Poglavlje 24: Kako je Janko vojvoda posle tri godine krenuo na Turke
A kada je već prošlo onih sedam godina primirja koje su bili načinili s carem Muratom, Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljadu četiri stotine četrdeset i osmog uputio poruku despotu, pozivajući ga da s njime krene na Turke. Odgovori mu despot:
„Ti dobro znaš da smo bili načinili primirje s turskim carem za sedam godina i car je obrekao da nam za tih sedam godina neće smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kralja Vladislava da Turcima ne bude održano primirje i krenuli ste na njega bez moga saveta i bez moga znanja. A ja, kao onaj koji nije mogao tako brzo biti spreman, morao sam ne ići s kraljem. A kako ste tamo prošli svima je zemljama poznato. A meni je zbog toga veoma žao, što i danas svi veoma žale, a osobito u ona vremena. I zato, gospodine Janko, gospodine gubernatore, znaj da ti ne obećavam da idem na Turke bez kralja. Pa zato najpre učinite da kralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima svojima uz kralja da idem bez pogovora. A ako i pored ovoga moga saveta krenete na Turke, pamtite da ćete me se sećati onde gde moj savet neće biti od pomoći.“
Čuvši ovu poruku, gubernator se nasmeja na nju i reče:
„Ako mi Bog pomogne da pobedim poganike, naći ću vas u Smederevu.“
Na ove reči je despot odgovorio: „Neka ide s milim Bogom, a šta on nama misli, to mu, Bože, daj u njegovo krilo.“
Potom je poslao gubernator despotu poruku da ga ovaj slobodno propusti kroz svoju zemlju čak do Kosova polja. Ovaj odmah po čitavoj svojoj zemlji naredi da gubernatora slobodno propuštaju i da mu onako ukazuju dobru volju kao njemu samome, što je naredio u ime svoje milosti.
Posle toga dođe gubernator sa svom svojom silom na Kosovo polje i tu videći moć i veliku silu turskoga cara ovako mu pismo napisa:
„Care, nemam ja tako mnogo ljudi kao ti, ali mada ih manje imam, znaj doista da su dobri, postojani, čestiti i junačni.“
Car odgovori Janku:
„Janko, ja više volim da imam pun tobolac običnih strela, nego šest ili sedam pozlaćenih.“
Bitka je počela u četvrtak ujutru i tukli su se sve do subote predveče. Poganički konjanici bili su do nogu potučeni, ali su se potom pribrali. Videći to, gubernator se okrete na dvorane, ali je tamo bio potpuno potučen, tako da je sam jedva utekao u planine, a drugi su svi na bojištu ostali, koji su potučeni do nogu. Car Murat je naredio da se sve glave na gomile slože. I tako je pobednički otišao s Kosova polja i tako se završila ova nesrećna i žalosna bitka.
Gubernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje, u kojoj je bio gospodin Belmužević Stevan. I Janko je bio uhvaćen i izveden preda nj. A ovaj ga dovede despotu u Smederevo1. Obdarivši ga, despot ga na svoju nesreću pusti u Ugarsku. Kao što se kaže: zlome nikada dobro ne čini; i imao je posle toga despot mnogo neprilika od turskoga cara što je pustio gubernatora iz zemlje, jer da je bio znao da je u Smederevu, odmah bi ga opseo. I zato ga despot nije hteo dugo držati kraj sebe da ne bi car saznao.
A onda je Murat umro posle dve godine. I tada je njegov sin Muhamed postao car. A to mu je lako bilo, jer nije imao nijednoga drugoga brata. A drugi vele da je imao, ali je naredio da se ubije.
Napomene
- Druga bitka na Kosovu bila je 1448. god. Kada je bežao kroz Srbiju, Janko Hunjadi je jedno vreme bio zatvoren od strane despota Đurđa.