Deo 1, Poglavlje 3
A sam sede i raspisa knjige na sve gradove i predele Egipta da se spremaju na odbranu očevine, otadžbine, zemlje i carstva. Ali što bog neće, čovek ne može! Uđe sam u carsku palatu pa poče vračati u volšebnoj tepsiji: nalivši je vodom, napravi dve vojske od voska, neprijateljsku i svoju, i navede ih čaranjem da se na vodi potuku. Tad vide da Persijani pobeđuju njegovu vojsku, da neprijateljske lađe, pouzdano vođene, ubacuju svoju vojsku u Egipat. I u tešku nedoumicu pade, zaplaka se i reče: „Teško tebi Egipte, mnoga si se leta dičio carem svojim, a jednoga leta pogibe s carem svojim! Nema, dakle, radosti u koju se i žalost ne umeša, niti ima slave na zemlji koja se polako stvara, a brzo ne propada! Teško onima koji se oslanjaju na volšebna lukavstva, jer ko se na njih osloni, kao da se na vodu oslonio, tone i u nesreću sebe survava.“ Pa ne mogući više ostati u Egiptu, jer se sa ratnicima ne mogaše boriti, žalošću i sramotom obrvan, obrija bradu i glavu, pa u ponoć iziđe iz carskih dvorova i ode u daleke i nepoznate zemlje; tako dođe u makedonski grad Filipust1, gde ga niko ne poznavaše. Smesti se tu u jedno skrovito mesto, prikazavši se kao lekar i vešt majstor, egipatski zvezdočatac2.
Egipćani, mnogo od najezdnih tuđinaca postradavši, potekoše svome caru Nehtenavu; ne nađoše ga u carskim dvorima pa plakahu gorko. Na njegovoj postelji nađoše pismo: „Ljubimi moji Egipćani! Nisam mogao gledati vaše muke, pa odoh u daleke, tuđe zemlje, otkuda ću vam se posle trideset godina mlad vratiti.“ Pročitavši pismo, Egipćani izvajaše u zlatu Nehtenava, postaviše ga na visoki stub nasred Egipta, u ruku mu metnuše ono pismo, na glavu mu postaviše zlatnu krunu, pa potrčaše bogu svome Pisadonu, moleći ga za Nehtenava i pitajući šta je s njim. A on im se javi u snu i reče: „Posle trideset godina on će vam opet doći, zatupiće neslomljivi mač persijske desnice, neprijatelje vaše i Persiju pod vaše noge će pokoriti!“
Napomene
- Filipust, prestonica Filipa Makedonskog nije se zvala Filipust, već Pela, i nalazila se u južnoj Makedoniji, na mestu gde je danas Jenidže-Vardar.
- Zvezdočatac, astrolog, čovek koji po zvezdama proriče sudbinu ljudi.