Poglavlje 17: Šta je bilo sa Stevanom, prvim despotom raškim
Car Bajazit je bio sedmi turski car i vladao je posle oca svojega Murata, pošto je zauzeo srpsku kraljevinu.
Knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenu Stevana i dve kćeri: jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit uze sebi za ženu sestru Stevanovu, Despinu1, i dade mu zemlju s ove strane Morave sve do Dunava. A ovaj Stevan je bio prvi despot srpske ili raške kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemlju zvanu Sitnica; ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovaj Vuk je imao sina po imenu Đurđa.
Potom je car Bajazit, skupivši vojsku, krenuo s despotom u Ugarsku preko Save. Pošto se tamo napljačkao, napalio, naubijao, vrati se nazad2 i preveze se na onome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme još nije bio zasnovan. A ovaj prvi turski pohod na Ugarsku bio je za cara Žigmunda ili malo pre njega.
Car Bajazit se tada preveze preko Dunava i reče despotu, šuraku svome:
„Despote, ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu. Ja ti neću smetati i opominjem te da imaš mnogo neprijatelja na našem dvor: pa ako te budu pozivali preko poslanika, ne dolazi k meni. Ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu sačuvao.“
Zahvalivši mu, despot ostade i poče zidati grad Beograd, koji i danas postoji.
U to vreme stiže caru Bajazitu poslanstvo iz Anadolije s vešću da je veliki kan po imenu Demir ili Tamerlan, gospodar tatarski, došao s velikom vojskom u persijsku zemlju. Čuvši to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobom Đurđa, despotova sestrića, i svoju ženu Despinu, pa se uputi preko mora, preko Anadolije u Persiju pod jednu planinu koju nazivaju Zvezda. A onde je i veliki kan bio prispeo, gde su se tukli četiri dana i pobedi veliki kan cara Bajazita do nogu, a njega glavom uhvati. Đurađ umače ranjen.
Tada dovedoše pred kana cara Bajazita i naredi mu kan da sedi daleko prema njemu; naredi isto tako da se dovede i Despina, njegova žena, kojoj kan naredi da stoji pred njim i da mu vino služi. A to je zato učinio da bi se car Bajazit jedio i da više ne vodi sa sobom ženu u rat. Nije mu mislio nikakvo zlo učiniti, nego je hteo da ga pošalje u njegovu zemlju sa svim njegovim ljudima.
Videći kako njegova žena služi drugoga, car Bajazit se iz velike žalosti sam otrova svojim prstenom, jer je imao kamen tako čudne moći da mu je, dokle ga je imao na ruci, bio od velike pomoći u raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda je pripremao onaj kamen tako da je iz sebe ispuštao otrov, ili je u prstenu ispod kamena imao otrov. I tako, uzevši ovaj prsten u usta, pošto ga je podržao jedan časak, umre.
Kad veliki kan vide tako zlo delo, da se car sam otrovao, reče na svom jeziku: Jabanu katil gendisine kimiždir, kao kad bi rekao: „Čudan čovek, što se sam umorio; ja sam ga hteo pustiti da ide časno svome domu i žao mi je što se tako gadno otrovao.“ A onda, otpremivši pošteno sve njegove ljude i Despinu, naredi da je otprate natrag u Brusu, u zemlju.
Tako se završio ovaj turski rat s velikim kanom.
Napomene
- To je Olivera. U Dubrovniku zvali su je Despina.
- Ovo je verovatno neko tamno sećanje na bitku na Rovinama (1395).