Aleksandrida (roman o Aleksandru Velikom)

Deo 1, Poglavlje 25

I potom se Aleksandar vrati u Makedoniju sa Makedonjanima i svim zapadnim carevima koje beše pokorio. Vrati se sa svom svojom silom kao pobedonosac, posle šesnaest godina otkako je otišao iz Makedonije. Carica Olimpijada, majka njegova, sa premudrim učiteljem njegovim Aristotelom, sa svima makedonskim ljudima, ženom i decom, sretoše ga na reci Skamenmendruši sa počasnim darovima, pa svi zajedno odatle dođoše u grad Filipust¹. Aleksandar zapovedi svim Makedoncima da se u svojim domovima tri meseca odmore, da pothrane konje svoje i oružje pregledaju i poprave, jer se spremaše da se ustremi na istok. Posle tri meseca ostavi majku svoju i svog učitelja Aristotela u Makedoniji, a on uze sa sobom sto hiljada naoružanih vojnika, sve samih Makedonjana, jednakih po oružju i znacima; na svima štitovima su bile jednake lavove glave, na svima farižima jednake kjepazme (kože) krokodilove, pa im naredi da svoje šatore razapnu oko careva šatora, zabranjujući svima drugima da se sa tom vojskom mešaju. Pa u makedonsku vojsku uvede i dve hiljade blagoobraznih žena, naredi da se i njima nabave kola i šatori, pa postavi nad ženama jednog zapovednika, čija je dužnost bila da nad ženama upravlja; kad bi kome zatrebala žena, odlazio je njihovom starešini i, davši zlaticu, uzimao jednu ženu, pa joj onoliko zlatica plaćao koliko ju je noći držao kod sebe. I sve vojske koje vojevahu sa Aleksandrom behu uređene po istom pravilu i ustavu; sto hiljada Makedonaca bilo je sa svojim konjima: čim bi Aleksandar seo na konja, svih sto hiljada bi se u trenutku obrelo na svojim konjima; kad bi Aleksandar sedao za obed, svi bi sa njim jednovremeno sedali: jer niko među njima nije bio gori i niži, već su svi bili međusobno jednaki, na jednakim konjima, u jednakom odelu, sa jednakim oružjem. Svima je vojvoda bio Ptolomej, čovek ljubazan i pravičan, svakom vrlinom ukrašen, ljubimac carev i caru vrlo odan. Kad bi ko od Makedonjana u boju poginuo, iz drugih vojski car je odabirao najbolje i stavljao na mesto izginulih, tako da broj od sto hiljada nikako nije smanjivao.

(Priča o istoku). I tako Aleksandar iđaše na istok; svi koji mu dragovoljno priđoše, dobiše od njega i čast i milost; a onima koji mu se odupreše, gradove razbijaše a njih predavaše oštrici mača.

Napomene

1. Vidi napomenu pod 1 u gl. 3.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92