Deo 3, Poglavlje 27
Toga dana dođoše Jevreji iz Jerusalima, doneše Aleksandru vrlo veliki šator i javiše mu kako je prorok Jeremija umro. Ne malo se zbog toga Aleksandar ožalosti, kad mu dođoše i mnogi iz grada koji je on osnovao, Aleksandrije, pa mu rekoše: „Care, u gradu koji si ti stvorio mi nikako ne možemo živeti.“ „Zašto?“, zapita ih Aleksandar. „Velike neke zmije iz reke Nila izlaze, ujedaju ljude i oni od njihovog ujeda umiru.“ Tad im Aleksandar reče: „Idite u Jerusalim, uzmite kosti jevrejskoga proroka Jeremije i uzidajte ih na krst, u zid gradski: njegova molitva isceljuje one koje zmija ujede1.“ (I od toga dana do danas zmija u Aleksandriji ne može da ujede čoveka).
Toga dana dođe Aleksandru neka žena i reče kako joj je muž zloban i kako je mnogo grdi. Aleksandar joj reče: „Svakoj je ženi muž starešina; nije meni dano da sudim muževima ispred žena.“ Ali ona željaše da Aleksandar ubije njenog muža, pa reče Aleksandru: „O care, on mene bije, a tebi je neveran.“ A Aleksandar joj reče: „Nije ženi dano da sudi svom mužu! U mom carstvu žene ne sude muževima, jer teško zemlji kojom žena obvlada: žena je potrebna mužu (jer je bog stvori da rađa decu) i mora mu biti podložna“, pa zapovedi da joj odseku jezik.
Toga dana pristupi Aleksandru dvorodržica2 njegov Dardanuš, mnogo drag i ljubim Aleksandru, i veran mu dokraja (mali telom, ali vrlo hrabar i dobar vojnik) pa reče: „Veliki care Aleksandre, pravo je da vlastela tvoja vidi svoje domove, jer već mnogo godina kako su otišli od kuća svojih.“ Tad Aleksandar naredi da se donesu mnogi darovi, pa darova svoje velmože carskim stemama i skupocenim dijademama, velikim carskim krznenim ogrtačima i divnim arapskim paripima, i mnogim bezbrojnim zlatom i biserjem, pa svakome naredi da ide u svoje carstvo. A sam, sa svojom materom i ženom i slobodnim vitezovima, pođe u lov u vitalske gore.
Napomene
- Ovo verovanje da prorok Jeremija čuva od ujeda zmije postoji i danas u našem narodu. (Jeremija u polje, sve zmije u more).
- Dvorodržica, upravitelj dvora.