Deo 1, Poglavlje 27
Kad Aleksandar dobi i pročita pismo, pocepa ga i gnevan naredi da se poslanici obese, pa da im se glave odseku. Ali pritrčaše Makedonjani pa mu rekoše: „Ne dolikuje caru, Aleksandre, da ubija poklisare.“ Ali im on reče: „Nisu caru poslani, već razbojniku i gusaru“, pa se okrete poslanicima: „Ne zamerajte meni, već caru vašem; ja njega zovem carem, a on mene razbojnikom, i on vam je, šaljući vas razbojniku, odsekao glave. Car nikad ne ubija poklisare, ali ste vi, dolazeći razbojniku, osuđeni da izginete; ipak vam ja, ne kao razbojnik, već kao car, poklanjam život.“ A oni Aleksandru rekoše: „Ako nas, o care, ubiješ, time ćeš se sam razbojnikom nazvati, Dariju ćeš malu štetu pričiniti, zakone ćeš carske našom smrću pogaziti; već se smiluj na nas, jer mi smo dosta jaki u Persiji, pa ćemo ime tvoje proslaviti.“ Dopadoše se te reči Aleksandru, pa ih otpusti sa ovim pismom Dariju: „Aleksandar, car, persijskome caru Dariju. Pročitah tvoje pismo i (ne) blagodarim ti, jer u njemu ne nađosmo ono što dolikuje caru. Ti nam pretiš što smo zapadna carstva zauzeli i razorili. Neka je znano tvome carstvu da se svaki čovek trudi od maloga veće nešto postići. Pa tako i mi, zauzevši Zapad, pođosmo na Istok. Pretiš nam da nas cela vaseljena ne može sakriti od očiju tvojih! Neka ti je znano da je cela vaseljena puna moga imena i imena Makedonjana, koje ti gusarima nazivaš. Ti veliš da ćeš nas goniti, a mi sami tvome carstvu dolazimo. A što veliš da smo nejaki i mladi, od kamena adamanta2 tvrđi ćemo ti biti, i od paprenih zrna ljući, pa ćemo se nareći gospodarima svega što je tvoje. Mi se uzdamo u višnji promisao, sa kojim ti sebe izjednačuješ. Ne uzdaj se u Persijance da protiv nas iziđeš: oni su lepi i ukrašeni kao žene, ali su Makedonci neukrotimi lavovi: svojevoljno život smrću kupuju.“ Pročitavši pismo, razjari se Darije pa zapita poklisare: „Kakvog je stasa Aleksandar, kakve je pameti, koliko mu je godina, koliko vojske ima?“ Oni mu odgovoriše: „Godina ima trideset, a uma je mnogoletnog; krasan je, vrlo hrabar i prav sud ima, premudrost njegovu iz pisma vidiš, o care; vojske oko njega videsmo petsto hiljada.“ Premudri Solomon je napisao u svojim knjigama: „Osmeh oko usta, i pogled očiju i hod ti pokazuju šta je u čoveku.“ Razmislivši za časak, Darije reče: „Zaista su to obeležja velikih careva, ali ne mislim da je to baš istina.“ Posla odmah naredbe po svoj zemlji da se popisuje vojska i da se sva skupi na Senar-polje, gde su nekad narodi podigli veliku kulu iz straha da ne naiđe novi potop. I tu se na razne jezike narodi izdeliše i baš tu Darije naredi da se vojske skupe, a u Egipat i u Jerusalim posla pisma: „Ne predajite se Aleksandru, lopovu i gusaru, jer ću vas ja sa velikom silom osloboditi.“
Napomene
- Adamanta, dijamanta