Deo 2, Poglavlje 22
I krenuvši odatle, dođoše na neko drugo more; zemlja beše puna voća. Na moru se videlo jedno ostrvo i Aleksandar htede na nj ići pa naredi da se načini lađa da otplovi na njega. Filon mu onda reče: „Care Aleksandre, ne idi ti prvi na otok, ne znaš na šta ćeš tamo naići, da ne pogineš tamo, već idem ja napred, a ti posle dođi.“ A na to mu Aleksandar reče: „A ako ti tamo pogineš, ljubimi i prisni druže moj Filone, ko će mene za tobom utešiti, jer je meni glava tvoja draža od svih drugih zemaljskih glava.“ A Filon mu reče: „Drugoga ćeš na mesto mene naći; ali ako ti umreš, drugog Aleksandra Filon ne nađe nikad.“ I rekav to, Filon sede na galiju i pođe ploviti ka ostrvu. Plovio je od jutra do mraka; na ostrvu nađe ljude koji su govorili grčkim jezikom, vrlo pametni i divni, ali svi goli. Kad je to video, Filon se vrati Aleksandru i ispriča sve što je video.
I tako Aleksandar, ušavši u galiju i uzevši još trideset galija sa sobom, stiže na ostrvo. Ostrvljani mu se pokloniše i rekoše: „Što si, Aleksandre, k nama došao, šta ćeš od nas da uzmeš? Uvek smo goli, kao što vidiš; voćem sa ovog ostrva se hranimo.“ A Aleksandar im reče: „Ništa ja od vas neću uzeti; došao sam prosto čuda radi da vas vidim. Recite mi samo kako ste mi, iako mi ni ime ne znate, tako govorili, i otkud da se ovde, u tuđoj zemlji, nahodi grčki jezik?“ Oni mu onda ispričaše: „Ime tvoje nam je još pre mnogo godina rekao car Iraklije, kad smo i mi došli ovde. Iraklije je sa caricom Semiramidom bio car Jelinima, i carovao je u Trakiji i svima zemljama koje vi sad Makedonijom nazivate. Kad nastadoše mnoge nepravde i ubistva, krvni zločini i krivokletstva, i kad Iraklije to vide, poče i najezda tuđinaca na tu zemlju. Pametan čovek bira sebi za život pustinju, a i najpametniji od svih ljudi, Solomon, kaže: „Bolje je čoveku i od velike bolesti stradati nego ljudska bezakonja podnositi.“ Pa rekavši to, Iraklije napravi hiljadu galija, izabra prave i čestite ljude iz svoje zemlje, s ženama i decom, smesti ih u galije, pa sa njima i caricom svojom, zbog nepravde i bezakonja pobeže od sveta, pa ploveći celu godinu dana, dođe do ove zemlje, u kojoj si ti video one stubove i njihove likove u zlatu izvajane; i tu je mnogo leta slatko i dobro car Iraklije sa caricom Semiramidom carovao. Njih dvoje umreše a nas obezglavljene ostaviše u toj zemlji, sagorevši prethodno sve lađe da ne možemo opet otići u nepravednu zemlju. Mi se opet predadosmo ranijim zlim običajima, pa se bog razljuti na nas zbog nezakonja naših, i one divlje ljude koje si video pusti na nas; carstvo naše razrušiše i mnoge od nas ubiše. I tada se, ne znajući kuda u svet da se krenemo, ne mogući od divljaka živeti u našem carstvu, naselismo na ovo ostrvo; tu sad živimo i rađamo se, hranimo se voćem sa ovog ostrva i razumom filozofskim i knjižnim gatanjem. Od nas nećeš moći ništa uzeti; jedino ti mudraci naši, ako zaželiš, mogu nešto koristiti u nevoljama na koje ćeš katkad nailaziti.“ Zadivivši se njihovu životu, Aleksandar reče: „I zaista ništa na zemlji nije vrednije od savesnoga razuma, jer je mudar književnik na zemlji hiljadu puta dragoceniji od mnogog bisera i dragog kamenja. I mudri Solomon kaže u svojim knjigama: ‘Mudar čovek je neiscrpna riznica, mudar čovek se ne odvaja od istine; mudar čovek vlada gomilama ljudi, a jedan bezuman upropašćuje množinu.’“ Pa rekavši to, uze šest njihovih filozofa sa sobom i ode sa ostrva.