Poglavlje 45: O uređenju turskoga juriša
Turski car zauzima varoši i gradove ne žaleći nikako troškove zato da ne bi na mestu ostajao s vojskom dugo, jer se pešaci ne snabdevaju namirnicama, a konjanicima se konji, kamile i mazge troše. A u to vreme bi ih neko mogao sa svežom i neznatnijom vojskom s božjom pomoći poraziti.
I pre no što bi imao da opkoljava ili zauzima kakav grad, car pripremi veliko izobilje svih stvari. Topove isto tako ne voze uvek sa sobom, osobito ne velike za rušenje, i to zato što su teški i teško se voze. Nego ponesu na kamilama puno i izobilno bakra. A kad stignu pred koji grad koji hoće da osvajaju, tu izliju velike topove. I praha imaju izobilno. Tada najpre iz topova razbijaju i ruše zidine varoške ili gradske, dok mu se čini dovoljno. A kad vidi da je vreme da se pusti na juriš, tada najpre naređuje da se viče po čitavoj vojsci da se konji, kamile i sva stoka s paše dogna do vojske. To čini zato da im ne bi, dok se oni zamajavaju oko juriša, kakvi neprijatelji pohvatali konje. A kad se to izvrši, onda naređuje da se po drugi put oglasi po čitavoj vojsci, određujući dan juriša, da bi se svi pripremali. A najradije biraju sebi petak. A oglašujući tako, imenuju pri tome nagrade na ovaj način: ko zastavu iznese na zidine, tome vojvodstvo obećavaju, a ko za njim uđe subaštvo, to jest starostvo ili podvojvodstvo, trećem šeribaštvo, a drugima opet druga dostojanstva, a nekima pak novac, ne naznačujući sumu, razdajući k tome različite dolame i drugu odeću i raznovrsne darove. A što god se tada spomene, sve se bez greške izvrši i ispuni, pa bilo da varoš zauzmu ili je ne zauzmu.
A onda oglašavaju za same večernje molitve ili u samo veče po čitavoj vojsci da sutradan poste, pa pošto proposte čitav dan, kada veče dođe, da se gusto natiču zapaljene sveće svuda po vojsci, tako da to izdaleka izgleda kao da zvezde gusto na oblacima blistaju.
A to je znak sigurnog juriša.
I zato se te noći ili i preko čitavog drugog dana spremaju za jurišanje. Preko dana priređuju sebi gozbe, uživanja. A kada se dovoljno najedu i napiju, tada se — grleći se i ljubeći — opraštaju jedan od drugoga kao da više nikada jedan drugoga neće ugledati. I tako provode sve do večeri.
A preko noći pak polaze ka onome gradu ćutke sa svih strana, prilazeći istiha opkopima, noseći pred sobom zaklone pletene od pruća i čvrsto načinjene lestvice da bi mogli ići s obeju strana lestvica, a isto tako odozdo i odozgo. A janičari pah kreću ka onome mestu gde je na zidu ili zidinama načinjen prolom, pa pristupivši porušenome mestu, ćutke čekaju sve dok se ne počne dan pokazivati.
I tada najpre tobdžije počnu gađati iz svih topova.
Pošto se topovi ispucaju, onda janičari vrlo brzo jure po lestvicama na zid, jer za to vreme građani pred gustom topovskom paljbom odstupaju. A kad vide janičare na zidu, okreću se k njima i tuku se uzajamno junački s obeju strana. I tu janičari mile, sokoleći jedni druge. A uz to dolazi s bokova vrlo gusto gađanje iz lukova i iz pušaka, jer im drugi još pomažu pucnjavom, velikom grmljavinom bubnjeva i ljudskom vikom.
I tako ova bitka traje jedan čas, a najviše dva.
A nadvladaju li za to vreme hrišćani poganike, onda već Turci lagano slabe i malasaxvaju, a hrišćani se ojačavaju.
I tako taj juriš traje do podne, a dalje ne može trajati, jer municiju istroše, a neki ljudi bivaju pobijeni, neki ranjeni, a svi se zamore.
Kada car vidi da jurišem ne može da pobedi, naređuje im da odstupe od grada, a topove s ostalim priborom da odvuku od zidova i da natovare na kola. Skupivši ranjenike, naređuje da se s njima ide napred radi previjanja, a sam ostaje na tome mestu do noći, a u noći pak odlazi sa čitavom vojskom, da ne bi iz varoši ili iz grada vikali za njima. I zato uvek zasedu ostavi, ako bi ko iz grada izleteo da ih goni ili da plen uzima, da se može nekako nad tim osvetiti. I zato se narod koji se nalazi u gradovima mora veoma oprezno i pažljivo držati, da ne izjahuje i ne izleće iz grada tek onako. Jer ako se od njega varoš ili grad jedanput odbrani, za duga vremena neće Turčin na njega napadati.
Koji pak od Turaka u jurišu ili bici budu osakaćeni bilo kako u ruku ili u nogu, svakoga će takvoga car bogato snabdeti svim što mu treba sve do njegove smrti.
Isto tako daju sve ranjenike da se izleče i oporave. Tako isto daju svima koji su bilo kako ma šta junački izvršili ili ko je što zaslužio.
I takav je način i uređenje turskoga juriša.