Aleksandrida (roman o Aleksandru Velikom)

Deo 1, Poglavlje 1

Kad je velikoj božjoj premudrosti sazidan hram i utvrđen sa sedam stubova, u pethiljaditoj godini ovoga sveta¹; kad je u velikome Rimu carovao car Tarkinije², kad su izrailjskom narodu i jevrejskoj državi bili na čelu arhijerej Juda i prorok Jeremija3, kad je istočnim državama gospodario sin Kirusov Darije4, Indiju držao veliki car Por⁵, velikim Egiptom vladao mađionik i car Nehtenav⁶, tada je fridijskim stranama makedonskom zemljom i jelinskim ostrvima vladao, nad Grcima i Jelinima, Filip⁷. Njemu se tada rodi sin i nadenu mu ime Aleksandar, što na grčkom jeziku znači „izabranik“. I zaista se još u mladosti pokazivaše da je izabranik, jer je bio snažan, vrlo lep i blagoobrazan. Ali mu sve to ne beše došlo od telesnog rođenja njegovog ni od čovečja sastava, već od velikog božjeg promisla. Uz to je imao i prav sud u govoru, veru nepokolebimu, darežljivu ruku; zemaljska blaga je smatrao truležnim i prolaznim; bezmerno strpljiv prema onima koji greše. Sa ove četiri vrline posta samodršcem nad sva četiri kraja sveta; tim vrlinama svaki car treba da održava carstvo svoje; pa obdaren tim vrlinama, i Aleksandar se domože carovanja nad toliko gradova i država koliko je nemogućno u ovoj knjizi ispisati, niti u pamet čoveku nevojniku ući. A sad ćemo, pošto smo pobrojali Aleksandrove duševne i telesne vrline, početi priču o njegovom rođenju i hrabrosti.

Kažu ljudi da je on sin cara Filipa; lažu: on je sin egipatskog cara Nehtenava, velikoga mađioničara, i Filipove carice Olimpijade. Nehtenav je bio veliki mađioničar, egipatski car, znanjem zvezdočatac, vrlo lukav; u ratovima i borbama nije se vojskom ni oružjem branio, već mu je pomagala njegova mađijska veština: njom se on odupirao svima gradovima i carevima.

Napomene

1. Misli se svakako na jerusalimski hram. Car Solomon je, međutim, podigao taj hram još u 4. veku pre n. e.
2. Tarkinije, rimski imperator Tarkvinije Sekstus nije bio u stvari suvremenik Aleksandrov, pošto je poginuo 496. g. pre n. e.
3. Starozavetne ličnosti Juda i prorok Jeremija nisu takođe mogli biti suvremenici Aleksandrovi. Prorok Jeremija je živeo od 650 — 590. g. pre n. e.
4. Darije, Darije Treći Kodoman, persijski car (336 — 330), bio je potučen od Aleksandra kod Isa, 333. g., i kod Gaugamele, 33 g., i izgubivši državu, prebegao je u Medeju, gde ga je godinu dana kasnije ubio njegov satrap. Darije nije mogao biti sin cara Kira, osnivača persijskog carstva, pošto je ovaj živeo početkom 6. veka pre n. e.
5. Por, indijski vladar u Pendžabu, bio je pobeđen i zarobljen od strane Aleksandra Velikog (327). Aleksandar mu je poštedeo život i zadržao ga na prestolu kao svoga vasala, ali je on kasnije bio ubijen.
6. Nehtenav, tobožnji egipatski vladar i sin boga Amona, u stvari je legendarna ličnost.
7. Filip, makedonski kralj, rođen 382. pre n. e., stupio na presto 359. Pošto je ojačao makedonsku državu, spremao se da zarati protivu Persije, ali ga je godine 336. ubio mladi makedonski velikaš Pauzanije.

Стране: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92