi su islužili i druge dovode, a neki se o tome staraju da druge dovode i izvode, kako ih nikada ne bi bivalo manje, nego kako im je Muhamed naredio.
A povrh toga nije mali broj ni onih koji se svake godine dobrovoljno poturče, kako se bilo desilo u Galati, kada je jedan čuveni kaluđer svetoga Bernarda svojim nevaljalstvom bio doveo jednoga dobrog čoveka da izgubi život, jer su ga Turci bez krivice dali da se spali, a njegova žena je ostala udovica. Onda je ovaj kaluđer primio Muhamedovu veru a Hristovu pogazio, a onu udovicu je od poganika isprosio.
I tako su mu je dali protiv njezine volje. A posle je pak preko četrdeset mornara Katalanaca primilo poganičku veru. A ipak poganici nisu hvalili postupak ovog kaluđera. I tako se Turci množe, kao što je o spomenutom moru rečeno, a to možete i sami znati, jer oni uzimaju ljude a ne stoku. A ko im to može zabraniti, jer oni kad pokupe sve, brzo odlaze nazad, i pre nego što se hrišćani pripreme, oni se već nalaze onde gde treba da budu. A ako bi za odbranu od toga držao više ljudi, bila bi to veća šteta i gubitak. Jer dok zmiji glavu ne razbiješ, dotle nećeš od nje biti siguran. Tako i vi, ako ih kadgod pregazite i potučete, ovi će istu onakvu štetu pričinjavati kao i ranije. I mada će njihova konjica biti poražena, ipak to nije nikako kraj, svakako će se ponovo vratiti. Ostalog se možete dosetiti.